Ponovo kraj Poslanikovog mezara
Ponovo kraj Poslanikovog mezara
Nakon odluke da krene na put, Imam Husejn, a.s., je i sljedeću noć otišao da posjeti kabur Poslanika Božijeg i ovim riječima započeo zijaret svog plemenitog djeda:
“Bože moj! Ovo je kabur Tvog Poslanika, Muhameda, ja sam sin Poslanikove kćerke i meni se desilo ono o čemu Ti sve znaš. Bože moj! Ja volim dobro, a mrzim zlo i loše. Uzvišeni i Plemeniti Bože! Iz poštovanja prema ovom kaburu i onom ko se u njemu nalazi, od Tebe tražim da preda mnom otvoriš put kojim ćeš Ti biti zadovoljan i kojim će biti zadovoljan Tvoj Poslanik.” [1]
اللّهُمَّ! إِنَّ هَذَا قَبْرُ نَبِيِّكَ مُحَمَّدٍ، صَلَّى اللَّهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ وَ أَنَا ابْنُ بِنتِ نَبِيِّكَ، وَ قَد حَضَرَنِي مِنَ الْأَمْرِ مَا قَد عَلِمتَ، اللّهُمَّ! إِنِّي أُحِبُّ المَعْروفَ، وَ أُنْكِرُ المُنكَرَ، وَ أَسْأَلُكَ، يَا ذَا الجَلالِ وَ الإِكْرَامِ، بِحَقِّ هَذا الْقَبْرِ وَ مَنْ فِيهِ إِلّا اخْتَرْتَ لِي مَا هُوَ لَكَ رِضًا وَ لِرَسُولِكَ رِضًا
Prema navodima Harazmija, Imam je te noći do jutra ostao u ibadetu kod Poslanikovog kabura, odakle se čulo jecanje i plač Alijevog sina, onog koji je noću ostajao budan i junaka ratnih poprišta.
U ova dva zijareta imam Husejn, a.s., iscrtava putanju svojih namjera i ukazuje na njihov značaj.
U prvom zijaretu, dok se žali na čelnike Emevija, u jednoj kratkoj rečenici on izražava spremnost za šehadet pa kaže:
“Ovo je moja žalba pred Tobom dok ne dođem u susret Tebi.”
U drugom zijaretu govori se o jednom događaju koji je važan za Poslanikovog sina, ali ne i za običnog čovjeka. Naime, sin Alija ibn ebi Taliba čeznuo je za tim da čini dobra djela kojima je bio naklonjen, dok je prema ružnim imao odbojnost. Ova čežnja i odbojnost, mile Allahu i Poslaniku, zahtijevale su spremnost na sve što će učvrstiti dobro i srušiti loše, makar to bilo i prolivanje vlastite krvi i žrtvovanje samog života.
[1] Mektelu-l-Husejn (Harazmi), sve 1, str. 186; Mektele avalim, str. 54.
