Prva bračna noć

Prva bračna noć

Kada je sunce zašlo, Božiji Poslanik je rekao Ummu Selemi: „Ummu Seleme, dovedi mi Fatimu.“

Ummu Seleme je dovela Fatimu kod njenog oca. Skuti haljine su joj zapinjali u hodu, a znojila se od stida pred Poslanikom. Noge su joj se tresle. Božiji Poslanik joj je rekao: „Da te Gospodar sačuva od posrnuća i na Ovom i na budućem svijetu.“

Kada je Fatima stala ispred svoga oca, Poslanik je svojim blagoslovljenim rukama uklonio nikab s njenog blagoslovljenog lica kako bi je Ali vidio.

Potom je Božiji Poslanik naredio Abdulmuttalibovim kćerkama i ženama muhadžira i ensarija da prate Fatimu i da ispoljavanjem radosti i veselja, pjevanjem pjesama i donošenjem tekbira iskažu zahvalnost Gospodaru te da ne govore nešto što bi Ga rasrdilo.

Džabir kaže: „Božiji Poslanik je posjeo Zehru, s.a., na svoju kamilu ili mazgu Šahba, a Selman je uzeo njene uzde u ruke. Oko nje je bilo 70 hiljada hurija koje su je pratile. Poslanik, s.a.v.a., je zajedno s hazreti Hamzom, Akilom, Džaferom i Hašimijama išao za njom, a svi su bili opasani sabljama.

Poslanikove supruge išle su ispred Fatime pjevajući pjesme.

Žene bi prvi stih svake pjesme pjevale zajedno, a potom bi donosile tekbire. Na takav način su ušli u kuću ove časne gospođe. Poslije toga je Poslanik, s.a.v.a., poslao jednu osobu po Imama Alija, a.s., i pozvao ga, zatim je pozvao i hazreti Fatimu, uzeo joj ruku, stavio je u Alijevu ruku i rekao:

بَارَكَ اللهُ لَكَ فِي ابْنَةِ رَسُولِ اللهِ! يَا عَلِيُّ، نِعْمَ‏ الزَّوْجُ‏ فَاطِمَةُ! وَيَا فَاطِمَةُ، نِعْمَ الْبَعْلُ عَلِيٌّ

„Bože, učini ovaj brak blagoslovljenim za kćerku Božijeg Poslanika. Dragi Ali, Fatima je dobra supruga. O Fatima, Ali je dobar suprug.“

Potom je rekao:

يَا عَلِيُّ، هَذِهِ فَاطِمَةُ وَدِيعَةُ اللهِ وَوَدِيعَةُ رَسُولِهِ عِنْدَكَ، فَاحْفَظِ اللهَ وَاحْفَظْنِي فِي وَدِيعَتِي

„O Ali, ova Fatima je emanet Božiji i emanet Božijeg Poslanika kod tebe pa dobro čuvaj emanet Božiji i emanet Božijeg Poslanika.“[1]

Potom im je proučio dovu i rekao:

اللهم اجْمَعْ‏ شَمْلَهُمَا، وَأَلِّفْ بَيْنَ قُلُوبِهِمَا، وَاجْعَلْهُمَا وَذُرِّيَّتَهُمَا مِنْ وَرَثَةِ جَنَّةِ النَّعِيمِ‏، وَارْزُقْهُمَا ذُرِّيَّةً طَاهِرَةً طَيِّبَةً مُبَارَكَةً، وَاجْعَلْ فِي ذُرِّيَّتِهِمَا الْبَرَكَةَ، وَاجْعَلْهُمْ أَئِمَّةً يَهْدُونَ بِأَمْرِكَ إِلَى طَاعَتِكَ، وَيَأْمُرُونَ بِمَا يُرْضِيكَ

„Bože, sastavi njih dvoje i poveži im srca. Učini njih i njihove potomke nasljednicima u Džennetu prepunom blagodati. Podari im čistu i blagoslovljenu djecu i položi u njihov rod dobro i berićet. Učini ih Imamima kako bi po Tvojoj naredbi upućivali ljude na pokornost Tebi i kako bi zapovijedali na način na koji si Ti zadovoljan.“

Božiji Poslanik, s.a.v.a., je potom rekao: „Sada vas dvoje krenite svojoj kući i ne pričajte ništa dok vam ne dođem.“

Ali, a.s., kaže: „Uzeo sam Fatimu za ruku i zajedno smo došli. Ona je sjela na pod, a ja sam sjeo pored nje. Oborila je glavu iz stida od mene, a i ja iz stida od nje.

Nije potrajalo dugo, a Božiji Poslanik je došao u kuću. U ruci je držao fenjer. Stavio ga je u kutak sobe i rekao mi:

‘Dragi Ali, u ovu posudu mi naspi malo vode iz one mješine.’

To sam i učinio i dao sam mu vodu. Malo svoje mubarek pljuvačke pomiješao je s njom, a potom je posudu dao meni i rekao: ‘Popij ove vode.’

Ja sam popio i ostatak vratio. Božiji Poslanik je posudu dao Fatimi, s.a., rekavši joj: ‘Draga moja, i ti pij.’ Fatima, s.a., je popila tri gutljaja vode i posudu vratila Poslaniku. On je ostatak vode poprskao po mojim i Fatiminim prsima i rekao: ‘Bog želi da od vas, o porodico Poslanikova, grijehe otkloni i da vas potpuno očisti.’

Potom je podigao svoje blagoslovljene ruke i rekao: ‘Gospodaru moj, ti si učinio da svaki poslanik ima svoju porodicu. Učini da moja uputiteljska porodica bude u potomstvu Alija i Fatime.’

Potom je izašao iz prostorije, uhvatio rukama vrata kuće s obje strane i rekao: ‘Da Gospodar učini vas i potomke vaše čistim. Ja sam u miru s onim ko bude s vama u miru, i u ratu ko bude u ratu s vama. Prepuštam vas Gospodaru i nek vam On bude zaštitnik.’

Rekavši ove riječi zatvorio je vrata, a ženama je naredio da izađu.

Kada je izlazio, ugledao je nepoznatu ženu. Upitao ju je: ‘Ko si ti?’

Odgovorila mu je: ‘Ja sam Esma.’

Poslanik je ponovo upitao: ‘Zar nisam naredio da izađete odavde?’

Esma je rekla: ‘Oca i majku bih žrtvovala za tebe. Jesi, naredio si, i ja nemam namjeru da se suprotstavljam tvojoj naredbi, ali ja sam imala dogovor s Hatidžom i želim postupiti u skladu s njim. Kada se približilo vrijeme preseljenja hazreti Hatidže, ona je zaplakala. Upitala sam je: Zbog čega plačeš? Ti si gospođa svih gospođa svijeta i supruga časnog Poslanika. On je tebi dao radosnu vijest o Džennetu.

Hatidža mi je rekla: Ne plačem iz straha od smrti, već plačem zbog Zehre. Svakoj ženi u noći vjenčanja treba da pored nje bude druga žena kako bi joj rekla svoje tajne i tražila njenu pomoć u svojim poslovima. Fatima je mlada i plašim se da u noći njenog vjenčanja ne bude prisutna nijedna žena koja bi joj obavila njene poslove.

Ja sam joj rekla: Gospođo moja, ja ću se dogovoriti s tobom da, ako ostanem živa do toga dana, ja ću umjesto tebe prihvatiti odgovornost tih poslova.’

Božiji Poslanik je zaplakao i rekao: ‘Tako ti Gospodara, jesi li zbog toga ostala?’

‘Da, tako mi Gospodara.’ Poslanik, s.a.v.a., je proučio dovu za mene.“[2]

[1] Šedžereje Tuba, str. 254.

[2] U rivajetu stoji da je Esma bint Umejs bila prisutna u noći Zehrinog vjenčanja, ali ona je u to vrijeme sa svojim mužem Džaferom ibn Ebu Talibom bila u iseljeništvu u Abasiniji i odatle se nije vratila sve do dana osvajanja tvrđave Hajber. Dakle, ona nije bila prisutna u noći hazreti Fatimine svadbe. Možda je u vrijeme preseljenja hazreti Fatime bila prisutna njena sestra Selma bint Umejs, supruga hazreti Hamze. Možda su predaju prenijeli od nje zato što je Esma bila poznatija od svoje sestre ili je jedan prenosilac pogriješio u prenošenju, a ostali ga slijedili. Kešfu-gumme, sv. 1, str. 368.