Sakupljanje Kur'ana
Sakupljanje Kur’ana
Izlaganje o sakupljanju Časnoga Kur'ana nužno je iznijeti u dva dijela:
- Kur'an prije Poslanikove smrti
- Kur'an poslije Poslanikove smrti
Kur'an je objavljivan ajet po ajet i sure po sure. Pošto se koristio čudesnom čistotom jezika i nadmoćnim stilom širio se zapanjujućom brzinom. Arapi su bili zaljubljenici čistote jezika i stilistike, padali su u zanos pred Kur'anom i dolazili iz dalekih krajeva da slušaju neke ajete sa usana Božijeg poslanika, s.a.v.a. Velikani Mekke i uglednici iz plemena Kurejš obožavali su idole i bili najžešći neprijatelji misije islama. Vrlo žestoko su pokušavali udaljiti ljude od Poslanika i ne dati im priliku da slušaju Kur'an tvrdeći da je on magija kojom su opčinjeni. Uz sve ovo, ipak su sa strahom u mrklim noćima dolazili blizu kuće Poslanika i slušali ajeta koje je Muhammed, s.a.v.a., učio. Muslimani su vrlo marljivo memorirali i čuvali Kur'an jer im je Poslanik naredio da ga uče zajedno, a oni su vjerovali da je Kur'an Božanski Govor. Kur'an je prvi temelj njihovog vjerskog učenja i naređeno im je da u namazu uče suru Al-Fatiha i druge potrebne dijelove Kur'ana. Nakon što je Poslanik preselio u Medinu i organizirao život muslimana naredio je zajednici svojih sljedbenika da posebnu pažnju posvete Kur'anu i njegovom poučavanju. Poslanik ga je izučavao i obznanjivao vjerske propise i ono što mu je objavom stiglo. Svakodnevno se zapisivalo ono što je stizalo dok Kur'an nije bio pohranjen. Oni koji su se bavili tim poslom ispričavali su se zbog izostanka na ratnom polju o čemu i Kur'an govori.[1] S obzirom na to da su Poslanikovi drugovi muhadžiri bili nepismeni, nisu znali ni čitati ni pisati, Poslanik je iskoristio židove zarobljenike i svakom od njih naredio da nauče pismu nekoliko njegovih drugova. Na taj način se oko Poslanika našla grupa onih koji su znali čitati i pisati. Jedna grupa među njima je radila na učenju i memoriranju Kur'ana i zapisivanju njegovih sura i ajeta. To su oni koji su kasnije bili poznati kao “hafizi” učači, recitatori. Od njih je u bici kod Bi'r Mau'na poginulo četrdeset ili sedamdeset osoba.[2] Sve što je bilo u cijelosti objavljeno ili postepeno dolazilo zapisivano je na pločama, plećnim kostima brava i palminoj kori, i pamćeno je. Ono što nije podložno nikakvoj sumnji i što se ne može opovrgnuti, jeste svakako to da je najveći broj kur'anskih sura kružio i bio raširen među ashabima, Poslanikovim drugovima, prije Poslanikove smrti. Pojavila su se mnoga imena sura u mnoštvu hadisa prenesenih i kod šija i kod sunija. Ti hadisi opisuju način Poslanikove dostave islamskog poziva, način obavljanja namaza i način kako je Poslanik učio, recitirao Kur'an. Tako u hadisima nalazimo posebna imena za skupine sura koja su se koristila prije Poslanikove smrti kao što su druge sure, sure od stotinu ajeta, međusobno slične sure po duljini i kratke sure.
[1] Et-Tevbe, 122.
[2] El-Itkan, sv. 1, str. 22.