Zapisivanje sunneta 

Zapisivanje sunneta

Imam Ali, a.s., prvenstveno je bio zapisivač hadisa pred Poslanikom, s.a.v.a. To što se zna za jednu njegovu Sahifu – Sahifetu Ali – koja je sadržavala Poslanikove hadise i koju je nosio u dršci svoje sablje, a spomenuli su je Buhari, Muslim i autori hadiskih zbirki na više načina, ne znači da je ona bila jedina – on je imao više sahifa. Pored ove, imao je i jednu veliku knjigu, u kojoj nije bilo ništa osim Poslanikovih hadisa – zvala se Kitabu Ali, Alijeva knjiga – a to nije ova knjiga, Sahifa, o čijem se obimu mišljenja razilaze.

Umm Seleme prenosi: „Poslanik, s.a.v.a., je zatražio da mu se donese koža dok je Ali ibn Ebu Talib bio kod njega. Onda je Poslanik, s.a.v.a., diktirao, a Ali zapisivao, sve dok nisu popunili i unutrašnji dio, i poleđinu i obod kože.“[1]

 

Sahifa

Vijesti o Sahifi su vrlo poznate. Skoro da nema nijedne zbirke hadisa kao što su Buhari[2] i druge koja o njoj nije prenijela razne tekstove, neke kratke kao bibliografska jedinica, a neke opširne s detaljima. Ibn Hadžer El-‘Askalani sabrao je mnogo hadisa iz te Sahife i rekao: „Iz sabiranja ovih hadisa može se vidjeti da su svi iz iste knjige, svi su bili napisani u istoj knjizi, a svaki prenosilac je iz nje prenio ono što je zapamtio!“[3] Dr. Ref'at Fevzi je sve što je iz Sahife preneseno u sunijskim knjigama sakupio u jednu knjigu pod nazivom Sahifetu Ali ibn Ebi Talib ‘an rasulillahi sallallahu ‘alejhi ve alihi ve sellem: dirasetun tevsikijjetun fikhijje.[4]

 

Kitabu Ali

Prethodni hadis od Umm Seleme opisuje knjigu koja je veća od ove Sahife i koja se ne razdvaja od drške Imamove sablje, a naziv „Kitabu Ali“ postao je vlastito ime koje se stalno ponavlja u hadisima Ehli bejta, a.s. – velika knjiga koju su sačuvali i nasljeđivali. Ahmed ibn Hanbel je izvijestio da je jedna takva knjiga bila kod Hasana ibn Alija i da ju je on konsultirao.[5]

Imam Muhammed ibn Ali El-Bakir, a.s., iznio je ovu knjigu pred skupinu učenjaka, među kojima su bili Hakem ibn ‘Utejba, Seleme i Ebu-l-Mikdam, i svi su vidjeli jednu veliku urednu knjigu, u kojoj je Imam, a.s., počeo tražiti sve dok nije pronašao pitanje o kojem su se oni međusobno razilazili. Rekao im je: „Ovo je rukopis Alija i diktat Božijeg Poslanika, s.a.v.a.“ Onda se obratio Hakemu ibn ‘Utejbi: „Ebu Muhammede! Ti, Seleme i Ebu-l-Mikdam možete tražiti gdje god hoćete, ali, tako mi Allaha, nećete nigdje naći znanje čvršće od onog kod ljudi kod kojih dolazi Džibrail, a.s.“[6] I Imam Sadik, a.s., je predstavljao tu knjigu, a Imam Hadi Ali ibn Muhammed ibn Ali Er-Rida, a.s., više puta je govorio: „Ova (knjiga) je rukopis Alija i diktat Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i prenosi se s koljena na koljeno.“[7]

 

Poziv na zapisivanje sunneta

Poziv na zapisivanje sunneta je otvoreni, jasni poziv koji je Imam Ali, a.s., više puta javno uputio:

• Jednom je održao govor i između ostalog rekao: „Okujte znanje! Okujte znanje!“ ponavljajući to više puta.[8] To znači da znanje treba zapisati i čuvati ga od nestajanja.
• U jednom drugom govoru je rekao: „Ko će kupiti od mene znanja za jedan dirhem?“

Ebu Husejme tumači da to znači: „Ko će za jedan dirhem kupiti list na kojem će zapisati znanje?“ Haris je kupio više listova po jedan dirhem pa došao Aliju i on mu je napisao mnogo od tog znanja.[9]

• Zapisivanje hadisa kod Imama Alija, a.s., i pred njim bilo je poznato. Mnogi su drugi, osim Harisa, među kojima su Ša'bi[10], ‘Ata,[11] Ebu Rafi’, njegova dva sina ‘Ubejdullah i Ali, koji su bili pisari kod Imama Alija, a.s., Asbag ibn Nubate i drugi, to potvrdili.[12]
• Ibn Abbas je također zapisivao hadise.[13] Imam Ali, a.s., je sam pisao i naređivao da se zapišu hadisi.[14]

Dakle, ponovo se život vratio u Poslanikov, s.a.v.a., sunnet i otklonjena je opasnost nestajanja i zaborava… a sunnet je emanet Poslanice i put njenog shvatanja.

 

Pravila pisanja kod Imama Alija, a.s.

U njegovim riječima uočava se pridavanje velike važnosti i pažnje pisanju, što pokazuje najljepšu sliku o civilizacijskoj svijesti u pitanju pisanja:

• „Rukopis je znak: što je jasniji, to je ljepši!“[15]
• Svog je pisara (‘Ubejdullaha ibn Ebu Rafi'a) savjetovao: „U mastionicu svoju stavi sloj pamuka, održavaj dugim vršak pera svoga, ostavljaj razmak među recima i zbij slova, jer to dolikuje ljepoti pisanja.“[16]
• „Produži i podebljaj zarez svoga pera, na desnoj strani napravi zarez, da čujem šum pisanja harfa ʻnʼ, zaokruži harf ʻhʼ, podebljaj harf sad, nakrivi ‘ajn, razlomi ʻkʼ, uvećaj ʻfʼ, uskladi ʻlʼ, napravi blagi nagib u harfovima ʻbʼ, ʻtʼ, i ʻthʼ, uspravi harf ʻzʼ i iskrivi njegov rep i stavi svoje pero iza uha, tako ćeš se bolje sjetiti!“[17]

 

[1] El-Muhaddisu-l-fasil, str. 601, hadis br. 868.

[2] Sahihu-l-Buhari, knjiga Znanje, poglavlje Zapisivanje znanja; Sunenu Ibn Madže, sv. 2, hadis br. 2658; Sunenu Ebi Davud, hadis br. 2035.

[3] Fethu-l-bari fi šerhi Sahihi-l-Buhari, sv. 1, str. 166; Iršadu-s-sari, sv. 1, str. 358 i 359.

[4] Knjiga je izdata 1406. hidžr. / 1986. god.

[5] Kitabu-l-‘ilel ve me'rifetu-r-ridžal, sv. 1, str. 346, hadis 639; El-Džami’ fi-l-‘ilel ve me'rifetu-r-ridžal, sv. 1, str. 137, hadis br. 624.

[6] Ridžalu-n-Nedžaši, str. 360, bibliografija broj 966 – Muhammed ibn ‘Uzafir Es-Sajrafi.

[7] Tusi, Tehzibu-l-ahkam, sv. 1, hadisi br. 963 i 966 i sv. 5, hadis br. 1337. Sejjid Muhammed Reza Husejni Dželali sabrao je desetine slučajeva pozivanja Ehli bejta, a.s., na ovu knjigu – Kitabu Ali, vidi: Tedvinu-s-sunneti-š-šerife, str. 65–79.

[8] Tekjidu-l-‘ilm, str. 89 i 90.

[9] Et-Tabekatu-l-kubra, sv. 6, str. 168; Tekjidu-l-‘ilm, str. 89.

[10] ‘Amir ibn Šerahil El-Hemdani Eš-Ša'bi, umro 104. po hidžri.

[11] Tarihu-t-turasi-l-arabi, sv. 1, str. 127.

[12] Tedvinu-s-sunne, str. 137–143.

[13] Sahihu Muslim, uvod.

[14] Sijeru a'lami-n-nubela, sv. 3, str. 354 i 355.

[15] Kenzu-l-ummal, sv. 10, hadis br. 29562.

[16] Staza rječitosti, izreka 325; Kenzu-l-ummal, sv. 10, hadis br. 29563.

[17] Kenzu-l-ummal, sv. 10, hadis br. 29564.