Zarada

Zarada

Najčistija zarada

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Najčistija zarada je zarada trgovaca koji kada pričaju – ne lažu, kada im se nešto povjeri – ne iznevjere, kada obećaju – ne prekrše, kada nešto kupuju – ne kude, kada prodaju – ne hvale, kada su dužni – ne odugovlače s povratom, a kada im neko duguje – ne vrše pritisak.”[1]

2. Poslanik, s.a.v.a.: “Najčistija zarada muslimana je njegov udio na Putu Božijem.”[2]

Podsticanje na zaradu svojim rukama

1. Davud, a.s., prolazeći pored jednog obućara: “O ti, radi i jedi! Uistinu Allah voli onoga koji radi i hrani se, a ne voli onoga koji jede, a ne radi.”[3]

2. Poslanik, s.a.v.a.: “Niko neće pojesti bolju hranu od one koju zaradi svojim rukama. I Davud, a.s., jeo je od zarade svojih ruku.”[4]

3. Poslanik, s.a.v.a.: “Najbolja zarada je zarada radnika koji pošteno radi.”[5]

4. Men la jahduruhu-l-fekih: “Izlazio je Zapovjednik vjernika, Ali, mir s njim, usred dana po vrućem vremenu da bi radio, a da za to nije imao potrebe: razlog je bio u tome što je želio da Allah, dž.š., vidi da on čini napor s ciljem sticanja dopuštene zarade.”[6]

5. Imam Sadik, mir s njim: “Imam Ali, mir s njim, oslobodio je hiljadu robova zaradom koju je stekao svojim rukama.”[7]

6. El-Fadl ibn Ebi Kurre: “Došli smo kod Imama Sadika, mir s njim, i zatekli ga da radi u bašči. Rekoh mu: ‘Dopusti da to mi uradimo ili da to uradi rob.’ Odgovori: ‘Ne, pustite me, jer volim da me Allah, dž.š., vidi da radim svojim rukama i da uz napor stičem halal zaradu.’”[8]

Pokuđena zanimanja

1. Poslanik, s.a.v.a., kada mu je jedan čovjek rekao: “Naučio sam sina da čita i piše, u koje bih ga sada zanimanje dao?”, reče: “Da Allah, dž.š., oprosti tvome ocu, daj ga u bilo koji posao, osim sljedećih pet: prodavca ćefina (sejja’), zlatara (sajig), mesara (kassab), prodavca žita (hannat) i trgovca robljem (nehhas).” Zatim onaj čovjek upita: “O Poslaniče, šta je to sejja’?” On odgovori: “Čovjek koji prodaje ćefine zato što priželjkuje smrt pripadnicima

moga ummeta, a vijest o novorođenčetu u mome ummetu volim više od svega što Sunce obasjava. Zlatar zato što potkrada pripadnike moga ummeta. Mesar zato što do te mjere ubija životinje da izgubi milost iz srca. Prodavač žita zato što – čekajući da poskupi – skladišti opskrbu moga ummeta, a bolje je da čovjek susretne Allaha kao lopov, nego da je bio u stanju držati četrdeset dana uskladištenu hranu. Trgovac robljem usljed toga što mi je došao Džebrail, mir s njim, i rekao: ‘Muhammede, najgori ljudi tvoga ummeta su oni koji trguju ljudima.’”[9]

[1] Kenzu-l-‘ummal, 9340.

[2] Isto, 10516.

[3] Tenbihu-l-havatir, 1/42.

[4] Kenzu-l-’ummal, 9223. Poznato je da je Davud, a.s., čak i u goste nosio svoj hljeb, načinjen od žitarica koje je vlastitim rukama sijao.

[5] Džami‘u-l-ehadis, 76.

[6] El-Fekih, 3/163/3596.

[7] Et-Tehzib, 6/326/895.

[8] El-Fekih, 3/163/3595.

[9] El-Bihar, 103/77/1.