Fedek između Poslanika, s.a.v.a., i Fatime, s.a.
Zehra, s.a., poslije oca
Fedek između Poslanika, s.a.v.a., i Fatime, s.a.
Uzvišeni Gospodar kaže:
فَآتِ ذَا الْقُرْبَى حَقَّهُ وَالْمِسْكِينَ وَابْنَ السَّبِيلِ ذَلِكَ خَيْرٌ لِّلَّذِينَ يُرِيدُونَ وَجْهَ اللَّهِ وَأُوْلَئِكَ هُمُ الْمُفْلِحُونَ
Zato podaj bližnjemu pravo njegovo, i siromahu i putniku-namjerniku! To je bolje za one koji nastoje da se Allahu umile; ti će postići šta žele.[1]
Vidimo da se u ovom časnom ajetu Uzvišeni Gospodar obraća časnom Poslaniku, s.a.v.a., gdje mu naređuje da ispuni pravo bližnjih. Ko su bližnji? Kakvo pravo oni imaju? Svi mufesiri su saglasni da su Poslanikovi bližnji Ali, Fatima, Hasan i Husejn, a.s. Prema tome, značenje ajeta je: (o Poslaniče) ispuni pravo svojih bližnjih.
U tefsiru Ed-Durrul-mensur Sujuti od Ebu Se'ida El-Hudrija prenosi:
„Kada je spušten časni ajet zato podaj bližnjemu pravo njegovo, Božiji Poslanik je pozvao hazreti Zehru i poklonio joj Fedek.“[2]
Ibn Hadžer Askalani u Es-Savaikul-muhrike kaže: „Omer je rekao: ‘Ono što vam ja imam reći u vezi s ovim je to da je Gospodar u ovom plijenu dodijelio nešto svom Poslaniku što nije podario drugima.’ Potom je proučio ajet:
وَمَا أَفَاء اللهُ عَلَى رَسُولِهِ مِنْهُمْ فَمَا أَوْجَفْتُمْ عَلَيْهِ مِنْ خَيْلٍ وَلَا رِكَابٍ وَلَكِنَّ اللهَ يُسَلِّطُ
A vi niste kasom tjerali ni konje ni kamile radi onoga što je Allah od njih, kao plijen, darovao Poslaniku Svome, nego Allah prepušta vlast…[3]
Prema tome, Fedek je izričito vlasništvo Božijeg Poslanika.
Iz historijskih predaja može se zaključiti da je Fedek bio u Fatiminom, s.a., posjedu i da je ta cijenjena žena raspolagala njime. Oslanjajući se na eksplicitne riječi Imama Alija, a.s., u pismu koje je poslao Osmanu ibn Hunejfu Ensariju, svom upravitelju u Basri, Fedek je bio u posjedu Poslanikove porodice. On kaže:
بَلَى، كَانَتْ فِي أَيْدِينَا فَدَكٌ مِنْ كُلِّ مَا أَظَلَّتْهُ السَّمَاءُ، فَشَحَّتْ عَلَيْهَا نُفُوسُ قَوْمٍ، وَسَخَتْ عَنْهَا نُفُوسُ قَوْمٍ آخَرِينَ، وَنِعْمَ الْحَكَمُ اللهُ، …
„Zasigurno sve što je u vlasništvu našem pod nebom ovim jest, dakako, Fedek, ali skupina ljudi osjeća pohlepu prema njemu, a skupina druga se usteže od njeg. Allah je, poslije svega, presuditelj najbolji.“[4]
Neke predaje govore da je ,nakon što je Ebu Bekrov hilafet došao na svoje mjesto, on uzeo Fedek od Fatime, s.a.[5] To znači da je Fedek bio u Fatiminom posjedu i da je ona raspolagala njime za života njenog oca. Ebu Bekr joj ga je na silu oteo.
U rivajetu od allame Medžlisija stoji: „Božiji Poslanik je nakon pobjede nad Fedekom prilikom ulaska u Medinu došao kod Fatime, s.a., i rekao:
يَا بُنَيَّةِ، إِنَّ اللهَ قَدْ أَفَاءَ عَلَى أَبِيكِ بِفَدَكَ وَاخْتَصَّهُ بِهَا، فَهِيَ لِي خَاصَّةً دُونَ الْمُسْلِمِينَ، أَفْعَلُ بِهَا مَا أَشَاءُ، وَإِنَّهُ قَدْ كَانَ لِأُمِّكِ خَدِيجَةَ عَلَى أَبِيكِ مَهْرٌ، وَإِنَّ أَبَاكِ قَدْ جَعَلَهَا لَكِ بِذَلِكِ، وَنَحَلْتُكِهَا تَكُونُ لَكِ وَلِوُلْدِكِ بَعْدَكِ.
‘Kćeri moja, Bog je Fedek vratio tvome ocu (od Jevreja) i dodijelio mu ga. On je posebno vlasništvo tvoga oca i muslimani nemaju pravo i udjela u njemu. Kako god ja želim, mogu raspolagati njime. Zehra, dušo, ja ću za mehr koji sam dugovao tvojoj majki Hatidži tebi pokloniti Fedek. Poklanjam ga tebi i tvojim potomcima poslije tebe.’
Zatim je Poslanik, s.a.v.a., zatražio komad štavljene kože, pozvao Alija, a.s., i rekao mu:
‘Napiši da je Fedek poklon od Božijeg Poslanika Fatimi.’
Ali ibn Ebu Talib, oslobođeni rob Božijeg Poslanika i Ummu Ejmen su bili svjedoci napisanog.“[6]
[1] Er-Rum, 38.
[2] Ed-Durrul-mensur, sv. 4, str. 177, slična predaja je prenesena u Kešfu-gumme, sv. 1, str. 476, preneseno od Atije, a bilježi ga i Hakim Nejšaburi u svom Tarihu.
[3] El-Hašr, 6.
[4] Staza rječitosti, pismo 45.
[5] Es-Savaikul-muhrike, str. 25.
[6] Biharul-envar, sv. 17, str. 378.
