Beseda 220

Zaista je Bog, Hvaljeni i Uzvišeni, učinio da sećanje na Njega čisti srca. Ona zahvaljujući tome čuju nakon što su bila gluva, vide nakon što su bila slepa i pokoravaju se nakon što su bila neposlušna. U razdobljima i vremenima svim, kada nije bilo Verovesnika, bilo je ljudi kojima je Bog – uzvišeni su darovi Njegovi! – nadahnjivao umove njihove i govorio s njima kroz srca njihova. Oni su poput vodiča u pustinjama, svetlom budnosti očiju svojih, ušiju i srca podsećali na dane Božije i činili da drugi osećaju strah stajanja pred Njim. Svakoga ko bi izabrao put srednji pohvalili bi, te ga obradovali izbavljenjem. Ali, osuđivali bi put onoga koji bi skrenuo desno ili levo te ga upozorili na propast. Tako su oni bili svetiljke u tminama tim i vodiči u nejasnoćama tim. Zaista, sećanje na Boga ima sledbenike svoje, koji su to odabrali umesto sveta ovog, tako da ih trgovina i kupoprodaja ne odvraćaju od toga. Oni govore u uši nemarnih, odvraćajući ih od zabrana Božijih, upućujući ih na pravičnost koju i sami čine i odvraćajući od zla od koga se i sami uzdržavaju. Zato, kao da su otputovali sa sveta ovog na svet drugi, iako su još uvek na ovom, i kao da su se osvedočili u ono što je posle njega. Kao da su otkrili tajne stanovnika iza zavese ovosvetske tokom dugog boravka njihovog iza nje! A Dan sudnji kao da ispunjava obećanja svoja za njih! Oni su zato za stanovnike sveta ovog otklanjali zastor nad tim dok ne videše ono što ljudi nisu videli i ne čuše ono što ljudi nisu čuli. Kada bi ih predstavio sebi u vrlim stanjima i časnim skupovima njihovim, kako su razvili svitke zapisa dela svojih, spremili se za polaganje računa za svako malo i veliko delo koje im je bilo naređeno, a oni ga nisu prihvatili, ili koje im je bilo zabranjeno, a oni se u njega upustili i leđa svoja natovarili težinom tereta svojih, potom bili slabi da ih ponesu, pa zato grcaju u plaču i međusobno se u njemu podržavaju dok još podižu glas Gospodaru svome u kajanju i priznavanju, našao bi da treba da budu znamenja upute i svetiljke u tmini. Okruženi su melekima. Mir je spušten na njih. Otvorene su im kapije nebesa i za njih su pripremljeni položaji časti na mestu o kome ih je Bog obavestio. Zato će On biti zadovoljan trudom njihovim i pohvaliće stanja njihova. Prizivajući Ga, oni udišu vazduh oprosta. Stalno im treba dobrota Njegova i ponizni su sužnji veličine Njegove. Dugo trajanje nevolje ranilo je srce njihovo, dok je plač dugotrajni zakrvavio oči njihove. Ruka njihova kuca na svakoj kapiji težnje prema Bogu. Mole Onoga Čija darežljivost nije uskraćena i u Koga se neće razočarati oni koji Mu teže. Obračunaj zato sebe radi sebe, jer drugi zaista imaju onoga koji će svideti račun s njima, a ne ti.