إِنَّهُ بَايَعَنِي الْقَوْمُ الَّذِينَ بَايَعُوا أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ وَعُثْمَانَ عَلَى مَا بَايَعُوهُمْ عَلَيْهِ، فَلَمْ يَكُنْ لِلشَّاهِدِ أَنْ يَخْتَارَ، وَلَا لِلْغَائِبِ أَنْ يَرُدَّ، وَإِنَّمَا الشُّورَى لِلْمُهَاجِرِينَ وَالْأَنْصَارِ، فَإِنِ اجْتَمَعُوا عَلَى رَجُلٍ وَسَمَّوْهُ إِمَامًا كَانَ ذَلِكَ للهِ رِضًا، فَإِنْ خَرَجَ عَنْ أَمْرِهِمْ خَارِجٌ بِطَعْنٍ أَوْ بِدْعَةٍ رَدُّوهُ إِلَى مَا خَرَجَ مِنْهُ، فَإِنْ أَبَى قَاتَلُوهُ عَلَى اتِّبَاعِهِ غَيْرَ سَبِيلِ الْمُؤْمِنِينَ، وَوَلَّاهُ اللهُ مَا تَوَلَّى، وَلَعَمْرِي، يَا مُعَاوِيَةُ، لَئِنْ نَظَرْتَ بِعَقْلِكَ دُونَ هَوَاكَ لَتَجِدَنِّي أَبْرَأَ النَّاسِ مِنْ دَمِ عُثْمَانَ، وَلَتَعْلَمَنَّ أَنِّي كُنْتُ فِي عُزْلَةٍ عَنْهُ إِلَّا أَنْ تَتَجَنَّى، فَتَجَنَّ مَا بَدَا لَكَ، وَالسَّلَامُ
Zaista, oni koji su se zakleli na vernost Ebu Bekru, Omeru i Osmanu zakleli su se na vernost meni na osnovi istoj na kojoj su se zakleli na vernost njima. Onaj koji je bio prisutan nije imao izbora, a onaj koji je bio odsutan nije mogao odbiti. Dogovor je samo između Iseljenika i Pomagača. Ako se oni slože o osobi nekoj pa je imenuju halifom, biće smatrano da je time i Bog zadovoljan. Ako se iko udalji od cilja njihovog, napadajući ih ili uvodeći novotariju, vratiće ga tamo odakle se udaljio. Ukoliko on odbije, boriće se protiv njega zato što sledi put drukčiji od onog koji je put vernika i Bog će ga vratiti nazad odakle je on odbegao. Života mi, o Muavija, da si gledao razumom svojim a ne strašću, zasigurno bi uvideo da sam najnedužniji od ljudi svih što se tiče krvi Osmanove i zasigurno bi znao da sam se bio povukao u samoću od njega, osim ako pogrešno ne sumnjičiš, i skrivaš ono što ti je sasvim jasno. Onda možeš počiniti zločin kakav hoćeš. Selam!
