Beseda 111
Beseda 111.
O Azrailu i smrti
هَلْ تُحِسُّ بِهِ إِذَا دَخَلَ مَنْزِلًا، أَمْ هَلْ تَرَاهُ إِذَا تَوَفَّى أَحَدًا، بَلْ كَيْفَ يَتَوَفَّى الْجَنِينَ فِي بَطْنِ أُمِّهِ، أَ يَلِجُ عَلَيْهِ مِنْ بَعْضِ جَوَارِحِهَا، أَمْ الرُّوحُ أَجَابَتْهُ بِإِذْنِ رَبِّهَا، أَمْ هُوَ سَاكِنٌ مَعَهُ فِي أَحْشَائِهَا، كَيْفَ يَصِفُ إِلَهَهُ مَنْ يَعْجَزُ عَنْ صِفَةِ مَخْلُوقٍ مِثْلِهِ
Osećate li kada anđeo smrti ulazi u kuću, ili vidite li ga kada od nekoga uzima dušu? Kako oduzima život zametku u utrobi majčinoj? Dostiže li ga kroz bilo koji deo tela njenog, ili se duša odziva pozivu njegovom s dopuštenjem Božijim? Ili on boravi s njim u unutrašnjosti majčinoj? Kako onaj koji ne može da opiše stvora poput toga, može da opiše Boga?!
