Snaga otpora
Snaga otpora
Količina snage tjelesnog otpora dolazi do izražaja prilikom napada zaraznih bolesti, kao što i snaga duševnog otpora dolazi do izražaja prilikom naleta duševnih životnih udaraca. Imam Ali, a.s., je kazao:
في تَقَلُّبِ الأحوالِ عُلِمَ جواهِرُ الرِّجالِ
“U izmjenama stanja prepoznaju se ljudski dragulji.”[1]
Mensur ibn Ebi Amir je pripremio veliku vojsku za rat protiv Bizantinaca. Poljana je bila puna vojnika. Mensur se popeo na brežuljak da bi pregledao vojsku, a pored njega je stajao Ibn Medždže'i, njegov komandant ove vojne formacije. Upitao ga je: “Kakvom vidiš ovu vojsku?” Odgovorio je: “Ogromna masa i velika vojska.” Ovaj na to upita: “Da li u ovom moru vojnika vidiš barem hiljadu hrabrih i za borbu spremnih ljudi?” Ibn Medždže'i je šutio. Mensur je potom upitao: “Zašto šutiš? Zar u ovolikoj vojsci nemaš hiljadu hrabrih osoba?” Ovaj odgovori: “Ne!” Mensur se začudi te upita: “Dobro, a da li imaš pet stotina hrabrih i ratobornih vojnika?” On odgovori: “Ne!” Mensur se nađe pod pritiskom i s negodovanjem upita: “A da li u ovoj skupini imaš stotinu hrabrih vojnika?” On ponovo odgovori: “Ne!” Mensur sada viknu: “Imaš li 50 muškaraca u ovom skupu?” Ovaj ponovo reče: “Ne!”
Mensur se rasrdi i svom komandantu reče nešto ružno te naredi da mu ga maknu s očiju. Osiguranje na ponižavajući način skloni komandanta ispred Mensurovih očiju.
Vojnici ubrzo dođoše na ratište i borba krenu. Snažan bizantijski vojnik izađe na mejdan. Tražio je borbu. Jedan muslimanski vojnik istupi korak naprijed. Nakon kraće borbe Bizantinac ubi muslimanskog vojnika. Muslimani se zabrinuše, a idolopoklonici se obradovaše. Rimski vojnik poče oholo kružiti lijevo-desno izazivajući na borbu. Uzvikivao je: “Hajdemo, dvojica protiv mene jednog!” Jedan muslimanski vojnik izađe na mejdan, ali nakon kratke borbe i on bi ubijen. Muslimanima oslabi duh. Bizantijski vojnik još oholije uzviknu: “Hajdemo sada trojica na jednog!” I treći put muslimanski vojnik izađe i bi ubijen. Idolopoklonici su pobjedu Bizantinaca i poniženje muslimana proslavljali radosnim uzvicima. Mensur, koji je s nekoliko svojih oficira gledao ove ponižavajuće prizore, bijaše sav slomljen. Oficiri mu rekoše: “Jedini čovjek koji ovdje nešto može učiniti je Ibn Medždže'i. Trebao bi od njega tražiti pomoć.” Mensur naredi da ga dovedu. Potom mu Mensur reče: “Jesi li vidio šta se desilo?” Ibn Medždže'i odgovori: “Da!” On upita: “Možeš li spasiti muslimane od zla ovog oholog bizantijskog vojnika?” Ibn Medždže'i reče: “S Božijom voljom – da.” Bez ustezanja ode da sabere nekoliko hrabrih vojnika koje je poznavao. Prvo je ugledao jednog od njih, koji je jahao na mršavom konju i nosio vodu u mješini. Upita ga: “Vidiš li kakvo je stanje na bojnom polju i kako se ponaša oholi Bizantinac?” On reče: “Da!” Ibn Medždže'i reče: “Želim da spasiš muslimane od njegova zla.” On odgovori: “Pokoravam se!” Potom odbaci svoju mješinu za vodu, hitro i sa sigurnošću uputi se na mejdan i ubrzo ubi Bizantinca, odrubi mu glavu i baci je pred noge Mensuru. Ibn Medždže'i tada reče: “Ako sam rekao da nemamo pedeset hrabrih vojnika u ovoj vojsci, onda sam mislio na to da nemam ovako hrabrih vojnika kao što je ovaj.” Ibn Medždže'i opet zauze položaj komandanta vojske i muslimani u ovoj bici pobijediše.[2]
Hrabrost i snaga duha vojnika očituje se i vidi tek na bojnom polju i u vatrenom okruženju.
Ukratko, tijelu i duši za osiguravanje potpune sreće treba valjana i potpuna hrana. Manjkavost bilo koje neophodne materije u tjelesnoj ili duševnoj hrani priprema tlo za slabost i zastranjenje, bilo na tjelesnom ili na duhovnom polju.
[1] Nehdžu-l-belaga, str. 562.
[2] El-Mustatref, sv. 1., str. 218.
