Majka nedaća
Majka nedaća
Hazreti Zejneb je rođena 5. a preselila 62. godine po hidžri. Kada se ona rodila Poslanik nije bio u Medini. Hazreti Fatima je dala dijete Imamu Aliju da mu nadije ime, ali Imam nije htio dok Poslanik ne dođe. Poslije tri dana je Poslanik došao i rekao da neće ići ispred Allaha i da će Allah tom djetetu naditi ime. Došao je Džibril i rekao: “Mi smo u Levhi-l-mahfuzu napisali da je ona Zinete eb što znači ukras svoga oca.”
Poslanik, s.a.v.a., je dodao: “Naravno, Ali je ukras svih stanovnika Zemlje, ali će ona jednog dana biti njegov ukras. Prisutnim i odsutnim preporučujem da čuvaju njenu svetost.”
Poslanik je stavio svoje lice na njeno i počeo da plače. Hazreti Fatima je rekla: “Da Allah ne učini uplakanim tvoja dva oka, zašto plačeš oče?”
“O dijelu tijela moga i svjetlosti oka moga, znaj da će poslije mene i tebe ovo dijete snaći velike i različite nedaće. Ko god zaplače nad njenim nedaćama imat će nagradu plača za njena dva brata. Uzeo sam dopuštenje od Boga da joj dam nadimak!”
“Koji je njen nadimak?” – upitala je hazreti Fatima, s.a.
Poslanik je uplakan rekao: “Ummu-l-masaib!” (majka nedaća)
Dok je bila dojenče svaki put kada bi se rasplakala smirila bi se samo u Husejnovom krilu. To je bilo čudno hazreti Fatimi pa je ispričala Poslaniku. On joj je rekao da će ona biti njegov pomagač i da se njih dvoje nikada neće razdvojiti.
To je bio uslov kada je stupala u brak, da se ne odvaja od Husejna, odnosno da kad on krene i ona može s njim bez Abdullaha, njenog muža.
O veličini ove žene u znanstvenom smislu dovoljno je reći da je ona prenijela hazreti Fatimin govor (izizetno težak govor) a da da nije imala ni sedam godina!
Taj govor je od hazreti Zejnebe (tako male djevojčice) prenio Ibn Abbas!
Za nju Imam Sedžad kaže: Enti bil hamdullillah alimeten gajre muallime ve fahimeten gajre mufahimmeten!
“Ti si hvala Allahu alima (učena žena) bez učitenja i shvataš, a ne možeš biti shvaćena.”
Kada je Imam Ali, a.s., došao na njen čas tefsira u Kufi upitao je: “Šta je značenje Kaf, Ha, Ja; Ajn, Sad?” (Prvi ajeti sure Merjem)
Onda je sam dodao: “O svjetlosti oka moga, ova slova su tajni znak u vezi nedaće koja će zadesiti vas, Poslanikovu porodicu.”
U predajama od Imamama Sadika, a.s., i od Imama Zemana, a.s., je pojašnjeno šta znači svako slovo: Kaf – Kerbela
Ha – stradanje (helakat)
Ja – Jezid
Ajn – žeđ (ataš)
Sad – strpljivost (sabur)
Osoba koja je u Husejnovom epu bolje od svakog drugog naučila njegovu lekciju bila je upravo ona, njegova sestra Zejneb. Svjetlost vilajeta se najviše reflektovala u njenom biću. Hazreti Zejneb zahvaljujući onoj bezgriješnosti koju je preuzela od svoga oca Alija i majke Fatime ipak nije ista Zejneb prije i poslije Ašure (Kerbele). Znači, Zejneba poslije Kerbele ima još veću veličinu.
Uoči same Ašure ne može da suzdrži svoje suze. Toliko je plakala da je u jednom trenutku izgubila svijest u Husejnovom krilu. On ju je svojim govorom smirivao: “Nemoj da ti šejtan oduzme strpljenje. ”
Kada on nju pita: “Zašto toliko plačeš? Pa zar ti nisi ispratila našeg djeda i gledala njegovu smrt, a on je bio bolji od mene, moj otac je bio bolji od mene. Moj brat je bio bolji od mene i majka isto tako. ” Ona mu ovako odgovara: “Brate dragi, kada bi oni odlazili ja bih uvijek imala utočište i mimo tebe, ali tvojim odlaskom ja više nemam utočišta.
Međutim, čim se Ašura završila Zejneb, s.a., dobiva novu snagu i novi duh. Zejneb postaje jedna druga Zejneb, Zejneb naspram koje niko nema nikakvu ličnost.
Imam Zejnul ‘Abidin kaže: “Bilo nas je 12 osoba koji smo bili vezani za jedan lanac. Jedan kraj lanca je bio vezan za moju mišicu, a drugi tetkinu.”
Hazreti Zejneb je bila osoba koja je trebala nastaviti i završiti Imamovu misiju. Zapravo pobjeda je ostvarena njenom rukom ili njenim govorom. Kada je Imam Husejn noć uoči Ašure rekao prisutnima da ga mogu napustiti i ugasio svijeću kako se neko ne bi stidio otići, to je uradio tako odlučno da je rekao i svom bratu Abbasu: “Abbse brate, i ti ako želiš možeš ići!”
Jedina osoba kojoj Imam nije mogao uputiti te riječi je njegova sestra Zejneba, jer Zejneba je ta koja treba da preuzme bajrak Kerbele i ponosno ga izdigne ispred Ibn Zijada i Jezida.
