Beseda 199
Beseda 199.
Izdaja i nevera Muavije i vera onih koji su krivi za izdaju
وَاللهِ مَا مُعَاوِيَةُ بِأَدْهَى مِنِّي، وَلَكِنَّهُ يَغْدِرُ وَيَفْجُرُ، وَلَوْ لَا كَرَاهِيَةُ الْغَدْرِ لَكُنْتُ مِنْ أَدْهَى النَّاسِ، وَلَكِنْ كُلُّ غُدَرَةٍ فُجَرَةٌ، وَكُلُّ فُجَرَةٍ كُفَرَةٌ، وَلِكُلِّ غَادِرٍ لِوَاءٌ يُعْرَفُ بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ، وَاللهِ مَا أُسْتَغْفَلُ بِالْمَكِيدَةِ، وَلَا أُسْتَغْمَزُ بِالشَّدِيدَةِ
Boga mi, Muavija nije domišljatiji od mene, ali on vara i čini prestup. Da mi varanje nije mrsko, bio bih čovek najlukaviji. Ali varanje svako je greh. A greh svaki je nepokornost i varalica svaka imaće znamen po kojem će se prepoznati na danu sudnjem. Ne mogu biti smatran nerazumnim, Boga mi, zato što ne koristim varku, niti me može držati slabim onaj koji je snažan.
