Beseda 235
Beseda 235.
O skupljanju opskrbe za svet budući tokom života u svetu ovom i preduzimanju dela dobrih pre smrti
فَاعْمَلُوا، وَأَنْتُمْ فِي نَفَسِ الْبَقَاءِ، وَالصُّحُفُ مَنْشُورَةٌ، وَالتَّوْبَةُ مَبْسُوطَةٌ، وَالْمُدْبِرُ يُدْعَى، وَالْمُسِيءُ يُرْجَى، قَبْلَ أَنْ يَخْمُدَ الْعَمَلُ، وَيَنْقَطِعَ الْمَهَلُ، وَيَنْقَضِيَ الْأَجَلُ، وَيُسَدَّ بَابُ التَّوْبَةِ، وَتَصْعَدَ الْمَلَائِكَةُ، فَأَخَذَ امْرُؤٌ مِنْ نَفْسِهِ لِنَفْسِهِ، وَأَخَذَ مِنْ حَيٍّ لِمَيِّتٍ، وَمِنْ فَانٍ لِبَاقٍ، وَمِنْ ذَاهِبٍ لِدَائِمٍ، امْرُؤٌ خَافَ اللهَ وَهُوَ مُعَمَّرٌ إِلَى أَجَلِهِ، وَمَنْظُورٌ إِلَى عَمَلِهِ، امْرُؤٌ أَلْجَمَ نَفْسَهُ بِلِجَامِهَا، وَزَمَّهَا بِزِمَامِهَا، فَأَمْسَكَهَا بِلِجَامِهَا عَنْ مَعَاصِي اللهِ، وَقَادَهَا بِزِمَامِهَا إِلَى طَاعَةِ اللهِ
Radite dok ste još u prostranstvima života! Stranice su otvorene, kajanje dostupno, begunac pozivan, a grešnik ima nade za izbavljenje – pre nego što se delo ugasi, vreme isteče, rok okonča, vrata kajanja zatvore i meleki uznesu u nebo. Čovek, zato, treba uzimati od sebe za sebe, iz života za smrt, iz prolaznog za trajno i iz odlazećeg za večno ostajuće. Čovek se treba bojati Boga sve dok mu je dato da živi, do smrti svoje, i dok mu je dopušteno vreme za delanje. Čovek mora dušu svoju zauzdati i voditi je za uzdu. Tako, držeći je na uzdi, odvratiće je od neposlušnosti Bogu, a vodeći je uzdom, vodiće je poslušnosti Bogu.
