Djetinjstvo Imama Hasana el-Mudžtebe

Najpreciznije što je rečeno za datum njegovog rođenja jeste da se rodio polovinom mjeseca ramazana, 3. god. po Hidžri u Medini. Njegov otac Ali, a.s., se vjenčao s hazreti Fatimom u mjesecu zul-hidždže, 2. god. po Hidžri. Imam Hasan, a.s., je bio njihovo prvo dijete.[1]

Rođenje

Džabir prenosi: „Hazreti Fatima je zatrudnila s Hasanom pa, kada je ga je rodila, Poslanik s.a.v.a., je naredio da ga umotaju u neko bijelo platno, a oni su ga umotali u žuto. Fatima je rekla Aliju: ‘Odredi mu ime‘, ali je on odbio: ‘Neću da preteknem Allahovog Poslanika, s.a.v.a., u nadijevanju njegovog imena.’ Došao je Poslanik, s.a.v.a., pa ga uzeo, poljubio i stavio svoj jezik u njegova usta, a Hasan je počeo sisati. Zatim im je rekao: ‘Zar vam nisam rekao da ga ne umotavate u žuto platno?’ Onda je tražio bijelo platno pa ga njime umotao i bacio ono žuto. Proučio mu je ezan na desno uho, a ikamet na lijevo. Potom je pitao Alija: ‘Kakvo ste mu ime nadjenuli?’ i on mu je odgovorio: ‘Ne bih da tebe preteknem u nadijevanju njegovog imena.’ Allahov Poslanik je na to rekao: ‘Ja ne bih da preteknem svog Gospodara u određivanju njegovog imena.’“

Džabir prenosi: „Allah, neka je uzvišen Njegov spomen, objavio je Džibrailu, a.s.: ‘Doista je Muhammedu rođen sin, siđi do njega, prenesi mu selam i čestitaj u Moje i u tvoje ime i reci da je Ali u položaju kod njega kao Harun kod Musaa, pa nek mu nadjene ime Harunovog sina.’ Džibrail je sišao kod Poslanika i čestitao mu od Allaha i u svoje ime, pa ga obavijestio: ‘Svevišnji Allah ti je naredio da mu nadjeneš ime Harunovog sina.’ On ga je pitao: ‘Kako mu je bilo ime?’ i Džibrail je odgovorio: ‘Šubber.’ Poslanik mu je na to rekao: ‘Moj jezik je arapski’ pa mu je Džibrail onda preinačio: ‘Nadjeni mu ime Hasan’ i tako mu je nadjenuo ime Hasan.“[2]

Džabir prenosi od Božijeg Poslanika, s.a.v.a., da je on Hasanu nadjenuo to ime jer su nebesa i zemlja postavljeni Božijim dobročinstvom (ihsanom).[3]

Pohvaljena djela prilikom rođenja djeteta

Božiji Poslanik je sedmi dan po rođenju Imama Hasana svojom rukom zaklao ovna kao akiku za njega i proučio:

بِسْمِ اللهِ عَقِيقَةٌ عَنِ الْحَسَنِ، وَقَالَ: اللَّهُمَّ عَظْمُهَا بِعَظْمِهِ، وَلَحْمُهَا بِلَحْمِهِ، وَدَمُهَا بِدَمِهِ، وَشَعْرُهَا بِشَعْرِهِ، اللَّهُمَّ اجْعَلْهَا وِقَاءً لِمُحَمَّدٍ وَآلِهِ.

„U ime Allaha, akika je za Hasana.“ I rekao je: „Bože, neka kosti ovna budu žrtva za Hasanove kosti, meso žrtva za njegovo meso, krv za njegovu krv i dlaka za njegove. Bože, učini akiku zaštitom za Muhammeda i njegovu porodicu!“ I dio toga je dao babici, neki prenose da je dao jednu nogu od ovna, a dio mesa su podijelili komšijama. Ošišao je Hasanovu glavu, izvagao kosu i u njenoj težini dodijelio srebrne kovanice kao sadaku.[4]

Njegovo dojenje

Od Ummul-Fadl, supruge Abbasa, Poslanikovog amidže, prenosi se da je rekla: „Ispričala sam Poslaniku: ‘Allahov Poslaniče, sanjala sam da je komadić tvoja tijela u mom krilu?’ Rekao je: ‘Dobar ti je san. Fatima će roditi dijete pa ćeš se ti brinuti o njemu.’“ Fatima je rodila Hasana. Poslanik, s.a.v.a., ga je dao Ummul-Fadli, pa ga je ona dojila pored svog sina Kusma ibn Abbasa.[5]

Nadimak i priimena[6]

Njegovo priime je samo Ebu Muhammed, ali njegovi nadimci su mnogobrojni: Et-Tekijj (bogobojazni), Et-Tajjib (časni), Ez-Zekijj (čisti), Es-Sejjid (gospodin), Es-Sibt (unuk Božijeg Poslanika), El-Velijj (bogougodnik). Svi ovi nadimci su se koristili za njega, ali najpoznatiji je Et-Tekijj. Međutim, najuzvišeniji i najpreči od tih nadimaka je onaj koji mu je dao Božiji Poslanik kada ga je opisao i odlikovao. Među onim što su pouzdana ulema i povjerljivi prenosioci hadisa prenijeli stoji vjerodostojna predaja koja govori da je Božiji Poslanik rekao:

إِنَّ ابْنِي هَذَا سَيِّدٌ.

„Ovaj moj sin je Sejjid.“ Prema tome, njegov prvi nadimak je Es-Sejjid.

Gravura na njegovom prstenu

Od imama Sadika, a.s., se prenosi: „… zatim na prstenju Hasana i Husejna je bilo ugravirano Hasbijallah (dovoljan mi je Allah).“

Od imama Ride, a.s., se prenosi: „Gravura na prstenu Hasana je bila el-‘izzetu lillah (sve dostojanstvo pripada Allahu).“[7]

Njegov izgled i lijepe osobine

Prenosi se od Džuhejfe da je rekao: „Ja sam vidio Božijeg Poslanika, a Hasan ibn Ali je ličio na njega.“

Od Enesa se prenosi da je rekao: „Niko nije bio sličniji Allahovom Poslaniku od Hasana ibn Alija.“[8]

Zato je Imam Hasan ibn Ali opisan kao bijele puti, obliven rumenilom, krupnih crnih očiju, mršavih obraza, neprimjetnih dlačica ispod vrata, guste brade, bujne kose duge do ušnih resica, vrata poput srebrnog ibrika, krupnih udova, širokih ramena, srednjeg stasa, ni visok ni nizak, naočit, najljepšeg lica, crnom bojom bojene brade i kose koja je bila valovita, nježnog tijela.[9]

Imam Hasan, a.s., je bio najbolji među ljudima što se tiče oca, majke, djeda, nane, amidža, tetki, dajdža i tetki s majčine strane. U njemu su bili sabrani svi elementi za uzoran odgoj i od samog rođenja njegov život je utisnut prstima Božanske objave i Gospodarevom pripremom preko Pečata vjerovjesnika, poglavara Poslanikovih nasljednika i prvakinje svih žena.

Prema tome, Imam Hasan, a.s., je Poslanikov sin i fizički i duhovno, njegov istaknuti učenik i on je odgajenik škole Objave koja je na sve ljude razlila uputu i milost.

---

[1] Vidi: Kešful-gumme, sv. 1, str. 514; Biharul-envar, sv. 44, str. 136 i El-‘Evalim (El-Imam el-Hasan), 13.

[2] Vidi: Me'anil-ahbar, str. 57; ‘Ileluš-šerai’, str. 138 i Biharul-envar, sv. 43, str. 240.

[3] El-Menakib, sv. 3, str. 166.

[4] El-‘Evalim, str. 20-22, preuzeto iz El-Kafi, sv. 6, str. 33. U ‘Ujunu ahbarir-Rida, 2/45, stoji da je hazreti Fatima dala babici jednu nogu od ovna i jedan zlatnik.

[5] El-‘Evalim, str. 23, preuzeto iz Biharul-envar, sv. 43, str. 242; El-‘Udedul-kavijje, str. 5 i Kešful-gumme, sv. 1, str. 523.

[6] U tradiciji Arapa običaj je da se pored vlastitog imena nadijeva nadimak koji ukazuje na neku lijepu osobinu i priime koje je najčešće bilo sastavljeno od riječi „ebu“ (otac) za muškarce ili „umm“ (majka) za žene i neko vlastito ime (najčešće ime njihovog djeteta). Priime se koristilo pri pozivu odraslih s poštovanjem, jer spominjanje vlastitog imena nije izgledalo učtivo (op. prev.).

[7] Vidi: El-Kafi, sv. 6, str. 473 i 474; El-Bihar, sv. 43, str. 258 i El-Avalim, str. 29.

[8] Vidi: Kešful-gumme, sv. 1, str. 522 i El-Menakib, sv. 3, str. 165, preuzeto iz Sunenut-Tirmizi.

[9] Vidi: Kešful-gumme, sv. 1, str. 525 i El-Avalim, str. 30.