Hranjenje

Hranjenje

Vrijednost hranjenja gladnih

I hranu su davali – mada su je i sami željeli – siromahu i siročetu i sužnju. “Mi vas samo za Allahovu ljubav hranimo, od vas ni priznanja ni zahvalnosti ne tražimo![1]

Ili, kad glad hara, nahraniti siroče bliska roda, ili ubogoga nevoljnika.[2]

1. Imam Ali, mir s njim: “Samoishrana je tjelesna hrana, a duševna hrana je hranjenje drugih.”[3]

2. Imam Ali, mir s njim: “Ono što pojedeš – nestaje, a ono što daš da bi nahranio – uvećava se.”[4]

3. Imam Bakir, mir s njim: “Allah voli da se drugi hrane i da se kolju kurbani.”[5]

4. Imam Sadik, mir s njim: “Od razloga zbog kojih se odlazi u Džennet i zbog kojih se opraštaju grijesi je i hranjenje gladnih.” Zatim je proučio: Ili, kad glad hara, nahraniti siroče bliska roda, ili

ubogoga nevoljnika.[6]

5. Imam Sadik, mir s njim: “Imam Ali, mir s njim, po načinu hranjenja gladnih najsličniji je Poslaniku, s.a.v.a.; sam je jeo hljeb, sirće i ulje, a druge je ljude hranio hljebom i mesom.”[7]

[1] Ed-Dehr, 8-9.

[2] El-Beled, 14-16.

[3] Miškatu-l-envar, 325.

[4] Gureru-l-hikem, 9634.

[5] El-Mehasin, 2/143/1370.

[6] Isto, 2/145/1381; El-Beled, 14.

[7] El-Mehasin, 2/279/1901.