Imam Husejn obznanjuje ustanak
Imam, a.s. prije nego što je krenuo iz Mekke prema Iraku članovima roda Beni Hašim i grupi svojih sljedbenika koji su mu se pridružili tokom boravka u Mekki održao je govor u kojem je rekao:
“Onaj ko je spreman da krv srca svoga žrtvuje za nas, i spreman je za susret s Allahom, onda neka pođe s nama, jer ja ću zaista ujutro poći, ako Allah tako bude htio!”
Ova rečenica znači da se u svakom vremenu i različitim sredstvima mogu braniti Božija vjera, prava ljudi i sreća islamskog društva. Može se na Božijem putu žrtvovati imetak. Može se govoriti na Božijem putu i korisnim i poučnim riječima izvesti ljude na put. Može se na Božijem putu napisati knjiga i štampanjem korisne literature učiniti ljude bližim putu Istine i zbilji. Može se uvećati njihova moralna i vjerska prosvijećenost. Međutim, Imam Husejn, mir s njime, ovom posljednjom rečenicom obznanio je da danas nije dan kada finansijske pomoći, podrške perima i verbalne dobronamjernosti mogu riješiti problem koji se nametnuo islamu. Stvari su otišle toliko daleko da ništa osim šehadeta, polaganja života i žrtvovanja, ne može spriječiti nastalu smutnju i ne može srušiti njene temelje i iznova sagraditi nove. Niko ne treba pomisliti, ako je Imam, mir s njime, učinio jedan korak na Božijem put,u da ga on treba finansijski podržati. Ubejdullah ibn Hurr Džu'fi ne treba u odgovoru na Imamov poziv reći da će i on dati jednog snažnog i spretnog konja. Neko drugi nije trebao učiniti zavjet i dati za Imama pet sablji, sedam ratničkih oklopa i četiri koplja. Husejn ibn Ali ne traži ni sablje, ni konje, ni pare. Prihvatit će samo ako neko iskreno i s čistom namjerom i bez ustezanja bio spreman dati svoj život na Božijem putu. Ko god je spreman, neka mu da svoj život na Božijem putu:
“Ko god ima spremnost da pristupi zbog Svevišnjeg Gospodara, može nam se pridružiti na putovanju. Mi ćemo sutra ujutro, ako Bog da, krenuti.”
Zanimljivo je da je unatoč svim ovim Imamovim naglašavanjima veliki broj ljudi koji nisu imali mnogo sreće i koje je zavaralo naizgled povoljno stanje, krenulo je za Imamom. Možda je većina njih ostala uz Imama sve do dana kada je stigla vijest o Muslimovu šehadetu. Ali, suština problema jeste to što su ti ljudi od samog početka išli s Imamom koji će postati halifa i kome će se prepustiti poslovi, a ne Imamom koji ide zbog žrtvovanja i šehadeta, kojem će jednoga dana zatvoriti vodu i kojem će svi njegovi saputnici jednoga dana stići do časti šehadeta.
