Imam Sedžad na javnom skupu kod Ibn Zijada
Imama Sedžada izložili su Ibn Zijadu, tj. proveli su ga ispred njega i tako ga postavili. Ibn Zijad upitao je Imama Sedžada ko je, na šta je on odgovorio: “Ali ibn Husejn.”
Ibn Zijad, malo zbunjen, reče: “Zar Bog nije ubio Alija ibn Husejna?”
Imam Sedžad, mir s njime, reče: “Imao sam brata, koji se također zvao Ali, i njega su ljudi ubili.” To znači nemoj grijeh pripisivati Bogu i nepovezano govoriti. Alija ibn Husejna na Kerbeli ubili su ljudi, a ne Bog.
Ibn Zijad reče: “Nije tako, Bog ga je ubio.”
U odgovoru mu je Imam Sedžad proučio kur'anski ajet:
اللَّهُ يَتَوَفَّى الْأَنفُسَ حِينَ مَوْتِهَا
Allah uzima duše u času njihove smrti.[1]
To znači da Bog uzima duše u trenutku smrti, ali Bog nije njegov ubica.
Kada je Ibn Zijad vidio da mu više puta odgovara zarobljen i bolestan mladić, razljuti se i reče:
“Ti još uvijek imaš snage da mi odgovaraš? Odvedite ga i odsjecite mu glavu.”
Iako je tu Velika Zejneb bila veoma potresena i zabrinuta, jedini odgovor koji je Imam Sedžad, mir s njime, dao Ibn Zijadu, bio je sljedeći:
“Ako me ubiješ, s kime ćeš poslati ove žene?”
Potom je rekao: “Poslije moje pogibije pošalji s njima kreposnog muslimana koji će se prema njima ophoditi onako kako to islam nalaže.”
Imam Sedžad, mir s njime, nije rekao nijednu rečenicu u smislu: molim vas nemojte me ubiti ili odustanite od mog ubijanja, već kad god budem ubijen, nemojte slati s ovim ženama čovjeka bez bogobojaznosti i nekoga ko nije musliman.[2]
