Izreke 18 – 24

Share

 

 

Hazreti Fatimina predanost Allahu i Poslaniku

 

Izreka 18.

Jedno od pohvalnih pravila u islamskom braku je savjetovanje i razmjena mišljenja između oca i kćerke kako bi ona mogla odabrati svog idealnog muža. Božiji Poslanik, s.a.v.a., se pridržavao ovog odgojno-psihološkog principa, te ga oporučivao islamskom ummetu kako bi se izbjegla nepravda i nasilje prema kćerima iz doba džahilijeta. Zbog toga je također bitno da roditelji ne udaju svoje kćeri bez savjetovanja s njima i njihovog odobrenja.

Božiji Poslanik se prije udaje svoje kćerke savjetovao s njom, te je upitao: “Kćeri moja, Fatima, tvoj amidžić Ali te zaprosio, pa šta ti misliš o tome?” Hazreti Fatima je pokazala poštovanje prema ocu i uzvratila mu istim pitanjem: “Šta ti misliš o tome?” Poslanik joj je odgovorio: “Svevišnji Allah je s neba dao dozvolu za to”, pa se hazreti Fatima nasmiješila i rekla:

 رَضِيتُ‏ بِمَا رَضِيَ‏ اللهُ‏ لِي وَ رَسُولُهُ.

“I ja sam zadovoljna onim čime je Svevišnji Allah zadovoljan u pogledu mene i Njegovog poslanika.”[1]

 

Izreka 19.

U drugoj predaji stoji da je ona, mir neka je s njom, rekla:

 رَضِيتُ‏ بِاللهِ‏ رَبّاً وَ بِكَ‏، يَا أَبَتَاهْ،‏ نَبِيّاً وَ بِابْنِ عَمِّي بَعْلًا وَ وَلِيّا.

“Zadovoljna sam Bogom kao Gospodarom svojim, tobom, oče, kao Poslanikom, i svojim amidžićem kao mužem i skrbnikom.”[2]

Izreka 20.

Jednom je Božiji Poslanik ušao u hazreti Fatiminu kuću i vidio je kako ona sjedi na zemlji te jednom rukom drži bebu, a drugom okreće ručni mlin. Suze su mu navrle na oči pa je rekao: “Kćeri moja, doskoči gorčini dunjaluka slašću ahireta.” Hazreti Fatima je odgovorila:

 يَا رَسُولَ اللهِ، الْحَمْدُ لِلهِ‏ عَلَى‏ نَعْمَائِهِ‏ وَ الشُّكْرُ لِلهِ عَلَى آلَائِهِ.

“Božiji poslaniče, hvala je Bogu na blagodatima Njegovim i zahvala je Bogu na darovima Njegovim.”[3]

Izreka 21.

Časni Poslanik, s.a.v.a., je govorio hazreti Fatimi, a.s., o gorkim događajima koji će se zbiti u budućnosti. Govoreći tako o budućnosti, ukazao joj je i na šehadet Imama Husejna, a.s. Hazreti Fatima, a.s., je upitala:

 یَا أَبَتَاهْ، مَنْ یَقْتُلُ وَلَدِی وَ قُرَّةَ عَیْنِی وَ ثَمَرَةَ فُؤَادِی؟

“Oče, ko će ubiti moje dijete, radost mojih očiju i plod moga srca?”
On joj je odgovorio:

 شَرُّ أُمَّةٍ مِنْ أُمَّتِی.

“Najgori čovjek moga ummeta.”
Onda je Fatima, a.s., zamolila:

 یَا أَبَاهْ، اقْرَأْ جَبْرَئِیلَ عَنِّی السَّلَامَ وَ قُلْ لَهُ فِی أَیِّ مَوْضِعٍ یُقْتَلُ؟

“Oče, prenesi moj selam Džibrailu i pitaj ga gdje će biti ubijen”
i dobila je odgovor:

 فِی مَوْضِعٍ یُقَالُ لَهُ کَرْبَلا!

“Na mjestu koje se naziva Kerbela.”

 یَا أَبَةْ، سَلَّمْتُ وَ رَضِیتُ وَ تَوَکَلَّتُ عَلَی اللهِ.

Ona je onda rekla: “Oče, predala sam se, zadovoljna sam i oslanjam se na Allaha.”[4]

Izreka 22.

Jednoga dana, dok hazreti Fatima, a.s., bijaše u drugom stanju, časni Poslanik, s.a.v.a., izvijesti svoju kćer: “Hazreti Džibrail nam donese vijesti o tvome sinu da će na Kerbeli pasti kao šehid.” Hazreti Fatima, a.s., koja se nađe u oreolu bola i tuge, reče:

 لَیْسَ لِی فِیهِ حَاجَةٌ، یَا أَبَةْ.

“Oče, ono meni ne treba.”

Poslanik nastavi: “Kćeri, to je tvoj sin Husejn, od njega će poteći devet bezgriješnih Imama, koji će čuvati opstanak vjere.”

Hazreti Zehra onda reče:

 یَا رَسُولَ اللهِ، قَدْ رَضِیتُ عَنِ اللهِ، عَزَّ وَ جَلَّ.

“Božiji poslaniče, zadovoljna sam svemogućim i svevišnjim Bogom.”[5]

Izreka 23.

Na dan preseljenja hazreti Hatidže, s.a., Fatima je hodala oko oca zapitkujući: “Oče, gdje je moja majka?” Džibrail je rekao: “Allahov Poslaniče, prenesi moj selam Fatimi i reci joj da joj je majka, Hatidža, u Džennetskim boravištima u društvu Asje i Merjeme.” Kada je čula ovu radosnu vijest, hazreti Fatima, s.a., je rekla:

 إِنَّ‏ اللهَ‏ هُوَ السَّلَامُ‏ وَ مِنْهُ السَّلَامُ وَ إِلَيْهِ السَّلَام‏.

“Doista, Allah je darivatelj mira, od Njega dolazi i Njemu ide mir.”[6]

 

Također pogledati: izreka 35, str. i izreka 47, str. i izreka 90, str. i izreka 98, str. i izreka 109, str. i izreka 144, str.

Potpuna predanost imamu i predvodniku

 

Izreka 24.

Nakon što je Imam Ali odveden u džamiju, hazreti Fatima je rekla:

… وَ اللهِ، لَئِنْ‏ لَمْ‏ تَكُفَّ‏ عَنْهُ‏ لَأَنْشُرَنَّ شَعْرِي وَ لَأَشُقَّنَ جَيْبِي وَ لَآَتِيَنَّ قَبْرَ أَبِي!‏

“Hoćete li …? Tako mi Boga, ako ga ne pustite, zasigurno ću pustiti kosu, rastrgnuti okovratnik i otići do mezara moga oca.”
Potom je uzela za ruku Hasana i Husejna, mir s njima, kako bi pored Poslanikovog mezara plačem i proklinjanjem obistinila svoju prijetnju. Imam Ali, a.s., je rekao Selmanu: “Selmane, zadrži Fatimu! Kao da vidim Medinu kako se s dvije strane trese od zemljotresa. Tako mi Boga, ako Fatima pusti kosu, rastrgne okovratnik i zaplače i prokune pored Poslanikovog, s.a.v.a., mezara, neće više biti prilike za narod Medine i zemlja će ih sve progutati u svom smrtonosnom zalogaju.”

Selman je požurio do hazreti Fatime i zamolio je: “Kćerko Muhammeda, s.a.v.a.! Bog je tvog oca učinio povodom milosti svjetovima… Imam Ali, a.s., me poslao i rekao mi da te vratim kući i da te zadržim da ne jecaš i ne proklinješ.” Kada je hazreti Fatima, s.a., čula Imamovu poruku, rekla je:

 إِذاً، أَرْجِعُ وَ أَصْبِرُ وَ أَسْمَعُ لَهُ وَ أُطِيعُ!

“Onda se vraćam, strpit ću se, poslušati ga i pokoriti mu se.”[7]

 

 

Također pogledati: izreka 112, str. i izreka 114, str.

  • 25 Januara, 2020