Jezidov štap na usnama sina Božijeg Poslanika

Jezidov štap na usnama sina Božijeg Poslanika

Jezid je Imamovu glavu stavio ispred sebe u zlatnu posudu i naredio da mu donesu štap kojim je počeo udarati u Imamove prednje zube govoreći. “Kako li su lijepa bila Husejnova usta.”  U jednoj predaji stoji da je recitovao ove stihove:

… Uskliktat će djedovi mi mrtvi,

zablistat im od radosti lica,

povikat će meni iz veselja:

O Jezide, o ti sine hīle,

od zlata ti ruke zbog tog bīle…!

Jedan od ashaba Božijeg Poslanika, po imenu Ebu Berze el-Eslemi  ustade i reče:

“Zar tim štapom udaraš u Husejnova usta? Tvoj štap udara na mjesto koje sam vidio da je Poslanik ljubio. Uistinu, o, Jezide, doći ćeš na Sudnji dan. Tvoj zagovornik kod Boga bit će Ubejdullah ibn Zijad. Doći će i Husejn, a njegov zagovornik će biti Poslanik Božiji.”

To je rekao i izašao odatle.

Imam Ali ibn Husejn je pričao:

“Jezid je stavljao Imamovu glavu ispred sebe i naređivao da mu se donosi piće. Jednog dana, tome je prisustvovao izaslanik rimskog kralja koji je i sam bio jedan od njihovih velikana. On ga je upitao: ‘Ko je vlasnik ove glave?’, a Jezid mu je odbrusio: ‘Šta te se tiče ova glava?’ Na to mu je ovaj učtivo odgovorio: ‘Kad se vratim u svoju zemlju, kralj će me pitati o svemu što sam vidio. Kažite mi priču o ovoj glavi kako bi i naš kralj dijelio radost s vama’ pa mu je Jezid napokon rekao da je to glava Husejna ibn Alija. Izaslanik ga je onda upitao ko mu je bila majka i Jezid mu je rekao da je to bila Fatima, Poslanikova kćerka. Kad je to čuo, izaslanik mu je rekao: ‘Teško tebi i tvojoj vjeri. Moja vjera je bolja od vaše. Ja sam jedan od potomaka poslanika Davuda i između mene i tog poslanika mnogo je koljena, ali kršćani mi iskazuju poštovanje i uzimaju za blagoslov zemlju ispod mojih nogu jer sam iz Davudove porodice i njegov sam potomak. Međutim, vi ubijate potomka vašeg Poslanika, a njega i vašeg Poslanika dijeli samo jedna majka. Kakva je to vjera koju vi imate?’”

Na osnovu različitih predaja, nakon pogibije imama Husejna Jezid je više puta izrekao poznate stihove od Ibn Zibi'ra,  spjevane nakon bitke na Uhudu, poraza muslimana i osvete hazreti Hamzi i drugim Poslanikovim prijateljima. Dodajući još jedan stih usporedio je to s Kerbelom i ubijanjem imama Husejna. Sibt ibn Dževzi kaže:

“U svim predajama o Jezidu poznato je da je on sakupio velikane Šama kod sebe i udarajući po glavi Husejna recitovao stihove Ibn Zibi'ra  (Ibn Zibi'ra se u tim stihovima raduje zbog osvete koja je učinjena Poslaniku ubijanjem njegovog amidže Hamze i ostalih muslimana):

 

Eh kamo sreće puste,

žrtve Bedra da tu ste,

da gledate kako vas svetim.

Eh kamo sreće puste,

žrtve Bedra da tu ste,

da čujete vrisku i vapaje,

Hazredžija pod sabljom što ne staje.

Da klikćete od veselja,

da plačete od miline,

da kažete od radosti:

O Jezide živ nam bio,

Velikana što s’ ubio,

i nepravdu što naplati,

čast sa Bedra što nam vrati.

Jezid je dodao nekoliko stihova:

Ne zvao se ja Utbeov  rod,

ne budem li osvetio rod.

Vratit ću im sve ono sa Bedra,

ranit ću Muhammedova njedra.”

U nekim predajama postoji još jedan dodati stih koji je Jezid ispjevao:

Igrale se Hašimije iz slasti sa vlasti,

nit bijaše kakvih vijesti nit objava siđe.

Jezid je Sukejnu, kćerku imama Husejna, postavio iza sebe kako ne bi vidjela otkinutu glavu svoga oca koja je stajala ispred njega, dok je Ali ibn Husejn bio vezan u okove i lance, a Jezid štapom kojeg je imao u ruci udarao po Imamovim zubima. Sukejna i Fatima su provirivale iza Jezida kako bi vidjele glavu svoga oca, a on se postavljao ispred njih da ne vide. Međutim, kada su ipak ugledale očevu glavu, njihov vrisak i jecaj je čak i žene na Jezi-dovom dvoru natjerao na jecanje i naricanje.