Komšija

Komšija

Iz života sejjida Muhammed Mehdija Bahru-l-Uluma, r.a.

Profesor šehid Motahhari, r.a., je napisao: “Sejjidu Dževadu ‘Amiliju, velikom fakihu i piscu knjige Miftahu-l-kerama, jednu večer je neko pokucao na vrata dok je on večerao.

Kada je shvatio da je iza vrata sluga njegovog učitelja sejjida Mehdija Bahru-l-Uluma brzo je potrčao prema njemu da čuje šta će mu reći.

Sluga je rekao: ‘Profesor je za sofrom i ne želi da jede dok tebe ne vidi.’ Sejjid Dževad, iako nije završio sa jelom, žurno je otišao prema sejjidovoj kući.

Sejjid Bahru-l-Ulum je pogledao sejjid Dževada i ljutito rekao: ‘Sejjid Dževade, ne bojiš se Allaha? Ne stidiš Ga se?!’

Sejjid Dževad je utonuo u misli. Nije znao šta je bilo i šta se desilo da ga njegov profesor ruži i kori!

Šta bi god pomislio to nije mogao biti razlog profesorove ljutnje. Na kraju ga je upitao za razlog. Profesor je odgovorio: ‘Ima već osam dana kako jedan tvoj komšija sa velikom porodicom nema riže i žita. Za to vrijeme je iz obližnje prodavnice posuđivao truhle i jeftine hurme i tako je preživljavao. Danas kad je otišao da pozajmi hurme prodavač mu je prije nego što je on zatražio rekao: ‘Vaš račun je postao velik.’ On se postidio i praznih ruku se vratio kući. Večeras su on i njegova porodica ostali bez večere.’

Sejjid je rekao: ‘Tako mi Allaha, ja nisam ništa znao o ovom događaju, a da sam znao sigurno bih mu pomogao u njegovoj situaciji.’

Profesor je rekao: ‘Svi ovi moji povici zbog toga što nisi obaviješten o stanju tvog komšije! Zašto oni moraju da ostanu u ovoj situaciji osam dana i noći i da ti ne shvatiš? Da si znao za ovo, a nisi poduzeo nikakve korake, onda ne bi bio ni musliman.’ Sejjid Dževad se jako rastužio i rekao: ‘Recite mi šta da radim?’ Profesor je rekao: ‘Moj će sluga sa tobom odnijeti ovu zdjelu pred vrata tog čovjeka i vratit će se, a ti ćeš pokucati na vrata i zatražiti da zajedno jedete. Ovaj novac uzmi, ostavi ispod ćilima i izvini se svom komšiji za ono što si uskratio. Ja ću ovdje sjediti i neću večerati dok se ti ne vratiš i dok ne doneseš vijesti o tom vjerniku.’

Sluga i sejjid su otišli. Sejjid Dževad je sa dopuštenjem vlasnika kuće ušao i poslije izvinjenja su pristupili jelu. Stavivši jedan zalogaj hrane u usta, čovjek se udaljio od sofre i rekao: ‘Ovu hranu nije skuhao arap i nije došla iz vaše kuće. Ako mi ne kažeš šta je bilo, neću više uzeti.’[1]

Što je sejjid više navaljivao da jede hranu i da ga ne treba interesovati odakle ona potiče nije prihvatio.

Na kraju je sejjid bio primoran da ispriča događaj.

Čuvši za taj događaj čovjek je prihvatio hranu i rekao: Ja svoju tajnu nisam nikom rekao i čudim se kako je sejjid Bahru-l-Ulum saznao za ovo.”

[1] Ovaj čovjek je bio upravu zato što je hrana skuhana u kući Baru-l-Uluma koji je porijeklom Iranac iz Borudžerda. Sejjid Dževad ‘Amili je bio Arap iz Libana.