Logika suza (treći dio)

Logika suza (treći dio)

U skladu sa kur’anskim ajetima osoba koja nije sklona molitvi i dovama u sebi ima oholosti. Jedan kur’anski ajet jako lijepo opisuje i pojašnjava tu oholost. Prva polovina tog ajeta je svima nama poznata, ali nažalost druga polovina nije.

وَقَالَ رَبُّكُمُ ادْعُونِي أَسْتَجِبْ لَكُمْ إِنَّ الَّذِينَ يَسْتَكْبِرُونَ عَنْ عِبَادَتِي سَيَدْخُلُونَ جَهَنَّمَ دَاخِرِينَ

Gospodar vaš je rekao: “Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati! Oni koji iz oholosti neće da Mi se klanjaju – ući će, sigurno, u džehennem poniženi.”[1]

Ova rečenica Pozovite Me i zamolite, Ja ću vam se odazvati,  je jako lijepa, ulijeva nadu, i budi želju za molitvom.

Čovjek je došao kod Imama Reze i rekao:

“Gospodine, šta da radim kako bi mi dova bila uslišana?”

Imam, a.s. je odgovorio:

“Ako ti ja obećam nešto da li će prihvatiti to moje obećanje i povjerovati u njega?”

“Naravno da hoću.” – odgovorio je.

“Bog ti daje obećanje i ti ga ne prihvataš, a moje prihvataš?!”

Drugi dio ajeta obično biva zanemaren:

Oni koji iz oholosti neće da Mi se klanjaju – ući će, sigurno, u džehennem poniženi.

Imam Bakir, a.s., kaže da se pod ibadetom u ovom ajetu misli na dovu.

Šta zapravo znači i šta predstavlja oholost prema Gospodaru?

Znači da čovjek nema osjećaj potrebe prema Njemu, da je sam sebi dovoljan i da mu On nije potreban.

Kada Bog kaže: “Dođi i pozovi me, a Ja ću ti se odazvati.”, a rob kaže:”Pusti me sada, nisam raspoložen.”, to je znak oholosti.

Šta je ta oholost koja postoji u našim srcima, koja nam ne dozvoljava da se predamo moljenju i zbog koje ne možemo liti suze.

Čim nismo spremni izdvojiti vrijeme i povjeriti svoje probleme Gospodaru znači da u sebi imamo oholosti.

Zamislimo da nam neki velikan dođe i kaže: “Traži od mene šta god želiš, ja ću ti udovoljiti.”, a mi mu u odgovoru kažemo: “Hvala lijepa, ne treba.”, mi smo time na jedan način iskazali nepoštovanje prema njegovoj veličini i pokazali da i mi naspram njega imamo svoje ja.

Ako u čovjeku nestane oholosti prema Gospodaru suze će lahko poteći. Malo dijete se nikada ne ponaša oholo naspram svojih roditelja. Nikada sebe ne ističe i ne ponaša se uobraženo kako ne bi bio mali. Božiji prijatelji su pred svojim Gospodarom ponizni kao što su djeca ponizna pred svojim roditeljima. Djeca se jako brzo rasplaču, a Poslanik, s.a.v.a. kaže da voli tu njihovu osobinu.

Oholost je bolest koja zahvata sve i ona je majka svih pokuđenih osobina.

Osjećaj bespotrebitosti prema Gospodaru, nemar prema Njemu, neizdvajanje vremena za razgovor sa Njim su pokazatelji ove bolesti. Moguće je da mi ponekad budemo ponizni pred našim prijateljima, a da nam nutrina bude preplavljena ohološću. I siromašni ljudi jednako kao i bogati mogu biti oholi. Trebamo se truditi da plačemo i skrušeno molimo Gospodara kako bi se oslobodili ove opasnosti.

Nekada je potrebno samo da se ukloni kamen sa zemlje iz nje će izbiti vrelo. Tako je i sa vrelom koje treba da izbije i izlije se u našim očima. Kad uklonimo kamen oholosti sa duše srce će se smekšati i suze će same navirati i izlijevati se na oči.

Ponekad nas razmišljanje o nekim temama pomaže u tome. Imam Sedždžad, a.s. u dovu Ebu Hamze Sumalija kaže:

“Šta je meni pa ne plačem a ne znam kakav će mi svršetak biti, a vidim kako me duša moja nastoji prevariti, i dani me moji obmanjuju, a krila mi smrti iznad glave lepršaju?”

Ako budemo bacili pogled na ove situacije u kojima ćemo se zadesiti obuzet će nas plač.

Mi možemo svojim trudom izvući skrivene suze iz dubine duše skrivene iza grumenja i kamenja oholosti. Moramo se jako plašiti oholosti i upravo zato trebamo često ići na vrata Božije milosti i tu tragati za bistrim vrelima suza.

[1] Gafir, 60.