Njegovo moljenje u preklinjanju

يَا اللهُ الَّذِي لَا يَخْفَى عَلَيْهِ شَيْ‏ءٌ فِي الْأَرْضِ وَلَا فِي السَّمَاءِ، وَكَيْفَ يَخْفَى عَلَيْكَ يَا إِلَهِي مَا أَنْتَ خَلَقْتَهُ، وَكَيْفَ لَا تُحْصِي مَا أَنْتَ صَنَعْتَهُ، أَوْ كَيْفَ يَغِيبُ عَنْكَ مَا أَنْتَ تُدَبِّرُهُ، أَوْ كَيْفَ يَسْتَطِيعُ أَنْ يَهْرُبَ مِنْكَ مَنْ لَا حَيَاةَ لَهُ إِلَّا بِرِزْقِكَ، أَوْ كَيْفَ يَنْجُو مِنْكَ مَنْ لَا مَذْهَبَ لَهُ فِي غيْرِ مُلْكِكَ

سُبْحَانَكَ أَخْشَى خَلْقِكَ لَكَ أَعْلَمُهُمْ بِكَ، وَأَخْضَعُهُمْ لَكَ أَعْمَلُهُمْ بِطَاعَتِكَ، وَأَهْوَنُهُمْ عَلَيْكَ مَنْ أَنْتَ تَرْزُقُهُ وَهُوَ يَعْبُدُ غَيْرَكَ

سُبْحَانَكَ لَا يَنْقُصُ سُلْطَانَكَ مَنْ أَشْرَكَ بِكَ، وَكَذَّبَ رُسُلَكَ، وَلَيْسَ يَسْتَطِيعُ مَنْ كَرِهَ قَضَاءَكَ أَنْ يَرُدَّ أَمْرَكَ، وَلَا يَمْتَنِعُ مِنْكَ مَنْ كَذَّبَ بِقُدْرَتِكَ، وَلَا يَفُوتُكَ مَنْ عَبَدَ غَيْرَكَ، وَلَا يُعَمَّرُ فِي الدُّنْيَا مَنْ كَرِهَ لِقَاءَكَ

سُبْحَانَكَ مَا أَعْظَمَ شَأْنَكَ، وَأَقْهَرَ سُلْطَانَكَ، وَأَشَدَّ قُوَّتَكَ، وَأَنْفَذَ أَمْرَكَ

سُبْحَانَكَ قَضَيْتَ عَلَى جَمِيعِ خَلْقِكَ الْمَوْتَ مَنْ وَحَّدَكَ وَمَنْ كَفَرَ بِكَ، وَكُلٌّ ذَائِقُ الْمَوْتِ، وَكُلٌّ صَائِرٌ إِلَيْكَ، فَتَبَارَكْتَ وَتَعَالَيْتَ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ وَحْدَكَ لَا شَرِيكَ لَكَ

آمَنْتُ بِكَ، وَصَدَّقْتُ رُسُلَكَ، وَقَبِلْتُ كِتَابَكَ، وَكَفَرْتُ بِكُلِّ مَعْبُودٍ غَيْرِكَ، وَبَرِئْتُ مِمَّنْ عَبَدَ سِوَاكَ

اللَّهُمَّ إِنِّي أُصْبِحُ وَأُمْسِي مُسْتَقِلًّا لِعَمَلِي، مُعْتَرِفاً بِذَنْبِي، مُقِرّاً بِخَطَايَايَ، أَنَا بِإِسْرَافِي عَلَى نَفْسِي ذَلِيلٌ، عَمَلِي أَهْلَكَنِي، وَهَوَايَ أَرْدَانِي، وَشَهَوَاتِي حَرَمَتْنِي

فَأَسْأَلُكَ يَا مَوْلَايَ سُؤَالَ مَنْ نَفْسُهُ لَاهِيَةٌ لِطُولِ أَمَلِهِ، وَبَدَنُهُ غَافِلٌ لِسُكُونِ عُرُوقِهِ، وَقَلْبُهُ مَفْتُونٌ بِكَثْرَةِ النِّعَمِ عَلَيْهِ، وَفِكْرُهُ قَلِيلٌ لِمَا هُوَ صَائِرٌ إِلَيْهِ

سُؤَالَ مَنْ قَدْ غَلَبَ عَلَيْهِ الْأَمَلُ، وَفَتَنَهُ الْهَوَى، وَاسْتَمْكَنَتْ مِنْهُ الدُّنْيَا، وَأَظَلَّهُ الْأَجَلُ، سُؤَالَ مَنِ اسْتَكْثَرَ ذُنُوبَهُ، وَاعْتَرَفَ بِخَطِيئَتِهِ، سُؤَالَ مَنْ لَا رَبَّ لَهُ غَيْرُكَ، وَلَا وَلِيَّ لَهُ دُونَكَ، وَلَا مُنْقِذَ لَهُ مِنْكَ، وَلَا مَلْجَأَ لَهُ مِنْكَ، إِلَّا إِلَيْكَ

إِلَهِي أَسْأَلُكَ بِحَقِّكَ الْوَاجِبِ عَلَى جَمِيعِ خَلْقِكَ، وَبِاسْمِكَ الْعَظِيمِ الَّذِي أَمَرْتَ رَسُولَكَ أَنْ يُسَبِّحَكَ بِهِ، وَبِجَلَالِ وَجْهِكَ الْكَرِيمِ، الَّذِي لَا يَبْلَى وَلَا يَتَغَيَّرُ، وَلَا يَحُولُ وَلَا يَفْنَى، أَنْ تُصَلِّيَ عَلَى مُحَمَّدٍ وَآلِ مُحَمَّدٍ، وَأَنْ تُغْنِيَنِي عَنْ كُلِّ شَيْ‏ءٍ بِعِبَادَتِكَ، وَأَنْ تُسَلِّيَ نَفْسِي عَنِ الدُّنْيَا بِمَخَافَتِكَ، وَأَنْ تُثْنِيَنِي بِالْكَثِيرِ مِنْ كَرَامَتِكَ بِرَحْمَتِكَ

فَإِلَيْكَ أَفِرُّ، و مِنْكَ أَخَافُ، وَبِكَ أَسْتَغِيثُ، وَإِيَّاكَ أَرْجُو، وَلَكَ أَدْعُو، وَإِلَيْكَ أَلْجَأُ، وَبِكَ أَثِقُ، وَإِيَّاكَ أَسْتَعِينُ، وَبِكَ أُومِنُ، وَعَلَيْكَ أَتَوَكَّلُ، وَعَلَى جُودِكَ وَكَرَمِكَ أَتَّكِلُ

1 O Bože, od Kojeg ništa nije skriveno ni na Zemlji ni u nebu! Kako bi nešto što si stvorio, Bože moj, od Tebe moglo biti skriveno, kako Ti ne bi izbrojao ono što si stvorio, kako bi ono čime upravljaš moglo biti od Tebe odsutno, kako bi neko ko nema život osim uz opskrbu Tvoju imao sposobnost da pobegne od Tebe, kako bi se neko ko nema puta osim u carstvu Tvome mogao izbaviti od Tebe?!

2 Slava Tebi! Onaj među stvorenjima Tvojim koji Te se najviše boji najbolje Te zna,[1] onaj među njima najskloniji poniznosti jest najdelotvorniji u pokoravanju Tebi, a onaj među njima kojeg opskrbljuješ, dok služi drugome, pred Tobom je najprezreniji!
3 Slava Tebi! Onaj koji Tebi drugo pridružuje i poslanike Tvoje poriče ne umanjuje Tvoju vlast, onaj koji mrzi Tvoju odredbu ne može odbiti Tvoju naredbu, onaj koji poriče Tvoju moć ne odvraća se od Tebe, onaj koji robuju drugome pored Tebe ne izmiče Ti, onaj koji mrzi susretanje Tebe neće dobiti život večni u ovom svetu!

4 Slava Tebi! Kako je moćno Tvoje stanje, nadmoćna Tvoja vlast, silna Tvoja snaga, prodiruća Tvoja naredba!
5 Slava Tebi! Za sve Svoje robove smrt si odredio – i onome koji priznaje Tvoju Jednost i onom koji u Tebe ne veruje; svako će okusiti smrt[2] i svako će se Tebi vratiti. Blagosloven si i visoko uzvišen, nema boga osim Tebe, Tebe Jedinog, Koji nema druga.
6 Imam veru u Tebe, svedočim poslanike Tvoje, prihvatam Knjigu Tvoju, ne verujem ni u šta čemu se robuje pored Tebe, oslobodio sam se svakog koji robuje drugome osim Tebi!
7 Bože, ustajem ujutro i ulazim u veče čineći malo svojih dobrih dela, priznajući svoje grehe, potvrđujući svoje prestupe; ponižen sam zato što bejah rasipan protiv sebe. Dela moja upropastila su me, inat moj uništio me je, strasti moje obespravile su me.
8 Zato Ti ištem, Gospodaru moj, iskanjem onog čija je duša zabavljena produženim očekivanjima, čije je telo nemarno jer su mu žile obamrle,[3] čije je srce zaneseno mnoštvom darova za njega stvorenih, čije je razmišljanje slabo o onom čemu se vraća;
9 iskanjem onog kojeg nadvladaše lažna očekivanja, zanese strast, a svet ovaj opčini, i nad kojim smrt baci svoju senku; iskanjem onog koji čini mnoge grehe i priznaje svoj prestup; iskanjem onog koji osim Tebe nema Gospodara, osim Tebe nijednog prijatelja, nikog da ga od Tebe izbavi, i nikakvog utočišta od Tebe osim kod Tebe.

10 Bože moj, ištem Ti pravom Tvojim obaveznim svim stvorenjima Tvojim, moćnim imenom Tvojim kojim si naredio Svome Poslaniku da Te slavi, i veličanstvom plemenitog  Tvoga Lica, koje ne stari, niti se menja, niti se preinačuje, niti prolazi, da blagosloviš Muhammeda i potomstvo Muhammedovo, da me robovanjem Tebi oslobodiš svake potrebe, da strahom od Tebe moju dušu odvratiš od sveta ovoga, i da me Svojom milošću vratiš Tvojoj obilnoj darežljivosti!

11 Tebi bežim, Tebe se bojim, od Tebe pomoć tražim, u Tebe se nadam, Tebe molim, od Tebe zaštitu tražim, u Tebe se uzdam, od Tebe pomoć ištem, u Tebe veru imam, u Tebe sam položio svoje poverenje, i na Tvoju darežljivost i Tvoju velikodušnost oslanjam se.