Osvjedočenje u imamet Imama Dževada

Osvjedočenje u imamet Imama Dževada, a.s.

 

Kasim ibn Abdu Rahman je bio pristalica zejdijskog mezheba. Međutim, kada je čuo ajete koje je Imam Dževad, a.s. njemu proučio spoznao je istinu i povjerovao u njegov imamet, kao i imamet svih ostalih imama, a.s. On ovako prepričava to svoje iskustvo:
»Ja sam imao sklonost prema zejdijama sve dok jednoga dana nisam došao u Bagdad. Proveo sam neko vrijeme u Bagdadu. Jednoga dana sam vidio da su se ljudi okupili na ulici i da sa neopisivim uzbuđenjem gledaju u jednom pravcu. Pitao sam šta se dešava. Rekli su mi:
‘Dolazi Rezin sin! (Imam Dževad)’
Rekao sam:
‘Hoću i ja da ga vidim.’
Uskoro se na jahalici pojavio Imam Dževad. Dok sam stajao tako zagledan u njega u sebi sam govorio:
‘Da Allah liši svoje milosti imamije (sljedbenike Ehli bejta). Oni vjeruju da je Allah učinio obaveznim ljudima pokoravanje ovome djetetu.’
Čim mi je ta misao prošla kroz um Imam je okrenuo pravac svoga kretanja prema meni i proučio mi ovaj ajet:

فَقَالُوا أَبَشَرًا مِّنَّا وَاحِدًا نَّتَّبِعُهُ إِنَّا إِذًا لَّفِي ضَلَالٍ وَسُعُرٍ

(Semudov narod je govorio:)
“Zar da slijedimo jednog od nas!” – govorili su. “Tada bismo, uistinu, bili u zabludi i bili bismo ludi.[1]
Kada sam čuo ovaj ajet koji je svjedočio ono što je prolazilo kroz moje srce u sebi sam pomislio:
‘Da on nije mađioničar ili vračar pa je obaviješten o onome što ja razmišljam?’
Imam Dževad mu se ponovo obratio riječima:

أَؤُلْقِيَ الذِّكْرُ عَلَيْهِ مِن بَيْنِنَا بَلْ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرٌ

”Zar baš njemu, između nas, da bude poslana Objava?! Ne, on je lažljivac oholi!”[2]

Kada sam shvatio da Imam zaista zna šta prolazi kroz moje misli i da to ne može znati običan čovjek shvatio sam da je on Božiji prijatelj i Imam svih muslimana. Od tada sam se udaljio od zejdija i priznao imamet Imama Dževada. Posvjedočio sam da je on Božiji dokaz na Zemlji.

 

[1] El-Kamar, 24.

[2] El-Kamar, 56.