Pismo 28

A sad! Do mene je došlo pismo tvoje u kome podsećaš da je Bog izabrao Muhameda, Bog blagoslovio njega i njegovo čisto potomstvo, za veru Svoju i pomogao mu preko onih drugova njegovih koji su mu pomagali. Vreme nam je prikrilo stvari čudne o tebi, budući da si nam počeo kazivati o iskušenjima Božijim – Uzvišen je On! – za nas i blagodati Njegovoj nama preko Verovesnika našeg. Ti si u tom poput osobe koja nosi urme u Hadžer, ili poput one koja izaziva učitelja svog na dvoboj u streličarstvu. Ti misliš da su ti i ti najodličniji u islamu. Ako je to istina, nemaš ništa s tim što si rekao. Ali, ako nije tako, onda ti manjkanje njeno neće naškoditi. A zašto se baviš pitanjem ko je bolji a ko je gori? Ili, ko je vladar, a ko je onaj nad kojim se vlada? Zašto se oslobođeni i sinovi njihovi trebaju baviti razdvajanjem među Iseljenicima prvim i određivanjem položaja njihovih ili utvrđivanjem stupnjeva njihovih? Kakva šteta! Šum strele proizvelo je ono što zaista strela nije. A onaj protiv koga treba izreći presudu sedi u sudu. O, čoveče, zašto ne gledaš sakatost svoju i ne ostaneš unutar granica? I zašto ne shvataš manjkavost mere svoje i ne ostaneš otpozadi gde te sudba smesti? Ne tiče te se ni poraz poraženih, ni pobeda pobednika. Ti zaista tumaraš u smetenosti i skrenuo si s puta pravog. Zar to ne uviđaš?! Ne saopštavam ti novosti nikakve, već samo izveštavam o blagodati Božijoj, da je izvestan broj ljudi među Iseljenicima i Pomagačima poginuo svedočeći istinu na putu Boga Uzvišenog i da svakom pripada zasluga. Ali kad bi neko od nas zadobio mučeništvo, bio bi imenovan prvakom mučenika svih, pa mu je Poslanik Božiji, mir i blagoslovi Božiji nek su nad njim i potomcima njegovim, dodeljivao počast posebnu izgovarajući sedamdeset tekbira tokom molitve ispraćajne. Zar ne znaš da je izvestan broj ljudi izgubio ruke svoje na putu Božijem i da svakom pripada zasluga? Ali kada bi se dogodilo nekome od nas ono što se dogodilo njima, dobijao bi ime “letač u raju” i “dvokrilac”? Da Bog ne zabranjuje čoveku hvaljenje sebe, izvestilac ovaj naveo bi vrline brojne koje srca vernika znaju sasvim dobro i koje uši slušalaca neće zaboraviti. Ostavi zato onog čija strela promašuje beleg. Mi smo direktni primaoci blagodati Gospodara našeg; drugi posle tog primaju blagodati od nas. I pored davno uspostavljene časti naše i premoći dobro poznate nad ljudima vašim, ne sprečavamo mešanje s vama, ženjenje i udavanje kao nama jednakim, iako to niste. A kako bi to moglo i biti kad je od nas Verovesnik, a od vas poricatelj, od nas Lav Božiji, a od vas Lav saveza, od nas dva prvaka omladine rajske, a od vas deca pakla, od nas najodabranija žena sveta, a od vas nositeljka potpale, i još mnogo odlika strane naše, a manjkavosti vaše? Predanost naša Bogu dobro je poznata i ne može se poreći ugled naš u doba neznanja. Šta god preostaje o nama sadrži Knjiga Božija, a to su reči Uzvišenog, Slavnog: „A oni koji su blisko povezani imaju, u skladu s odredbom Božijom, veće pravo jedan prema drugom nego vernici i oni koji su se iselili.“ (Kur'an, 33:6) On, Uzvišeni, takođe kaže: „Pazite, ljudi koji imaju pravo najveće prema Ibrahimu jesu oni koji ga slede – kako to čini Verovesnik ovaj i svi koji veruju – a Bog je blizak vernicima.“ (Kur'an, 3:68) Mi smo tako nadmoćni prvo zahvaljujući srodstvu, a potom zahvaljujući pokornosti. Kada su se na dan Sakife Iseljenici pred Pomagačima pozvali na Poslanika Božijeg, mir i blagoslovi Božiji neka su nad njim i potomcima njegovim, nadjačali su ih. Ako je taj uspeh s njim bio osnovan, onda je pravo naše veće nego vaše. U protivnom, vredi preimućstvo Pomagača. Tvrdiš da sam zavideo halifi svakome i da sam se bunio protiv njih. Čak i da je tako, to nije nedelo nikakvo prema tebi, pa ti zato ne dolikuje isprika takva. To je nedostatak za koji na tebe sramota nikakva ne pada! Rekao si da sam vođen poput kamile konopom vezane kroz nos da bih dao zakletvu na vernost. Boga mi, hteo si me grditi, ali si me pohvalio, i osramotiti, ali si se sam osramotio. Nije sramota muslimanu da bude onaj kome nepravdu čine sve dotle dok on ne posumnja u veru svoju i ne bude pokoleban u čvrstom uverenju svom. Ovaj dokaz moj namenjen je drugima, ali ga iznesoh tebi budući da je prikladan. I onda si podsetio na položaj moj prema Osmanu, pa ti se i u tome duguje odgovor jer si u srodstvu s njim. Pa ko je od nas bio neprijateljskiji prema njemu i ko je prouzrokovao ubistvo njegovo? Ili, ko mu je pružio podršku svoju, a on ga je umirio i zaustavio?! Ili, ko je bio onaj koga je on zvao u pomoć, ali koji je okrenuo lice svoje od njega i privlačio mu smrt sve dok ga kob nije savladala? Ne! Boga mi! Bog zaista zna one među vama koji bi odvraćali druge, kao i one koji kažu braći svojoj: „Priključite nam se!” – ali oni su se retko pridruživali boju.“ (Kur'an, 33:18) Neću se pravdati što sam ga korio za novotarije. Jer ako je savetovanje i upućivanje moje greh, onda vrlo često korena osoba nema krivice. Sumnjičenje je ponekad nagrada jedina koju savetnik žanje. Ne želim ništa do da postavim stvari u pravdi onoliko koliko je u moći mojoj; ali postignuće cilja moga zavisi samo od Boga. „U Njega sam položio uzdanje svoje i Njemu se uvek obraćam!“ (Kur'an, 11:88) Spomenuo si da za mene i sledbenike moje imaš sablju samo. To je zasmejalo čak i čoveka koji plače. Kad si video potomke Abdul Mutaliba da beže iz boja i da su uplašeni sabljama?! Pričekaj malo dok se Hamel ne pridruži borbi? Uskoro će te potražiti onaj koga tražiš. I približiće ti se onaj za koga misliš da ti je daleko. Žurim prema tebi s vojskom Iseljenika i Pomagača i onih koji ih slede u vrlini. Broj im je velik i prašina od njih diže se svud unaokolo. Oni nose haljine mrtvačke. Najdraži im je susret s Gospodarom njihovim. S njima su i potomci ratnika s Bedra i sablje hašimijske za čije sečivo već znaš u slučajevima brata tvoga, ujaka tvoga, dede tvoga i rođaka tvojih.

„A oni nikad nisu daleko od nasilnika.“ (Kur'an, 11:83)