Pismo 45

أَمَّا بَعْدُ، يَابْنَ حُنَيْف، فَقَدْ بَلَغَنِي أَنَّ رَجُلًا مِنْ فِتْيَةِ أَهْلِ الْبَصْرَةِ دَعَاكَ إلى مَأْدُبَة، فَأَسْرَعْتَ إِلَيْهَا، تُسْتَطَابُ لَكَ الْأَلْوَانُ، وَتُنْقَلُ إِلَيْكَ الْجِفَانُ، وَمَا ظَنَنْتُ أَنَّكَ تُجِيبُ إِلى طَعَامِ قَوْمٍ، عَائِلُهُمْ  مَجْفُوٌّ، وَغَنِيُّهُمْ مَدْعُوٌّ. فَانْظُرْ إِلَى مَا تَقْضَمُهُ مِنْ هذَ الْمَقْضَمِ، فَمَا اشْتَبَهَ عَلَيْكَ عِلْمُهُ فَالْفِظْهُ، وَمَا أَيْقَنْتَ بِطِيبِ وُجُوهِهِ فَنَلْ مِنْهُ. أَلاَ وَإِنَّ لِكُلِّ مَأمُومٍ إِمَامًا، يَقْتَدِي بِهِ، وَيَسْتَضِيءُ بِنُورِ عِلْمِهِ. أَلاَ وَإِنَّ إِمَامَكُمْ قَدِ اكْتَفَى مِنْ دُنْيَاهُ بِطِمْرَيْهِ، وَمِنْ طُعْمِهِ بِقُرْصَيْهِ. أَلاَ وَإِنَّكُمْ لاَ تَقْدِرُونَ عَلَى ذلِكَ، وَلكِنْ أَعِينُوني بِوَرَعٍ وَاجْتِهَادٍ، وَعِفَّةٍ وَسَدَادٍ. فَوَ اللهِ مَا كَنَزْتُ مِنْ دُنْيَاكُمْ تِبْرًا، وَلاَ ادَّخَرْتُ مِنْ غَنَائِمِهَا وَفْرًا، وَلاَ أَعْدَدْتُ لِبَالِي ثَوْبِي طِمْرًا، وَ لاَحُزتُ مِنْ أَرْضِهاَ شِبْرًا، ولاَ أخَذتُ مِنْهُ إلَّا كَقُوتِ أَتَانٍ دَبِرَةٍ، وَلَهِيَ فِي عَيْنِي أَوْهَي وَ أَهْوَنُ مِنْ عَفْصَةٍ مَقِرَةٍ، بَلَى! كَانَتْ في أَيْدِينَا فَدَكٌ مِنْ كلِّ مَا أَظَلَّتْهُ السَّماءُ، فَشَحَّتْ عَلَيْهَا نُفُوسُ قَوْمٍ، وَسَخَتْ عَنْهَا نُفُوسُ قُوْمٍ آخَرِينَ، وَنِعْمَ الْحَكَمُ اللهُ. وَمَا أَصْنَعُ بِفَدَك وَغَيْرِ فَدَك، وَالنَّفْسُ مَظَانُّهَا فِي غَدٍ جَدَثٌ، تَنْقَطِعُ فِي ظُلْمَتِهِ آثَارُهَا، وَتَغِيبُ أَخْبَارُهَا، وَحُفْرَةٌ لَوْ زِيدَ فِي زِيدَ فِي فُسْحَتِهَا،وَأَوْسَعَتْ يَدَا حَافِرِهَا، لَأَضْغَطَهَا الْحَجَرُ وَالْمَدَرُ، وَسَدَّ فُرَجَهَا التُّرَابُ الْمُتَرَاكِمُ، وَإِنَّمَا هِيَ نَفْسِي أَرُوضُهَا بِالتَّقْوَى لِتَأْتِيَ آمِنَةً يَوْمَ الْخَوْفِ الْأَكْبَرِ، وَتَثْبُتَ عَلَى جَوَانِبِ الْمَزْلَقِ. وَلَوْ شِئْتُ لاَهْتَدَيْتُ الطَّرِيقَ، إِلَى مُصَفَّى هذَا الْعَسَلِ، وَلُبَابِ هذَا الْقَمْحِ، وَنَسَائِجِ هذَا الْقَزِّ، وَلكِنْ هَيْهَاتَ أَنْ يَغْلِبَنِي هَوَايَ، وَيَقُودَنِي جَشَعِي إِلَى تَخَيُّرِ الْأَطْعِمَةِ ـ وَلَعَلَّ بِالْحِجَازِ أَوِ الْيَمَامَةِ مَنْ لاَطَمَعَ لَهُ فِي الْقُرْصِ، وَلاَ عَهْدَ لَهُ بِالشِّبَعِ ـ أَوْ أَبِيتَ مِبْطَانًا وَحَوْلِي بُطُونٌ غَرْثَى وَأَكْبَادٌ حَرَّى، أَوْ أَكُونَ كَمَا قَالَ الْقَائِلُ:
وَحَسْبُكَ دَاءً أَنْ تَبِيتَ بِبِطْنَةٍ

وَحَوْلَكَ أَكْبَادٌ تَحِنُّ إِلَى الْقِدِّ

أَأَقْنَعُ مِنْ نَفْسِي بِأَنْ يُقَالَ: أَمِيرُالْمُؤْمِنِينَ، وَلاَ أُشَارِكُهُمْ فِي مَكَارِهِ الدَّهْرِ، أَوْ أَكُونَ أُسْوَةً لَهُمْ فِي جُشُوبَةِ الْعَيْشِ! فَمَا خُلِقْتُ لِيَشْغَلَنِي أَكْلُ الطَّيِّبَاتِ، كَالْبَهِيمَةِ الْمَرْبُوطَةِ هَمُّهَا عَلَفُهَا، أَوِ الْمُرْسَلَةِ شُغُلُهَا تَقَمُّمُهَا، تَكْتَرِشُ مِنْ أَعْلاَفِهَا، وَتَلْهُوعَمَّا يُرَادُ بِهَا، أَوْ أُتْرَكَ سُدىً، أَوْ أُهْمَلَ عَابِثًا، أَوْ أَجُرَّ حَبْلَالضَّلاَلَةِ، أَوْ أَعْتَسِفَ طَرِيقَ الْمَتَاهَةِ، وَكَأَنِّي بِقَائِلِكُمْ يَقُولُ: إِذَا كَانَ هذَا قُوتُ ابْنِ أَبِي طَالِبٍ، فَقَدْ قَعَدَ بِهِ الضَّعْفُ عَنْ قِتَالِ الْأَقْرَانِ وَمُنَازَلَةِ الشُّجْعَانِ. أَلاَ وَإِنَّ الشَّجَرَةَ الْبَرِّيَّةَ أَصْلَبُ عُودًا، وَالْرَّوَائِعَ الْخَضِرَةَ أَرَقُّ جُلُودًا، وَالنَّابِتَاتِ العِذْيَةَ أَقْوَى وَقُودًا، وَأَبْطَأُ خُمُودًا، وَأَنَا مِنْ رَسُولِ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَآلِهِ كَالضَّوءِ مِنَ الضَّوءِ، وَالذِّرَاعِ مِنَ الْعَضُدِ، وَاللهِ لَوْ تَظَاهَرَتِ الْعَرَبُ عَلَى قِتَالِي لَمَا وَلَّيْتُ عَنْهَا، وَلَوْ أَمْكَنَتِ الْفُرَصُ مِنْ رِقَابِهَا لَسَارَعْتُ إِلَيْهَا، سَأَجْهَدُ فِي أَنْ أُطَهِّرَ الْأَرضَ مِنْ هذَا الشَّخْصِ الْمَعْكُوسِ، وَالْجِسْمِ الْمَرْكُوسِ، حَتَّى تَخْرُجَ الْمَدَرَةُ مِنْ بَيْنِ حَبِّ الْحَصِيدِ. ومن هذا الكتاب، وهو آخره: إِلَيْكَ عَنِّي يَا دُنْيَا، فَحَبْلُكِ عَلَى غَارِبِكِ، قَدِ انْسَلَلْتُ مِنْ مَخَالِبِكِ، وَأَفْلَتُّ مِنْ حَبَائِلِكِ، وَاجْتَنَبْتُ الذَّهَابَ فِي مَدَاحِضِكِ، أَيْنَ الْقُرُونُ الَّذِينَ غَرَرْتِهِمْ بَمَدَاعِبِك،َ أَيْنَ الْأُمَمُ الَّذِينَ فَتَنْتِهِم بِزَخَارِفِكِ! فَهَا هُمْ رَهَائِنُ الْقُبُورِ، وَمَضَامِينُ اللُّحُودِ، وَاللهِ لَوْ كُنْتِ شَخْصًا مَرْئِيًّا، وَقَالَبًا حِسِّيًّا، لاَقَمْتُ عَلَيْكِ حُدُودَ اللهِ فِي عِبَاد غَرَرْتِهِمْ بِالْأَمَانِي، وَأُمَم أَلْقَيْتِهِمْ فِي الْمَهَاوِي، وَمُلُوكٍ أَسْلَمْتِهِمْ إِلَى التَّلَفِ، وَأَوْرَدْتِهِمْ مَوَارِدَ الْبَلاَءِ، إِذْ لاَ وِرْدَ وَلاَ صَدَرَ، هَيْهَاتَ! مَنْ وَطِىءَ دَحْضَكِ زَلِقَ، وَمَنْ رَكِبَ لُجَجَكِ غَرِقَ، وَمَنِ ازْوَرَّ عَنْ حَبَائِلِكِ وُفِّقَ، وَالسَّالِمُ مِنْكِ لاَيُبَالِي إِنْ ضَاقَ بِهِ مُنَاخُهُ، وَالدُّنْيَا عِنْدَهُ كَيَوْم حَانَ انْسِلاَخُهُ، اعْزُبِي عَنِّي! فَوَاللهِ لاَ أَذِلُّ لَكِ فَتَسْتَذِلِّينِي، وَلاَ أَسْلَسُ لَكِ فَتَقُودِينِي. وَايْمُ اللهِ ـ يَمِينًا أسْتَثْنِي فِيهَا بِمَشِيئَةِ اللهِ ـ لَأَرُوضَنَّ نَفْسِي رِيَاضَةً تَهشُّ مَعَها إِلَى الْقُرْصِ إِذَا قَدَرتْ عَلَيْهِ مَطْعُومًا، وَتَقْنَعُ بِالْمِلْحِ مَأْدُومًا؛ وَلَأَدَعَنَّ مُقْلَتِي كَعَيْنِ مَاءٍ، نَضَبَ مَعِينُهَا، مُسْتَفْرِغَةً دُمُوعَهَا. أَتَمْتَلِىءُ السَّائِمَةُ مِنْ رِعْيِهَا فَتَبْرُكَ؟ وَتَشْبَعُ الرَّبِيضَةُ مِنْ عُشْبِهَا فَتَرْبِضَ؟ وَيَأْكُلُ عَلِيٌّ مِنْ زَادِهِ فَيَهْجَعَ؟ قَرَّتْ إِذًا عَيْنُهُ إِذَا اقْتَدَى بَعْدَ السِّنِينَ الْمُتَطَاوِلَةِ بِالْبَهِيمَةِ الْهَامِلَةِ، وَالسَّائِمَةِ الْمَرْعِيَّةِ!
طُوبَى لِنَفْس ٍأَدَّتْ إِلَى رَبِّهَا فَرْضَهَا، وَعَرَكَتْ بِجَنْبِهَا بُؤْسَهَا، وَهَجَرَتْ فِي اللَّيْلِ غُمْضَهَا، حَتَّى إِذَا غَلَبَ الْكَرَى عَلَيْهَا افْتَرَشَتْ أَرْضَهَا، وَتَوَسَّدَتْ كَفَّهَا، فِي مَعْشَرٍ أَسْهَرَ عُيُونَهُمْ خَوْفُ مَعَادِهِمْ، تَجَافَتْ عَنْ مَضَاجِعِهِمْ جُنُوبُهُمْ، وَهَمْهَمَتْ بِذِكْرِ رَبِّهِم شِفَاهُهُمْ، وَتَقَشَّعَتْ بِطُولِ اسْتِغْفَارِهِم ذُنُوبُهُمْ (أُولئِكَ حِزْبُ الله، أَلاَ إِنَّ حِزْبَ اللهِ هُمُ الْمُفْلِحُونَ) فَاتَّقِ اللهَ يَابْنَ حُنَيْفٍ، وَلْتَكْفُفْ أَقْرَاصُكَ، لِيَكُونَ مِنْ النَّارِ خَلاَصُكَ

A sad! O, sine Hunejfa, doznao sam da te je neki od mladića iz Basre pozvao na gozbu i da si ti pohrlio na nju. Jela raznovrsna bejahu izabrana za tebe i velike zdele su ti bile nuđene. Nikad nisam mislio da ćeš prihvatiti gozbu ljudi koji izgone prosjake i pozivaju imućne. Razmisli o zalogajima koje uzimaš; odbaci one za koje si u sumnji, i uzmi one za koje si siguran da su zakonito stečeni. Znaj dobro da zaista sledbenik svaki ima imama na koga se ugleda i traži da bude obasjan svetlošću znanja njegovog. Znaj dobro da se imam vaš uistinu zadovoljava s dva pohabana komada odeće od celog sveta ovog i s dve kriške za obrok svoj. Znaj dobro da vi niste u stanju postupati tako. Ali pomozite mi vrlinom, naprezanjem osobnim, čestitošću i ispravnošću. Jer – Boga mi! – ja nisam gomilao zlato nikakvo od vašeg sveta ovog, niti zgrtao obilni imetak njegov, niti skupljao drugu odeću ikakvu osim dotrajalog ogrtača ovog, niti sam prigrabio pedalj zemlje njegove, niti sam uzeo od toga više nego što iznosi obrok magarice leđa nažuljenih. On je u očima mojim slabiji i beznačajniji od želudi gorke.

Zasigurno sve što je u vlasništvu našem pod nebom ovim jeste, svakako, Fadak, ali grupa ljudi oseća pohlepu prema njemu, a grupa druga se usteže od njega. Bog je, posle  svega, presuditelj najbolji. Šta ću učiniti s Fadakom, i s onim što nije Fadak, kad sutra telu ovom valja otići u grob, u čijem će mraku tragovi njegovi biti zatrti i vesti o njemu nestati?! To je jama koju će, čak i ako joj se proširi prostor, ili je ruke kopača učine prostranom i otvorenom, kamenje i grude ilovače suziti a zemlja padajuća zatvoriti otvore njene. Uvek sam nastojao dušu svoju priviknuti na svesnost o Bogu, tako da bi u danu straha najvećeg bila sigurna i postojana na mestima klizavim.

Da sam hteo, mogao sam krenuti putem koji vodi medu čistom, pšenici odličnoj i odeći svilenoj, ali se nije moglo dogoditi da me strasti moje savladaju i da me pohlepa vodi odabiranju jela, dok u Hidžazu ili Jemami možda ima neko ko nema nade u dobijanje hleba ili ko nikad nije jeo do sitosti. Hoću li leći trbuha punog dok oko mene mogu biti trbusi gladni i žitelji žedni?! Ili, hoću li biti kao što pesnik kaže:

Dok ljudi kraj tebe čeznu koru hleba,

ti bolest gojiš u logi svog trbuha.

Hoću li biti zadovoljan time što mi se govori: “Ovo je Zapovednik vernika!” – iako s ljudima ne delim tegobe vremena?! Ili, hoću li biti primer za njih u nevoljama života? Nisam stvoren da se držim zaokupljen jedenjem hrane dobre, poput životinje privezane, čija je briga jedina prehrana njena, ili poput životinje nepripete koja ždere. Ona puni trbuh svoj hranom svojom, a zanemaruje svrhu iza toga. Hoću li biti prepušten neobuzdanoj paši slobodnoj? Ili ću vući konop zastranjenja? Ili ću tumarati besciljno na putevima smetenosti?

Vidim kao da će neko od vas reći: “Ako je ovo hrana sina Abu Talibova, onda će ga slabost sprečiti od borbe s protivnicima njegovim i sukobljavanja s junacima!” Znaj dobro da je zaista drvo iz šume najtvrđe građe dok grane zelene imaju koru najnežniju i da su grmovi divlji vrlo moćni u gorenju i spori u gašenju. Moja veza s Poslanikom Božijim je kao veza svetlosti sa svetlošću i podlaktice s nadlakticom. Boga mi, ako se Arapi udruže da bi se borili protiv mene, neću bežati ispred njih; i ako bih imao priliku, požurio bih da ih zgrabim za vratove njihove. Trudiću se, zasigurno, da zemlju očistim od tih osoba izopačenih i telesa surovih, sve dok se komadići zemlje sasušene ne odstrane od zrnevlja žitnog.

Što dalje od mene, o svete! Uže tvoje jeste na plećima tvojim, budući da sam se oslobodio iz kandži tvojih, izbavio sebe iz mreža tvojih i izbegao hodanje po klizavim mestima tvojim. Gde su naraštaji koje si prevario doskočicama svojim? Gde su narodi koje si zaveo ukrasima svojim? Svi su oni zatočenici grobova i sadržaj mesta potkopanih. Boga mi, da si osoba vidljiva i telo sposobno za osećaje, dosudio bih ti kaznu koju je odredio Bog zato što si željama zavarao ljude, i narode bacio u propast, i vladare izručio uništenju, te ih oterao na mesta jada nakon kojih nema ni odlaženja ni vraćanja. Zaista, ko god je koračao po klizavim mestima tvojim, skliznuo je. Ko god je jahao na talasima tvojim – potopljen je. A ko god izbegne zamke tvoje – uspeo je. Onaj ko se zaštiti od tebe nije zabrinut, makar mu poslovi zapali u uslove teške, i svet ovaj mu liči na dan koji prolazi. Odlazi od mene! Jer, Boga mi, ne saginjem se pred tobom tako da me poniziš, niti popuštam uzde tebi pa da me vodiš. Kunem se Bogom, zakletvom iz koje lučim volju Božiju, da ću tako izvežbati dušu svoju da će se radovati ako za jelo dobije hlebčić jedan i biti zadovoljna samo solju da ga začini. Dopustiću očima svojim da ostanu prazne bez suze poput reke čija je voda otekla. Treba li Ali pojesti sve što ima i zaspati poput stoke koja je natrpala drob svoj na pašnjaku pa zalegla, ili poput koza koje brste pa odlaze u obor svoj? Nek mu se oči ugase, ako on, posle  mnogo godina, sledi stoku raspuštenu i životinje koje pasu.

Blažena je osoba koja izvršava dužnosti svoje prema Gospodaru svome i podnosi tegobe svoje, ne dopušta sebi san u noći već – kad je san savlada – leže na zemlju koristeći ruku svoju kao uzglavlje zajedno s onima koji drže budnim oči svoje u strahu pred danom sudnjim, čija su tela uvek daleko od postelja, čije usne šapću u sećanju na Boga i čiji su gresi izbrisani njihovim istrajnim moljenjem oprosta.

„Oni su pripadnici stranke Božije! Ah, zaista, to su oni pripadnici stranke Božije koji će doseći stanje sretno!“ (Kur'an, 58:22)

Zato, o sine Hunejfa, budi svestan Boga i zadovolji se hlebčićima, da bi se izbavio od vatre.