Pismo 66
Pismo 66
أَمَّا بَعْدُ، فإِنَّ الْمَرْءَ لَيَفْرَحُ بِالشَّيْءِ الَّذِي لَمْ يَكُنْ لِيَفُوتَهُ، وَيَحْزَنُ عَلَى الشَّيْءِ الَّذِي لَمْ يَكُنْ لِيُصِيبَهُ، فَلاَ يَكُنْ أَفْضَلَ مَا نِلْتَ في نَفْسِكَ مِنْ دُنْيَاكَ بُلُوغُ لَذَّةٍ أَوْ شِفَاءُ غَيْظٍ، وَلكِنْ إطْفَاءُ بِاطِلٍ أَوْ إِحْيَاءُ حَقٍّ. وَلْيَكُنْ سُرورُكَ بِمَا قَدَّمْتَ، وَأَسَفُكَ عَلَى مَا خَلَّفْتَ، وَهَمُّكَ فِيَما بَعْدَ الْموْتِ
A sada! Čovek se, zaista, nekad raduje nečemu što nikako nije mogloda ga zaobiđe, i žalosti zbog nečega što nikako nije moglo da ga zadesi. Ne smatraj zato da je ispunjenje zadovoljstava i iskaljivanje besa najbolje od onoga što si postigao u ovom svetu svom. Neka to, naime, bude uništavanje nepravde i oživljavanje pravde! Zadovoljstvo tvoje neka bude u onome što si spremio ispred sebe, žaljenje tvoje za onim što si propustio iza sebe, a briga tvoja zbog onoga što će doći posle smrti.
