Pismo 75

مِنْ عَبْدِاللهِ عَلِيٍّ أَمِيرِ الْمُؤْمِنِينَ إِلَى مُعَاوِيَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ: أَمَّا بَعْدُ، فَقَدْ عَلِمْتَ إِعْذَارِي فِيكُمْ، وَإِعْرَاضِي عَنْكُمْ، حَتَّى كَانَ مَا لاَبُدَّ مِنْهُ وَلاَ دَفْعَ لَهُ، وَالْحَدِيثُ طَوِيلٌ، وَالْكَلاَمُ كَثِيرٌ، وَقَدْ أَدْبَرَ مَا أَدْبَرَ، وَأَقْبَلَ مَا أَقْبَلَ، فَبَايِعْ مَنْ قِبَلَكَ، وَأَقْبِلْ إِلَيَّ فِي وَفْدٍ مِنْ أَصْحَابِكَ، وَالسَّلاَمُ

A sada! Svestan si opravdanja mojih pred vama i moga izbegavanja vas, sve dok se ne dogodi to što je bilo neizbežno i što nije bilo moguće sprečiti. Priča je duga i mnogo je onog što se ima reći. Ono što je moralo proći – prošlo je, a ono što je moralo doći – došlo je. Položi zato zakletvu na vernost s onima koji su s tobom, i dođi mi s izaslanstvom drugova svojih.

Selam!