Posljednji trenuci života hazreti Fatime, s.a.

Zehra, s.a., nakon oca

Posljednji trenuci života hazreti Fatime, s.a.

Hazreti Fatima, s.a., je prešla u svoju postelju koja je bila prostrta nasred kuće i smirila se okrenuta prema Kibli.

Kaže se da je poslala svoje kćerke Zejnebu i Ummu Kulsum u kuće nekih žena Hašimijki kako ne bi gledale majčinu smrt. Sve to iz ljubavi i brige i zarad zaštite od udarca gledanja nesreće.

U tim trenucima Imam Ali, Hasan i Husejn, a.s., su bili van kuće. Možda se njihov izlazak desio silom prilika i zbog određenih okolnosti.

Od Esme bint Umejs se prenosi: „Kada su se približili trenuci hazreti Fatiminog preseljenja, rekla mi je: ‘Kada se Poslaniku približio trenutak preseljenja, Džibril mu je iz Dženneta donio kamfor. Božiji Poslanik ga je podijelio na tri dijela. Jednu trećinu je ostavio za sebe, jednu trećinu je dao Aliju, a jednu trećinu, koja je bila koliko četrdeset dirhema, ostavio je meni.’

Potom je rekla: ‘O Esma, ostatak kamfora moga oca donesi s tog i tog mjesta i stavi mi ga ispod jastuka.’

Pa sam to uradila. Nakon toga, kada je htjela uzeti abdest za namaz, rekla mi je: ‘Donesi mi miris kojim sam se mirisala i posebnu odjeću u kojoj sam namaz obavljala’ pa je uzela abdest.

Tada je u toj odjeći legla u postelju i rekla mi:

انْتَظِرِينِي‏ هُنَيْهَةً وَادْعِينِي، فَإِنْ أَجَبْتُكِ، وَإِلَّا فَاعْلَمِي أَنِّي قَدْ قَدِمْتُ عَلَى أَبِي، فَأَرْسِلِي إِلَى عَلِيٍّ

‘Ostani koji trenutak i čekaj. Zatim me zovni. Ako ti ne odgovorim, znaj da sam otišla svome ocu i obavijesti Alija.’

Kada je stigao smrtni čas i kada su se uklonili zastori, hazreti Fatima je bacila dubok pogled oko sebe i rekla:

السَّلَامُ عَلَى جَبْرَئِيلَ، السَّلَامُ عَلَى رَسُولِ اللهِ، اللَّهُمَ‏ مَعَ‏ رَسُولِكَ،‏ اللَّهُمَّ فِي رِضْوَانِكَ وَجِوَارِكَ وَدَارِكَ دَارِ السَّلَامِ

‘Neka je selam na Džibrila i Poslanika Božijeg, s.a.v.a. Bože, nalazim se pored Tvoga Poslanika u zadovoljstvu Tvome, okrilju milosti i blizini kuće Tvoje, kuće mira.’

Potom je rekla:

هَذِهِ مَوَاكِبُ أَهْلِ السَّمَاوَاتِ، وَهَذَا جَبْرَئِيلُ، وَهَذَا رَسُولُ اللهِ، وَيَقُولُ: يَا بُنَيَّةِ، اقْدَمِي، فَمَا أَمَامَكِ خَيْرٌ لَكِ

‘Vidim skupinu stanovnika nebesa. Ovo je Džibril, a ono časni Poslanik koji kaže: Kćeri moja, dođi mi. Ono što se nalazi pred tobom bolje je za tebe.’

Zatim je otvorila mubarek oči i rekla:

عَلَيْكَ السَّلَامُ، يَا قَابِضَ‏ الْأَرْوَاحِ،‏ عَجِّلْ بِي وَلَا تُعَذِّبْنِي

‘Selam tebi, o ti, koji uzimaš duše ljudima. Požuri uzmi moju dušu i nemoj mi otežavati.’

Pa je rekla:

إِلَيْكَ رَبِّي لَا إِلَى النَّارِ

‘Prema tebi, Gospodaru moj, a ne prema Vatri’

i ispružila noge i ruke prema Kibli.“

Poslije nekoliko trenutaka Esma ju je zovnula. Nije čula odgovor. Sklonila je prekrivač s lica kćerke Božijeg Poslanika i vidjela da je hazreti Fatima preselila. Pala je po njenom mubarek tijelu i počela je ljubiti i govoriti: „Fatima draga, kada dođeš svome ocu, Božijem Poslaniku, prenesi mu selam od Esme bint Umejs.“

U kuću su ušli Hasan i Husejn. Vidjeli su majku kako leži u postelji. Rekli su Esmi: „Naša majka nikada ne spava u ovo doba dana?“ Esma je rekla: „O miljenici Božijeg Poslanika, vaša majka ne spava. Ona je preselila.“

Imam Hasan se bacio po tijelu svoje majke i poljubio je. Rekao je:

يَا أُمَّاهْ‏، كَلِّمِينِي‏ قَبْلَ أَنْ تُفَارِقَ رُوحِي بَدَنِي

„Draga majko, pričaj sa mnom dok mi nije duša napustila tijelo.“

Husejn joj je ljubio noge i govorio:

يَا أُمَّاهْ، أَنَا ابْنُكِ الْحُسَيْنُ، كَلِّمِينِي قَبْلَ أَنْ يَتَصَدَّعَ قَلْبِي، فَأَمُوتَ

„Majko, ja sam tvoj sin, Husejn. Pričaj sa mnom prije nego mi se srce rascijepi pa umrem.“

Esma im je rekla: „O sinovi Božijeg Poslanika, idite svome ocu Aliju i obavijestite ga o majčinom preseljenju.“ Hasan i Husejn su trčeći došli do džamije gdje su glasno počeli plakati. Skupina ashaba je prestižući jedni druge došla do njih i upitala ih za razlog plača. Oni su odgovorili: „Umrla je naša mati Fatima.“ Imam Ali, a.s., je čuvši ovu vijest pao na zemlju i rekao: „O kćerko Muhammedova, ko će mi biti utjeha.“[1]

[1] Biharul-envar, sv. 43, str. 186.