Dženaza i ukop hazreti Fatime, s.a.

Zehra, s.a., nakon oca

Dženaza i ukop hazreti Fatime, s.a.

Iz kuće se začuo plač, a Medina se zatresla od jecaja i plača muškaraca i žena. Ljudi su bili zapanjeni kao onog dana kada je Poslanik preselio. Hašimijke su se okupile u hazreti Fatiminoj kući i počele da plaču. Ljudi su dolazili kod Imama Alija, a.s., on je sjedio, a Hasan i Husejn su sjedili pored njega i plakali za majkom. Ummu Kulsum je izgovarajući ove riječi izašla iz kuće:

„Oče, Poslaniče Božiji, uistinu smo te mi sada izgubili i nikada te više nećemo sresti.“[1]

Ljudi su se uplakani okupili i sjeli na zemlju. Iščekivali su Fatiminu dženazu da klanjaju dženazu namaz. Ebu Zerr je izašao iz kuće i obratio se ljudima riječima: „Idite svojim kućama. Odgođena je dženaza kćerke Božijeg Poslanika i neće biti večeras.“

Ebu Bekr i Omer su došli kod Imama, a.s., da mu izraze saučešće. Rekli su mu: „O Ebul-Hasane, nemoj da klanjaš dženazu kćerki Božijeg Poslanika prije nego što mi dođemo.“[2]

Tako su se ljudi razišli misleći da će se hazreti Fatima ukopati sutra ujutro. Postoji predaja da je hazreti Fatima preselila poslije ikindije namaza ili početkom večeri.

Međutim, Imam Ali, a.s., je uz pomoć Esme te noći ogasulio i umotao u ćefine hazreti Fatimu. Potom je zovnuo: „Hasane, Husejne, Zejneb, Umm Kulsum, dođite i bacite posljednji pogled, ovo je rastanak, a susret je u Džennetu.“

Poslije nekoliko trenutaka Zapovjednik vjernika, a.s., ih je odvojio od nje.[3]

Potom je Imam, a.s., klanjao dženazu namaz, podigao ruke k nebu i rekao:

اللهمّ هَذِهِ بِنْتُ نَبِيِّكَ فَاطِمَةُ، أَخْرَجْتَهَا مِنَ الظُّلُمَاتِ إِلَى النُّورِ، فَأَضَاءَتْ مِيلًا فِي مِيلٍ

„Bože moj, ovo je kćerka Tvoga Poslanika. Izveo si je iz tmine u svjetlost i njena svjetlost je obasjala sve.“

Kada se odlaskom ljudi na počinak smirila vika i galama i kada je noć poodmakla, Zapovjednik vjernika je s Abbasom, Fadl ibn Abbasom i još jednom osobom ponio slabašno tijelo hazreti Fatime, a Hasan, Husejn, Akil, Salman, Ebu Zerr, Mikdad, Burejde i Ammar su ga ukopali.[4]

Imam, a.s., je ušao u mezar, preuzeo dio tijela Božijeg Poslanika, postavio je u grob i rekao:

يَا أَرْضُ أَسْتَوْدِعُكَ وَدِيعَتِي، هَذِهِ بِنْتُ رَسُولِ اللهِ، بِسْمِ اللهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ، بِسْمِ اللهِ وَبِاللهِ وَعَلَى مِلَّةِ رَسُولِ اللهِ مُحَمَّدٍ بْنِ عَبْدِاللهَ، سَلَّمْتُكِ أَيَّتُهَا الصِّدِّيقَةُ إِلَى مَنْ هُوَ أَولَى بِكِ مِنِّي، وَرَضِيتُ لَكِ بِمَا رَضِيَ اللهُ تَعَالَى لَكِ، ثُمَّ قَرَأَ

„O zemljo! Predao sam ti svoj emanet. Ovo je kćerka Božijeg Poslanika. S imenom Allaha i zarad Allaha i u vjeri Poslanika Njegovog, Muhammeda ibn Abdullaha. Predajem te, o Siddika, onome ko te je dostojniji od mene. Zadovoljan sam u vezi s tobom onim čime je Gospodar zadovoljan.“

Potom je proučio ovaj časni ajet:

مِنْهَا خَلَقْنَاكُمْ وَفِيهَا نُعِيدُكُمْ وَمِنْهَا نُخْرِجُكُمْ تَارَةً أُخْرَىٰ

Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo, i iz nje ćemo vas izvesti drugi put[5]

i izašao iz mezara.

 

Prisutni su prišli mezaru i posuli zemlju po blistavom Poslanikovom dragulju, a Imam Ali, a.s., je poravnao njen mezar.

[1] Ibid., str. 192.

[2] Ibid., str. 199.

[3] Ibid., str. 179.

[4] Ibid., str. 193.

[5] Ta-ha, 55.