Post na dan Ašure

Post na dan Ašure

Post je ibadet. Uvijek se može postiti osim na dva bajrama. Čovjek uvijek za post ima nagradu kod Allaha. Međutim, ako neki ibadet postane političko sredstvo protiv Allaha i Allahovih prijatelja, onda više nije ibadet.

Insistiraju da poste na dan Ašure iz radosti što je Musa, a.s., u tom danu spašen! Od koga su saznali da je Musa, a.s., u tom danu spašen? Od jevreja u Medini. I da su i oni u znak radosti i zahvalnosti postili!

Znamo, a i oni znaju da dan Ašure nema nikakvu vezu sa jevrejima, sa Musaom, a.s., i sa spasenjem Musaa. Ali opet insistiraju da se posti radi Musaa i iz rivalstva sa jevrejima! Zašto se slavi samo spasenje Musaa između svih velikih Božijih vjerovjesnika i velikih događaja u njihovim životima pitanje je na koje ne treba ni odgovoriti.

Ali se čovjek stvarno zaprepasti kad otvori hadiske zbrike da provjeri istine o ovom postu. Ne možeš povjerovati da u jednoj knjizi i u istom poglavlju naiđeš na toliko kontradiktornosti i nelogičnosti, a da oni budu toliko smireni i hladnokrvni! Oni mirne duše poste radi Musaa! Kako su oni mogli između svih tih kontradiktornosti izabrati najnelogičnije, najparadoksalnije hadise, to je umijeće! Kako su oni mogli odbaciti brojne najsvetije ličnosti koje su prenijele hadise koji negiraju post na dan Ašure radi Musaa, a dali su prednost Ibn Abbasu nad Aišom i Abdullahom ibn Omerom i drugim ashabima?! Zašto su odbacili hadise koji govore da je post na dan Ašure bio praksa do objave posta ramazana, a koje prenose brojni ashabi uključujući Aišu i Ibn Omera, a prihvatili su hadis od jednog od ashaba tj. Ibn Abbasa, a znamo da je Ibn Abbas bio vrlo mali i tek je 8. godine po hidžri došao u Medinu, a Aiša i Ibn Omer su bili stariji i od početka hidžre su bili u Medini?

Ovdje ćemo navesti samo hadise iz Muslimovog Sahiha.

A – Post na dan Ašure

Muslimov Sahih, hadis broj 113 i 115, sv. 3 (bosansko izdanje), str. 422:

Hadis 113: „… od Aiše da je kazala: ‘Kurejšije su u džahiijjetu (prije islama) postile Dan ‘Ašure, pa ga je i Poslanik, s.a.v.a., postio. Kada je učinio hidžru u Medinu, također ga je postio i naredio da se posti. Nakon što je propisan ramazan, rekao je: Ko hoće, nek posti, a ko neće, nek ne posti taj dan!'“

Hadis 115: „… od Aiše da je kazala kako je u džahilijjetu bio prakticiran post na Dan ‘Ašure, pa kada je došao islam, ko je želio, postio je, a ko nije želio, nije postio!“

Opaske:

1. Post na dan Ašure je džahilijjetska praksa u Mekki i Poslanik, s.a.v.a., ga je postio u džahilijjetu!
2. Nakon islama, A) Poslanik, s.a.v.a., ga je kao farz postio u Mekki i nakon hidžre u Medini i naredio muslimanima da su i oni obavezni da ga poste sve dok nije objavljen post ramazana, u drugoj godini po hidžri! Po prvom hadisu! B) Poslanik, s.a.v.a., ga je postio do dolaska islama, a po dolasku islama, rečeno je da se može postiti i može ne postiti! Po drugom hadisu!
3. Isti je izvor – Muslimov Sahih i isti je prenosilac – Aiša! Znači i jedan i drugi je vjerodostojan, ali su kontradiktorni!
4. U svakom slučaju ne postoji nikakva posebna vrijednost za post na dan Ašure. Naravno, nije zabranjeno kao što nije zabranjeno postiti bilo kad osim dva bajrama.
5. Također post na dan Ašure je džahilijjetska praksa i nema vezu sa jevrejima i Musaom, a.s., i spašenjem od faraona!

 

B – Post na dan Ašure

Muslimov Sahih, hadis broj 119, 120, 121, 122, 123, i 124, sv. 3 (bosansko izdanje), str. 426 – 429:

Hadis 121: „… Abdullah ibn Omer je rekao da je kod Poslanika, s.a.v.a., spomenut Dan ‘Ašure, pa je rekao: ‘To je dan koji su sljedbenici džahilijjeta postili, pa ko hoće neka ga posti, a ko hoće, neka ga ostavi!'“

 

Hadis 122: „… Eš'as ibn Kajs je ušao kod Abdullaha ibn Omera dok je on jeo, pa mu reče: ‘Ebu Muhammede, priđi i jedi sa mnom!’ Ovaj (Eš'as) mu odgovori: ‘Zar danas nije Dan ‘Ašure?’ Na to mu on odgovori: ‘A znaš li ti šta je Dan ‘Ašure?

• ‘Šta je?’ – upita on.
• ‘To je dan na koji je Poslanik, s.a.v.a., postio prije nego je propisan mjesec ramazan. Pa kad je objavljen propis o ramazanu, ostavljen je taj dan’ – odgovorio je on!

Ebu Kurejb je pročitao: … ostavio je (Poslanik) taj post!

Opaske:

1. Ovi hadisi potvrđuju da je Poslanik, s.a.v.a., postio dan Ašure (za vrijeme džahilijeta po hadisu broj 121) ali nakon objave posta ramazana, on ga je ostavio i nije postio i zato prenosilac hadisa Abdullah ibn Omer koji je bukvalno slijedio Poslanika, s.a.v.a., i kod ehli sunneta se poznaje kao veliki pobožnjak, nikad nije postio dan Ašure! To govori hadis 119: „Abdullah ga nije postio, izuzev u situaciji kada bi se njegov uobičajni post poklopio sa tim danom!“
2. Prema tome, temelj posta na dan Ašure je džahilijjetska praksa!
3. Poslanik, s.a.v.a., nakon objave posta ramazana, tj. od druge godine po hidžri, nije više postio dan Ašure!
4. Praksa „velikog“ ashaba „pobožnjaka“ Abdullaha sina Omera ibn Hattaba je bila da se ne posti na dan Ašure, jer Poslanik, s.a.v.a., nije postio! Ovo potvrđuje i drugi ashab Džabir ibn Semure u hadisu broj 125!
5. Dakle, post na dan Ašure nema vezu sa jevrejima i Musaom i spasenjem od faraona!

 

C – Post na dan Ašure

Muslimov Sahih, hadis broj 126, sv. 3 (bosansko izdanje), str. 430:

Hadis 126: „… od Muavije ibn Ebu Sufjana kada je držao hutbu u Medini, prilikom jednog dolaska u Medinu, te je govorio na Dan Ašure, pa reče: ‘Gdje je vaša ulema?! O stanovnici Medine, čuo sam Poslanika, s.a.v.a., da je o ovom danu rekao: ‘Ovo je Dan Ašure, Allah vam nije propisao post u ovom danu, ja postim, a ko želi od vas da posti, neka posti, ko želi da mrsi, neka mrsi!“

Isti hadis drugim putem prenošenja glasi: „… da je (Muavija) čuo Poslanika, s.a.v.a., da je o danu poput ovog rekao: ‘Ja postim, pa ko hoće neka posti’, ne spomenuvši ostatak Malikovog i Junuzovog hadisa!“

Opaske:

1. Hadis govori da je Poslanik, s.a.v.a., postio dan Ašure, a budući da prenosilac – Muavija – tvrdi da je on lično čuo od Poslanika, s.a.v.a., a znamo da je Muavija nakon oslobađanja Mekke, „primio islam“ i došao u Medinu, tj. 8. god. po hidžri, a post ramazana je objavljen u drugoj godini po hidžri! Onda ovaj hadis je oprečan onim od Abdullaha ibn Omera!
2. Izgleda da stanovnici Medine, gdje su ashabi najviše živjeli, nisu postili dan Ašure i zato se Muavija naljutio i pitao gdje je ulema Medine tj. što nisu ljudima objasnili da poste!
3. Obzirom da je Muavija tj. prenosilac, držao govor u Medini kada je bio vladar, a on je nakon 41. po hidžri preuzeo vlast, a nije ništa spomenuo o jevrejima i Musau i spasenju od faraona, to znači da tada ova priča o jevrejima i Musau i spasenju od faraona nije bila poznata muslimanima!

 

D – Post na dan Ašure

Muslimov Sahih, hadis broj 127 – 131, sv. 3 (bosansko izdanje), str. 431 – 433:

Hadis 127: „… od Ibn Abbasa da je rekao: ‘Kada je Poslanik, s.a.v.a., došao u Medinu zatekao je židove kako poste Dan Ašure. Poslanik, s.a.v.a., ih je upitao: Koji je ovo dan pa ga postite? (Pa su bili upitani o tome) Rekli su: ‘Ovo je veličanstveni dan. U njemu je Allah spasio Musaa i njegov narod a potopio faraona i njegov narod, pa ga je Musa postio iz zahvalnosti. Zato ga i mi postimo!’ Poslanik, s.a.v.a., je na to rekao: ‘Mi imamo veće pravo i preči smo Musau od vas, – i naredio je da se posti ovaj dan!'“, a u hadisu 128 stoji: „… potom je Poslanik, s.a.v.a., postio taj dan i naredio da se posti!“

Opaske:

1. Ova skupina hadisa je potpuno oprečna sa prethodnim skupinama. Ashab Ibn Abbas, kojeg oni nazivaju „učenjakom ummeta“ nasuprot majci vjernika Aiši – Humjeri od koje trebaju uzimati polovinu vjere – i nasuprot Abdullahu ibn Omeru, „pobožnjaku“, govori da je post na dan Ašure uzet od jevreja, tj. da nema vezu sa Kurejšijama i razdobljem džahilijjeta, a znamo da je Ibn Abbas vrlo kasno prešao u Medinu tek po oslobađanju Mekke, 8. god. po hidžri i on bi trebao najbolje znati običaje Kurejšija!
2. Razlog posta je rivalstvo sa jevrejima oko Musaa, a.s., a nije običaj džahilijjeta i nije Poslanik, s.a.v.a., do tada postio dan Ašure!
3. Poslanik, s.a.v.a., je od tog dana postio i naredio je da se taj dan posti, tj. post na dan Ašure je obavezan! U prethodnim skupinama je rečeno da svakako nije obavezan, pa neko kaže da je Poslanik, s.a.v.a., postio a neko kaže da ga on nakon objave posta ramazana nije više postio!
4. Poslanik je na dan Ašure tj. u mjesecu muharremu stigao u Medinu, jer je zatekao židove kako poste, a niko nije rekao da je on, s.a.v.a., u muharremu je došao u Medinu, već u mjesecu rebi'u!
5. Izgleda da post na dan Ašure nema vjerski islamski temelj, već je nastao iz rivalstva sa jevrejima, a inače je taj post njihova praksa!
6. Poslanik, s.a.v.a., kao vjerovjesnik koji je već više od 14 godine primao objavu, nije znao ovaj detalj o Musau, a.s., iako je znao za izmijene u judaizmu, bez provjeravanja odmah je prihvatio objašnjenje jevreja kao istinu i naredio da se posti kao što i oni poste!
7. Ova skupina predaja o jevrejskom postu je prenesena samo od Ibn Abbasa, a on je za vrijeme hidžre bio vrlo mali, imao je 2 – 3 godine i nije bio u Medini! Da je događaj tako poznat, trebali bi i drugi ashabi prenijeti!

 

E – Post na dan Ašure

Muslimov Sahih, hadis broj 132 – 134, sv. 3 (bosansko izdanje), str. 434 – 436:

Hadis 132: „… Hakem ibn A'redž kaže: Došao sam kod Ibn Abbasa. Bio je kod Zemzema, pod glavu je bio stavio svoj ogrtač. Rekao sam mu: Pričaj mi o postu na Dan Ašure! Rekao je: Kada vidiš mlađak mjeseca muharrema, broj njegove dane i deveti zaposti! Upitao sam: Je li tako postio Muhammed, s.a.v.a.? Rekao je: Jest!“

Hadis 133: „… Tarif El-Murri kaže: Čuo sam Abdullaha ibn Abbasa da kaže: Kada je Poslanik, s.a.v.a., postio i naredio post Dana Ašure, ljudi rekoše: Poslaniče, to je dan koji veličaju jevreji i kršćani! Poslanik, s.a.v.a., reče: Kada nastupi naredna godina, postit ćemo (i!) deveti dan! Ali Poslanik, s.a.v.a., je preselio i nije dočekao narednu godinu!“

Hadis 134: „… Kasim ibn Abbas od Abdullaha ibn Abbasa da je rekao: Ako dočekam narednu godinu, postit ću deveti dan! A u Ebu Bekrovom rivajetu stoji: Mislio je na Dan Ašure!“

 

Opaske:

1. Iako riječ Ašura od ‘Ašere – deset – znači deseti dan, ali u ovim predajama se kaže da je Ašura deveti dan muharrema!
2. Ibn Abbas kaže da je Poslanik, s.a.v.a., deveti dan postio, a onda opet u hadisima 133 i 134 kaže da je htio deveti dan postiti ali nije ga dočekao! Oprečnost je jasna i zato je prevodilac u prevodu 133. hadisa dodao veznik „i“. Odakle? Valjda da ukloni oprečnost!
3. Poslanik, s.a.v.a., je tek 10. godine po hidžri naredio muslimanima da poste dan Ašure, jer nije dočekao narednu godinu i nije znao da jevreji, „a i kršćani“ poste taj dan, pa kad su ga muslimani informisali, on je odmah promijenio mišljenje i rekao da će od sljedeće godine postiti deveti dan!
4. Post dana Ašure ipak nije ukinut, već tek 10. godine po hidžri je uveden i nema vezu ni sa džahilijjetom niti sa Musaom!
5. Post ovog dana nema vezu ni sa vjerom jer čim je sazno da jevreji i kršćani poste on ga je isti dan prebacio na deveti dan!

Još mnogo se može reći o ovome. Ovi „hadisi“ su svi „sahihi“ – vjerodostojni, jer su svi zabilježeni u Muslimovom Sahihu, a ko god sumnja u nevalidnost ove knjige ili jednog hadisa u njoj, on je heretik, kako oni kažu!