Stvaranje Fatime, s.a.
Rođenje i odrastanje Fatime, s.a.
Stvaranje Fatime, s.a.
Uzvišeni Gospodar je pripremio neophodno i prikladno okruženje za stvaranje ličnosti hazreti Fatime. Njen cijenjeni otac je bio časni Poslanik, a majka velika žena, hazreti Hatidža.
Predaje nam govore o Božijoj pažnji i naklonosti u vezi sa stvaranjem hazreti Zehrinog svetog bića, a Božiji Poslanik je u brojnim situacijama ukazao na ovo pitanje.[1]
Prenosi se da je Poslanik jednoga dana sjedio u Abtahu kada mu se spustio Džibril, a.s., i rekao:
„O Muhammede, Uzvišeni Gospodar ti je poslao selame i naređuje ti da se udaljiš od Hatidže četrdeset dana.“ Poslanik je poslao Ammara Jasira kod Hatidže i obavijestio je o ovoj naredbi Božijoj. On je četrdeset dana postio, a noći je provodio u namazu. Kada je prošlo četrdeset dana, Džibril, a.s., je došao i rekao:
„O Muhammede, Uzvišeni Gospodar te selami i naređuje ti da se spremiš da primiš pozdrav i poklon.“ U tom trenutku se spustio Mikail. Sa sobom je nosio pladanj koji je bio prekriven tankom svilom. Stavio ga je naspram Božijeg Poslanika. Ušao je Džibril, a.s., i rekao:
„O Muhammede, tvoj Gospodar ti naređuje da se večeras iftariš ovom hranom.“
Božiji Poslanik je jeo tu hranu dok se nije zasitio. Napio se vode, a nakon toga je ustao da obavi namaz. Tada mu je došao Džibril i rekao:
„U ovom trenutku ti je haram obaviti namaz[2] sve dok ne odeš kod Hatidže u njenu kuću, jer se Gospodar obavezao da će večeras iz tvoje kičme stvoriti čiste potomke.“
Tragom ove naredbe Božiji Poslanik je žurno otišao u Hatidžinu kuću.
Hazreti Hatidža kaže:
„Ja sam se bila saživjela sa samoćom. Kako je padala noć, prekrila sam se pokrivačem. Zastore na prozorima kuće sam navukla i zatvorila vrata. Nakon što sam proučila zikr i vird, ugasila sam lampu u kući i legla da spavam. Kada je stigla obećana noć, dok sam bila u stanju između sna i jave, iznenada je Božiji Poslanik zakucao na vrata. Stojeći iza vrata upitala sam: ‘Ko je? Niko osim Muhammeda ne udara halku ovih vrata.’“ Hatidža dalje pripovijeda:
„Božiji Poslanik je svojim milozvučnim glasom i toplim riječima rekao:
‘Hatidža, otvori vrata, ja sam, Muhammed.’
Ja sam otvorila vrata, a časni Poslanik je ušao u kuću. Tako mi Onog Gospodara Koji drži uzdignuta nebesa i Koji čini da voda iz Zemlje izvire, još se Božiji Poslanik nije bio udaljio od mene kada sam osjetila da sam zatrudnila s Fatimom.“[3]
[1] Biharul-envar, sv. 6, str. 10-11.
[2] Možda se pod namazom ovdje misli na dobrovoljni namaz (nafile).
[3] Biharul-envar, sv. 16, str. 79-80. Ovakav sadržaj prenio je Zehebi u Mizanul-i’tidalu, sv. 3, str. 530, Hatib Bagdadi u svojem Tarihu, sv. 5, str. 87 i Muhibbuddin Taberi u Zehairul-ukba, str. 54-55.
