Susret Ferezdeka i Imama Husejna

Susret Ferezdeka i Imama Husejna

Peta osoba koja je tražila od imama Husejna da odustane od putovanja prema Iraku bio je Ferezdek, čuveni arapski pjesnik.

Dok je imam Husejn putovao prema Iraku, a Ferezdek prema Mekki radi obavljanja hadždža, susreli su se izvan Mekke i u razgovoru, Ferezdek je pitao imama Husejna kuda je krenuo.

Navest ćemo predaju o njihovom susretu kako ju je rahmetli šejh Mufid zabilježio.[1]

Ferezdek pripovijeda:

“Šezdesete godine po hidžri sa svojom majkom sam krenuo prema Mekki kako bismo obavili hadž. Kada smo ušli u predio harema, vodeći majčinu devu susreo sam karavan Husejna ibn Alija koji je išao iz Mekke prema Iraku. Otišao sam do imama Husejna i nakon pozdrava i uobičajenih pitanja, upitao ga:

Sine Allahovog Poslanika, neka mi otac i majka budu žrtva za tebe, šta te natjeralo da napustiš Mekku prije obavljanja hadždža?

On mi je odgovorio: ‘Da nisam požurio, bio bih uhapšen.’ Tada me upitao ko sam, a ja sam mu odgovorio da sam samo jedan od Arapa.”

Ferezdek dodaje:

“Tako mi Allaha, imam Husejn se zadovoljio tim odgovorom i više nije ništa pitao u vezi sa mnom, nego me upitao o stavu Iračkog naroda i stanju u njihovom društvu.

Tad sam mu rekao: Postavio si pitanje pravom čovjeku. Što se tiče Iračana, njihova srca su za tebe, ali sablje su im protiv tebe. Odredba je u Božijim rukama, kako god On želi, tako će i biti.

Imam mi je onda uzvratio: ‘Istinu si rekao. Sve svari pripadaju Allahu. A On se svaki dan nečim zanima. Ako Božija odredba bude ono što mi volimo i želimo, bit ćemo Mu zahvalni na Njegovim blagodatima, a On je pomagač izvršenju zahvale, ali ako odredba ne bude onakva kakvoj se nadamo – pa, onaj čija namjera bude istina i pravo i kome je bogobojaznost u dubini duše, neće skrenuti s pravog puta.’ Kada sam to čuo, rekao sam:

Da, vi ste u pravu. Neka vam je svako dobro. Potom sam ga upitao za neke propise o hadždžu i drugim stvarima, a onda je Imam pokrenuo svoju kamilu pa smo se pozdravili i razdvojili se.”[2]

وَ قُلْتُ لَهُ: أَعْطَاكَ اللَّهُ سُؤْلَكَ وَ أَمَلَكَ فِيمَا تُحِبُّ، بِأَبِي أَنْتَ وَ أُمِّي، يَا ابْنَ رَسُولِ اللَّهِ، مَا أَعْجَلَكَ عَنِ الْحَجِّ؟ فَقَالَ: لَوْ لَمْ أَعْجَلْ لَأُخِذْتُ. ثُمَّ قَالَ لِي: مَنْ أَنْتَ؟ قُلْتُ: امْرُؤٌ مِنَ الْعَرَبِ. فَلَا وَ اللَّهِ، مَا فَتَّشَنِي عَنْ أَكْثَرَ مِنْ ذَلِكَ! ثُمَّ قَالَ لِي: أَخْبِرْنِي عَنِ النَّاسِ خَلْفَكَ! فَقُلْتُ: الْخَبِيرَ سَأَلْتَ، قُلُوبُ النَّاسِ مَعَكَ وَ أَسْيَافُهُمْ عَلَيْكَ وَ الْقَضَاءُ يَنْزِلُ مِنَ السَّمَاءِ وَ اللَّهُ‏ يَفْعَلُ ما يَشاءُ! فَقَالَ: صَدَقْتَ‏ لِلَّهِ الْأَمْرُ وَ كُلَّ يَوْمٍ‏ رَبُّنَا هُوَ فِي شَأْنٍ‏ إِنْ نَزَلَ الْقَضَاءُ بِمَا نُحِبُّ فَنَحْمَدُ اللَّهَ عَلَى نَعْمَائِهِ، وَ هُوَ الْمُسْتَعَانُ عَلَى أَدَاءِ الشُّكْرِ وَ إِنْ حَالَ الْقَضَاءُ دُونَ الرَّجَاءِ فَلَمْ يَبْعُدْ مَنْ كَانَ الْحَقُّ نِيَّتَهُ وَ التَّقْوَى‏ سَرِيرَتَهُ.‏ فَقُلْتُ لَهُ: أَجَلْ، بَلَغَكَ اللَّهُ مَا تُحِبُّ وَ كَفَاكَ مَا تَحْذَرُ. وَ سَأَلْتُهُ‏ عَنْ أَشْيَاءَ مِنْ نُذُورٍ وَ مَنَاسِكَ، فَأَخْبَرَنِي بِهَا وَ حَرَّكَ رَاحِلَتَهُ وَ قَالَ: السَّلَامُ عَلَيْكَ ثُمَّ افْتَرَقْنَا

Dva zanimljiva zapažanja

Iz Imamovog govora možemo zaključiti dvije zanimljive i vrijedne stvari. Jedna je obaviještenost: kao što smo više puta spomenuli, imam Husejn je, bez obzira na znanje koje je posjedovao kao Imam, također uobičajenim sredstvima i putevima bio dobro obavještavan o stanju u Iraku i budućim dešavanjima i s potpunom informisanošću odrađivao svoj plan, iako je situacija u Iraku bila jasna i običnim ljudima poput Ferezdeka, koji je Imamu, kao što vidimo, otvoreno rekao da su njihova srca uz njega, a sablje protiv njega. Druga stvar je predanost Allahu: iz Imamovog govora se vidi duhovna strana njegovog pokreta, predanost Allahu i oslanjanje na Njega, jer ga je i poduzeo radi izvršenja jedne Božanske dužnosti i dostizanja do duhovnog cilja, a ne samo do neke vanjske pobjede. Imam Husejn je svoj pokret bio zasnovao na temelju da: “…ako odredba ne bude onakva kakvoj se nadamo – pa, onaj čija namjera bude istina i pravo i kome je bogobojaznost u dubini duše, neće skrenuti s pravog puta.”

[1] Taberi prenosi da se ovaj susret desio u mjestu Safah, a Zehebi u knjizi Tezkiretu-l-huffaz, sv. 1, str. 338, tvrdi da se desio u mjestu Zatu Irk. Zabilježili su i različita pitanja za Ferezdeka, ali Imamov odgovor je uvijek isti.

[2] Ensabu-l-ešraf, sv. 3, str. 164; Tarihe Taberi, sv. 7, str. 278; El-Kamil fi-t-tarih, sv. 3, str. 276; El-Iršad, str. 218; Mektelu-l-Husejn (Harazmi), sv. 1, str. 223; El-Bidajetu ven-nihaje, sv. 8, str. 166.