Ulazak na Kerbelu

Ulazak na Kerbelu

U četvrtak drugog dana muharrema 61. godine po Hidžri Imam Husejn, mir s njme, spustio se na jednom od predjela Nejnave po imenu Kerbela. Sutradan je Omer ibn Sa‘d ibn Vekas Zuhri stigao iz Kufe s četiri hiljade ljudi i smjestio se nasuprot Imama. Omer ibn Sa‘d je bio iz plemena Kurejš i pripadao je plemenu Beni Zuhre ibn Kilab. Bio je bliski rođak hazreti Amini, plemenitoj majci Božijeg poslanika. Njegov otac bio je Sa‘d ibn Ebi Vekas, jedan od pet ljudi koji su na početku poslanstva Božijeg poslanika putem poznanstva s Ebu Bekrom prihvatio islam. Njegovo je ime glasovito u historiji islama i islamskim pobjedama. Omer ibn Sa‘d poslao je čovjeka kod Imama Husejna s pitanjem zašto je došao u Irak, na što je Imam u odgovoru rekao:

“Sami Iračani pozvali su me pismima, ali ako vam se ne dopada moj dolazak, ja ću se vratiti u Hidžaz.”

Ibn Sa‘d napisao je pismo Ibn Zijadu i izvijestio ga o onome što je Imam rekao, a Ibn Zijad rekaoje:

“Sada kada su ga poklopile naše kandže, nada se povrataku u Hidžaz. Nije mu ostao nijedan drugi put.”

Potom je napisao Ibn Zijadu sljedeće:

“Pročitao sam tvoje pismo i shvatio ono što si napisao. Traži od Husejna ibn Alija da on i svi njegovi saputnici prisegnu Jezidu. Kada se završi s prisegom, mi ćemo iznijeti svoj stav kako god budemo htjeli.”

Potom je stiglo još jedno pismo od Ibn Zijada, u kojem se naređuje da se zatvori voda Husejnu ibn Aliju i njegovim pomagačima tako da ne popiju nijednu kap. Omer je bez oklijevanja poslao Amra ibn Hadždžadža kao komandanta na čelu četiri hiljade konjanika da se ispriječe između Imama Husejna, mir s njime, i vode Eufrata. Oni su zatvorili put Imamu i njegovim ashabima. Ovaj dođajaj desio se tri dana prije Imamova šehadeta. Imam je zatražio od Ibn Sa‘da da se sretne s njime. Sreli su se noću, između dviju vojski, i proveli su neko vrijeme u razgovoru.