Velika bitka na Bedru

Velika bitka na Bedru

Kurejšije su se zaustavili u blizini vode Bedr[1] i poredali se u redove za borbu, a muslimani su prije njih bili stigli s tri stotine i trinaest boraca. Svevišnji Allah je pripremio uslove i sredstva za pobjedu Svog Poslanika, s.a.v.a., i muslimana, olakšao im je dolazak do mjesta borbe, spustio na njih sigurnost i pouzdanje i obećao im pomoć protiv njihovih neprijatelja i pobjedu vjere Istine.[2]

Uprkos tome što muslimani nisu očekivali dolazak Kurejšija, nakon što im je karavan izmakao, cilj njihovog dolaska se promijenio u ratovanje. Allahov Poslanik, s.a.v.a., je želio prije sukoba ispitati namjere muhadžira i ensarija, pa je stao i rekao: أَشِيرُوا عَلَيَّ أَيُّهَا النَّاسُ! “Ljudi, iznesite svoje mišljenje.” Neki muhadžiri su ustali i govorili, a u njihovom govoru se vidio strah i kukavičluk za suočavanje s neprijateljem. Potom je ustao Mikdad ibn Amr[3] i rekao: “Allahov Poslaniče, sprovedi Božiju zapovijed. Mi smo uz tebe! Tako mi Allaha, nećemo ti govoriti onako kako su govorili Beni Israil svom poslaniku:

ٱذْهَبْ أَنتَ وَرَبُّكَ فَقَـٰتِلَآ إِنَّا هَـٰهُنَا قَـٰعِدُونَ

Idi ti i Gospodar Tvoj pa se borite vi, a mi ćemo ovdje ostati,[4] već: “Ti idi i tvoj Gopodar pa se borite i doista ćemo se i mi boriti uz vas.” Tako mi Onog koji te poslao s Istinom da nas povedeš do iza mora, ići ćemo uz tebe.” Božiji Poslanik, s.a.v.a., mu je rekao: “Dobro si govorio.” Potom je ponovio svoj zahtjev tražeći mišljenje ljudi. Želio je čuti stav ensarija koji su mu bili dali zavjet na Akabi prije hidžre: da će ga braniti svojim dušama i svim svojim sredstvima. Ustao je Sa'd ibn Muaz pa je rekao: “Ja ću govoriti u ime ensarija. Božiji Poslaniče, kao da mislite na nas.” Poslanik, s.a.v.a., mu je potvrdio, pa je ovaj nastavio: “Doista smo mi povjerovali u tebe, potvrdili tvoju istinu i posvjedočili da je istina sve što si donio. Dali smo ti zavjet i obećanje da ćemo ti biti poslušni i pokorni. Allahov Vjerovjesniče, ti idi dalje. Tako mi Onoga koji te poslao s Istinom, da kreneš prema moru i uđeš u njega, i mi bismo svi do zadnjeg ušli uz tebe. Nije nam mrsko da nam neprijatelj sutra dođe pred nas. Doista smo mi strpljivi u ratovima i pouzdani pri suočavanju s neprijateljem. Nadamo se da će te Svevišnji Allah obradovati nama.” Tada je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao:

سِيرُوا عَلى بَركةِ اللهِ وأَبشِرُوا، فَإنَّ اللهَ قدْ وَعَدَني إِحدَى الطَّائفتينِ، وَاللهِ لكأنِّي الآنَ أنظرُ إِلَى مَصَارعِ الْقَومِ.

“Krenite s Božijim blagoslovom, jer mi je Allah doista obećao jednu od dvije stvari. Tako mi Allaha, kao da gledam gubilište njihovo.”

Na putu prema mjestu borbe, na svakom stajalištu Božiji Poslanik, s.a.v.a., je molio i tražio od Allaha pomoć. Kad su stigli, počeli su se spremati za borbu, počevši od odabira odgovarajućeg mjesta, snabdijevanja vodom do mjera predostrožnosti. Poslanik, s.a.v.a., ih je kao vođa koji je bio uzburkana energija, stalno poticao na strpljivost, ustrajnost i samopouzdanje i budio je u njima borbeni duh nagovještavajući im Božiju pomoć, a oni su zauzvrat pokazivali su najljepše oblike spremnosti za žrtvovanje na putu vjere. U slučaju da borba ne bude išla u pravcu koji oni žele, osmislili su alternativni plan pa su napravili hlad koji je služio kao štab za komandu Allahovog Poslanika, s.a.v.a., odakle bi imao uvid u tok borbe. Izviđačka jedinica je izašla da prikupi podatke o stanju Kurejša i kada se vratila, Allahov Poslanik, s.a.v.a., je procijenio njihov broj između 950 do 1000. Poslanik, s.a.v.a., je onda rasporedio redove muslimana i najveću zastavu predao Aliju ibn Ebu Talibu, a zatim je poslao izaslanika do Kurejšija da traži od njih da se vrate, jer on ne želi ratovati s njima.

U redovima mnogobožaca pojavilo se razilaženje – jedna grupa je željela mir, dok je druga ustrajavala na neprijateljstvu. Poslanik, s.a.v.a., je naredio muslimanima da oni prvi ne započinju, a onda stao i zamolio Allaha ovim riječima:

اللَّهمَّ إن تَهلِك هذِهِ العصابةُ لا تُعبدُ في الأرضِ بَعْد الْيَومِ

“Bože moj, ako usmrtiš ovu skupinu, poslije današnjeg dana neće biti nikoga da Ti robuje.” Kao što je bio običaj u ratovima, iz redova mnogobožaca izašao je Utbe ibn Rebia, njegov brat Šejbe i njegov sin Velid, tražeći suparnika. Poslanik, s.a.v.a., je rekao Ubejdu ibn Harisu, Hamzi ibn Abdulmuttalibu i Aliju ibn Ebu Talibu:

يَا بَنِي هَاشِم، قُومُوا فَقاتِلُوا بِحقِّكُمُ الَّذِي بَعَثَ اللهُ بِهِ نَبِيَّكُمْ إِذْ جَاءُوا بِبَاطِلِهِمْ‏ لِيُطْفِؤُا نُورَ اللَّه‏

“Beni Hašim, ustanite i borite se za istinu s kojom je poslan vaš Poslanik, jer su oni došli s laži kojom žele ugasiti Božiju svjetlost.” Kurejšijski borci koji su izašli u boj ubijeni su i dvije vojske su ušle u masovnu borbu. Poslanik, s.a.v.a., je bodrio muslimane i poticao čvrstinu u njima. Potom je Poslanik, s.a.v.a., uzeo šaku kamenčića i bacio prema Kurejšijama govoreći: شَاهَتِ‏ الْوُجُوه‏ “Neka im lica budu izobličena” i nije niko ostao od njih, a da ga nije obuzeo strahovit svrab i bol u očima i ubrzo su Kurejšije doživjele poraz.[5]

Nakon što su leševi mnogobožaca bili bačeni u bunar Bedr, Božiji Poslanik, s.a.v.a., je stao na njeg, pozvao ih njihovim imenima i upitao:

هَلْ‏ وَجَدْتُمْ‏ ما وَعَدَ رَبُّكُمْ حَقًّا؟ فَقَدْ وَجَدْتُ مَا وَعَدَنِي رَبِّي حَقًّا.

“Je li vam se ostvarilo ono što vam je vaš gospodar bio obećao? Doista, meni se ostvarilo ono što mi je moj Gospodar bio obećao.” Muslimani su se začudili: “Božiji Poslaniče, pozivaš li to ljude koji su umrli?” Odgovorio je:

مَا أَنْتُمْ بِأَسْمَعَ لِمَا أَقُولُ مِنْهُمْ وَ لَكِنَّهُمْ لَا يَسْتَطِيعُونَ أَنْ يُجِيبُونِي.

“Doista oni čuju kao što vi čujete, samo su oni spriječeni da odgovore.”[6]