Vrtlar Medine

Vrtlar Medine

Jednoga dana je jedan musafir prolazio pored palminjaka. Bio je veoma gladan. U palminjaku je ugledao čovjeka koji je obrađivao palminjak. Odlučio je da ga zamoli da mu da malo hrane. Prišao je i upitao ga, a čovjek je rekao: “Idi tamo pored onog drveta i nađi kesu sa hljebom. Uzmi koliko god želiš.”

Kada je čovjek otvorio kesu sa hljebom shvatio je da je taj hljeb toliko tvrd da se ne može zubima pregristi. Došao je kod vrtlara i rekao mu: “Ja ne mogu jesti onu tvoju hranu.”

Čovjek mu je odgovorio: “Idi u Medinu. Traži kuću Hasana ibn Alija. U toj kući je svakog dan prostrta sofra. Uzmi šta god ti se sviđa. Ako hoćeš možeš ponijeti hranu sa sobom kad pođeš.”
Kada je došao u kuću Imama Hasana, a.s., ugledao je spremljenu ukusnu hranu na sofri koju ljudi koriste i uzimaju koliko žele. Prišao je da jede i kako je koji zalogaj stavljao u svoja usta tako je stavljao dio hrane u kesu da ponese. Imam Hasan je to primjetio pa mu je rekao: “Jedi mirno. Kad pođeš stavit ćemo ti da poneseš koliko god ti treba.”

Čovjek je odgovorio: “Ne treba meni. Ovo odvajam za jednog vrtlara izvan grada. Srce mi se steglo kada sam vidio šta jede.”

Imam, a.s., mu je rekao: “Ne trebaš nositi tom vrtlaru, to je moj otac Zapovjednik vjernih. Ova  sofra koju vidiš ovdje je plod njegovog rada i truda.”