Zavjet

Zavjet

Kada Imranova žena reče: “Gospodaru moj, ovo što je u trbuhu mome ja zavjetujem samo na službu Tebi, pa primi od mene, jer Ti, zaista, sve ču ješ i znaš!”[1]

Za sve što potrošite i što zavjetujete – Allah, sigurno, za to zna! A niko neće moći pomoći nevaljalima.[2]

Oni su zavjet ispunjavali, plašeći se Dana čija će kob svuda prisutna biti.[3]

1. Imam Bakir, mir s njim, u vezi s ajetom: Oni su ispunjavali zavjet: “Razboljeli su se Hasan i Husejn dok su još bili malehni dječaci. Posjetio ih je Poslanik, s.a.v.a., a s njim su bila dva čovjeka. Jedan od njih reče: ‘O Ebu Hasane, kada bi se zavjetovao za ova tvoja dva sina, Allah bi dao da ozdrave!’ Imam Ali reče: ‘Postit ću tri dana iz zahvalnosti Allahu, dž.š.’ Isto su izjavile Fatima, mir s njom, i njihova sluškinja Fidda. Nakon toga, njima dvojici je Allah podario ozdravljenje, a oni koji su se zavjetovali zapostiše.”[4]

Nepoželjnost činjenja nečega sebi obaveznim

1. Imam Sadik, mir s njim, kada ga je Ishak ibn Ammar upitao u vezi sa dva rekata zahvalnosti Bogu – na koje se bio obavezao i na putu, i kod kuće – da li ih, kada je na putu, može klanjati preko dana: “Da.” Zatim dodade: “Ne volim kada neko učini sebi nešto obaveznim.” Ishak reče: “Nisam ih učinio kod Boga obaveznim sebi, već sam sa sobom riješio da ih obavljam iz zahvalnosti prema Bogu, a nisam ih sebi učinio obaveznim, pa mogu li ih ostavljati kada želim?” Imam odgovori: “Možeš.”[5]

[1] Ali ‘Imran, 35.

[2] El-Bekare, 270.

[3] Ed-Dehr, 7.

[4] Vesailu-š-ši‘a, 16/190/5.

[5] Isto, 16/189/1.