مَا وَحَّدَهُ مَنْ كَيَّفَهُ، وَلَا حَقِيقَتَهُ أَصَابَ مَنْ مَثَّلَهُ، وَلَا إِيَّاهُ عَنَى مَنْ شَبَّهَهُ، وَلَا صَمَدَهُ مَنْ أَشَارَ إِلَيْهِ وَتَوَهَّمَهُ، كُلُّ مَعْرُوفٍ بِنَفْسِهِ مَصْنُوعٌ، وَكُلُّ قَائِمٍ فِي سِوَاهُ مَعْلُولٌ، فَاعِلٌ لَا بِاضْطِرَابِ آلَةٍ، مُقَدِّرٌ لَا بِجَوْلِ فِكْرَةٍ، غَنِيٌّ لَا بِاسْتِفَادَةٍ، لَا تَصْحَبُهُ الْأَوْقَاتُ، وَلَا تَرْفِدُهُ الْأَدَوَاتُ، سَبَقَ الْأَوْقَاتَ كَوْنُهُ، وَالْعَدَمَ وُجُودُهُ، وَالِابْتِدَاءَ أَزَلُهُ، بِتَشْعِيرِهِ الْمَشَاعِرَ عُرِفَ أَنْ لَا مَشْعَرَ لَهُ، وَبِمُضَادَّتِهِ بَيْنَ الْأُمُورِ عُرِفَ أَنْ لَا ضِدَّ لَهُ، وَبِمُقَارَنَتِهِ بَيْنَ الْأَشْيَاءِ عُرِفَ أَنْ لَا قَرِينَ لَهُ، ضَادَّ النُّورَ بِالظُّلْمَةِ، وَالْوُضُوحَ بِالْبُهْمَةِ، وَالْجُمُودَ بِالْبَلَلِ، وَالْحَرُورَ بِالصَّرَدِ، مُؤَلِّفٌ بَيْنَ مُتَعَادِيَاتِهَا، مُقَارِنٌ بَيْنَ مُتَبَايِنَاتِهَا، مُقَرِّبٌ بَيْنَ مُتَبَاعِدَاتِهَا، مُفَرِّقٌ بَيْنَ مُتَدَانِيَاتِهَا، لَا يُشْمَلُ بِحَدٍّ، وَلَا يُحْسَبُ بِعَدٍّ، وَإِنَّمَا تَحُدُّ الْأَدَوَاتُ أَنْفُسَهَا، وَتُشِيرُ الْآلَاتُ إِلَى نَظَائِرِهَا، مَنَعَتْهَا مُنْذُ الْقِدْمَةَ، وَحَمَتْهَا قَدُ الْأَزَلِيَّةَ، وَجَنَّبَتْهَا لَوْلَا التَّكْمِلَةَ، بِهَا تَجَلَّى صَانِعُهَا لِلْعُقُولِ، وَبِهَا امْتَنَعَ عَنْ نَظَرِ الْعُيُونِ، وَلَا يَجْرِي عَلَيْهِ السُّكُونُ وَالْحَرَكَةُ، وَكَيْفَ يَجْرِي عَلَيْهِ مَا هُوَ أَجْرَاهُ، وَيَعُودُ فِيهِ مَا هُوَ أَبْدَاهُ، وَيَحْدُثُ فِيهِ مَا هُوَ أَحْدَثَهُ، إِذاً لَتَفَاوَتَتْ ذَاتُهُ، وَلَتَجَزَّأَ كُنْهُهُ، وَلَامْتَنَعَ مِنَ الْأَزَلِ مَعْنَاهُ، وَلَكَانَ لَهُ وَرَاءٌ إِذْ وُجِدَ لَهُ أَمَامٌ، وَلَالْتَمَسَ التَّمَامَ إِذْ لَزِمَهُ النُّقْصَانُ، وَإِذاً لَقَامَتْ آيَةُ الْمَصْنُوعِ فِيهِ، وَلَتَحَوَّلَ دَلِيلًا بَعْدَ أَنْ كَانَ مَدْلُولًا عَلَيْهِ، وَخَرَجَ بِسُلْطَانِ الِامْتِنَاعِ مِنْ أَنْ يُؤَثِّرَ فِيهِ مَا يُؤَثِّرُ فِي غَيْرِهِ، الَّذِي لَا يَحُولُ وَلَا يَزُولُ، وَلَا يَجُوزُ عَلَيْهِ الْأُفُولُ، لَمْ يَلِدْ فَيَكُونَ مَوْلُودًا، وَلَمْ يُولَدْ فَيَصِيرَ مَحْدُودًا، جَلَّ عَنِ اتِّخَاذِ الْأَبْنَاءِ، وَطَهُرَ عَنْ مُلَامَسَةِ النِّسَاءِ، لَا تَنَالُهُ الْأَوْهَامُ فَتُقَدِّرَهُ، وَلَا تَتَوَهَّمُهُ الْفِطَنُ فَتُصَوِّرَهُ، وَلَا تُدْرِكُهُ الْحَوَاسُّ فَتُحِسَّهُ، وَلَا تَلْمِسُهُ الْأَيْدِي فَتَمَسَّهُ، وَلَا يَتَغَيَّرُ بِحَالٍ، وَلَا يَتَبَدَّلُ فِي الْأَحْوَالِ، وَلَا تُبْلِيهِ اللَّيَالِي وَالْأَيَّامُ، وَلَا يُغَيِّرُهُ الضِّيَاءُ وَالظَّلَامُ، وَلَا يُوصَفُ بِشَيْءٍ مِنَ الْأَجْزَاءِ، وَلَا بِالْجَوَارِحِ وَالْأَعْضَاءِ، وَلَا بِعَرَضٍ مِنَ الْأَعْرَاضِ، وَلَا بِالْغَيْرِيَّةِ وَالْأَبْعَاضِ، وَلَا يُقَالُ لَهُ حَدٌّ وَلَا نِهَايَةٌ، وَلَا انْقِطَاعٌ وَلَا غَايَةٌ، وَلَا أَنَّ الْأَشْيَاءَ تَحْوِيهِ فَتُقِلَّهُ أَوْ تُهْوِيَهُ، أَوْ أَنَّ شَيْئًا يَحْمِلُهُ فَيُمِيلَهُ أَوْ يُعَدِّلَهُ، لَيْسَ فِي الْأَشْيَاءِ بِوَالِجٍ، وَلَا عَنْهَا بِخَارِجٍ، يُخْبِرُ لَا بِلِسَانٍ وَلَهَوَاتٍ، وَيَسْمَعُ لَا بِخُرُوقٍ وَأَدَوَاتٍ، يَقُولُ وَلَا يَلْفِظُ، وَيَحْفَظُ وَلَا يَتَحَفَّظُ، وَيُرِيدُ وَلَا يُضْمِرُ، يُحِبُّ وَيَرْضَى مِنْ غَيْرِ رِقَّةٍ، وَيُبْغِضُ وَيَغْضَبُ مِنْ غَيْرِ مَشَقَّةٍ، يَقُولُ لِمَنْ أَرَادَ كَوْنَهُ كُنْ فَيَكُونُ، لَا بِصَوْتٍ يَقْرَعُ، وَلَا بِنِدَاءٍ يُسْمَعُ، وَإِنَّمَا كَلَامُهُ سُبْحَانَهُ فِعْلٌ مِنْهُ أَنْشَأَهُ وَمَثَّلَهُ، لَمْ يَكُنْ مِنْ قَبْلِ ذَلِكَ كَائِنًا، وَلَوْ كَانَ قَدِيمًا لَكَانَ إِلَهًا ثَانِيًا، لَا يُقَالُ كَانَ بَعْدَ أَنْ لَمْ يَكُنْ، فَتَجْرِيَ عَلَيْهِ الصِّفَاتُ الْمُحْدَثَاتُ، وَلَا يَكُونُ بَيْنَهَا وَبَيْنَهُ فَصْلٌ، وَلَا لَهُ عَلَيْهَا فَضْلٌ فَيَسْتَوِيَ الصَّانِعُ وَالْمَصْنُوعُ، وَيَتَكَافَأَ الْمُبْتَدَعُ وَالْبَدِيعُ، خَلَقَ الْخَلَائِقَ عَلَى غَيْرِ مِثَالٍ خَلَا مِنْ غَيْرِهِ، وَلَمْ يَسْتَعِنْ عَلَى خَلْقِهَا بِأَحَدٍ مِنْ خَلْقِهِ، وَأَنْشَأَ الْأَرْضَ فَأَمْسَكَهَا مِنْ غَيْرِ اشْتِغَالٍ، وَأَرْسَاهَا عَلَى غَيْرِ قَرَارٍ، وَأَقَامَهَا بِغَيْرِ قَوَائِمَ، وَرَفَعَهَا بِغَيْرِ دَعَائِمَ، وَحَصَّنَهَا مِنَ الْأَوَدِ وَالِاعْوِجَاجِ، وَمَنَعَهَا مِنَ التَّهَافُتِ وَالِانْفِرَاجِ، أَرْسَى أَوْتَادَهَا، وَضَرَبَ أَسْدَادَهَا، وَاسْتَفَاضَ عُيُونَهَا، وَخَدَّ أَوْدِيَتَهَا، فَلَمْ يَهِنْ مَا بَنَاهُ، وَلَا ضَعُفَ مَا قَوَّاهُ، هُوَ الظَّاهِرُ عَلَيْهَا بِسُلْطَانِهِ وَعَظَمَتِهِ، وَهُوَ الْبَاطِنُ لَهَا بِعِلْمِهِ وَمَعْرِفَتِهِ، وَالْعَالِي عَلَى كُلِّ شَيْءٍ مِنْهَا بِجَلَالِهِ وَعِزَّتِهِ، لَا يُعْجِزُهُ شَيْءٌ مِنْهَا طَلَبَهُ، وَلَا يَمْتَنِعُ عَلَيْهِ فَيَغْلِبَهُ، وَلَا يَفُوتُهُ السَّرِيعُ مِنْهَا فَيَسْبِقَهُ، وَلَا يَحْتَاجُ إِلَى ذِي مَالٍ فَيَرْزُقَهُ، خَضَعَتِ الْأَشْيَاءُ لَهُ، وَذَلَّتْ مُسْتَكِينَةً لِعَظَمَتِهِ، لَا تَسْتَطِيعُ الْهَرَبَ مِنْ سُلْطَانِهِ إِلَى غَيْرِهِ، فَتَمْتَنِعَ مِنْ نَفْعِهِ وَضَرِّهِ، وَلَا كُفْءَ لَهُ فَيُكَافِئَهُ، وَلَا نَظِيرَ لَهُ فَيُسَاوِيَهُ، هُوَ الْمُفْنِي لَهَا بَعْدَ وُجُودِهَا حَتَّى يَصِيرَ مَوْجُودُهَا كَمَفْقُودِهَا، وَلَيْسَ فَنَاءُ الدُّنْيَا بَعْدَ ابْتِدَاعِهَا بِأَعْجَبَ مِنْ إِنْشَائِهَا وَاخْتِرَاعِهَا، وَكَيْفَ وَلَوِ اجْتَمَعَ جَمِيعُ حَيَوَانِهَا مِنْ طَيْرِهَا وَبَهَائِمِهَا وَمَا كَانَ مِنْ مُرَاحِهَا وَسَائِمِهَا وَأَصْنَافِ أَسْنَاخِهَا وَأَجْنَاسِهَا وَمُتَبَلِّدَةِ أُمَمِهَا وَأَكْيَاسِهَا عَلَى إِحْدَاثِ بَعُوضَةٍ مَا قَدَرَتْ عَلَى إِحْدَاثِهَا، وَلَا عَرَفَتْ كَيْفَ السَّبِيلُ إِلَى إِيجَادِهَا، وَلَتَحَيَّرَتْ عُقُولُهَا فِي عِلْمِ ذَلِكَ وَتَاهَتْ، وَعَجَزَتْ قُوَاهَا وَتَنَاهَتْ، وَرَجَعَتْ خَاسِئَةً حَسِيرَةً، عَارِفَةً بِأَنَّهَا مَقْهُورَةٌ، مُقِرَّةً بِالْعَجْزِ عَنْ إِنْشَائِهَا، مُذْعِنَةً بِالضَّعْفِ عَنْ إِفْنَائِهَا، وَإِنَّ اللهَ سُبْحَانَهُ يَعُودُ بَعْدَ فَنَاءِ الدُّنْيَا وَحْدَهُ لَا شَيْءَ مَعَهُ، كَمَا كَانَ قَبْلَ ابْتِدَائِهَا كَذَلِكَ يَكُونُ بَعْدَ فَنَائِهَا، بِلَا وَقْتٍ وَلَا مَكَانٍ وَلَا حِينٍ وَلَا زَمَانٍ، عُدِمَتْ عِنْدَ ذَلِكَ الْآجَالُ وَالْأَوْقَاتُ، وَزَالَتِ السِّنُونَ وَالسَّاعَاتُ، فَلَا شَيْءَ إِلَّا اللهُ الْواحِدُ الْقَهَّارُ، الَّذِي إِلَيْهِ مَصِيرُ جَمِيعِ الْأُمُورِ، بِلَا قُدْرَةٍ مِنْهَا كَانَ ابْتِدَاءُ خَلْقِهَا، وَبِغَيْرِ امْتِنَاعٍ مِنْهَا كَانَ فَنَاؤُهَا، وَلَوْ قَدَرَتْ عَلَى الِامْتِنَاعِ لَدَامَ بَقَاؤُهَا، لَمْ يَتَكَاءَدْهُ صُنْعُ شَيْءٍ مِنْهَا إِذْ صَنَعَهُ، وَلَمْ يَؤُدْهُ مِنْهَا خَلْقُ مَا خَلَقَهُ وَبَرَأَهُ، وَلَمْ يُكَوِّنْهَا لِتَشْدِيدِ سُلْطَانٍ، وَلَا لِخَوْفٍ مِنْ زَوَالٍ وَنُقْصَانٍ، وَلَا لِلِاسْتِعَانَةِ بِهَا عَلَى نِدٍّ مُكَاثِرٍ، وَلَا لِلِاحْتِرَازِ بِهَا مِنْ ضِدٍّ مُثَاوِرٍ، وَلَا لِلِازْدِيَادِ بِهَا فِي مُلْكِهِ، وَلَا لِمُكَاثَرَةِ شَرِيكٍ فِي شِرْكِهِ، وَلَا لِوَحْشَةٍ كَانَتْ مِنْهُ فَأَرَادَ أَنْ يَسْتَأْنِسَ إِلَيْهَا، ثُمَّ هُوَ يُفْنِيهَا بَعْدَ تَكْوِينِهَا لَا لِسَأَمٍ دَخَلَ عَلَيْهِ فِي تَصْرِيفِهَا وَتَدْبِيرِهَا، وَلَا لِرَاحَةٍ وَاصِلَةٍ إِلَيْهِ، وَلَا لِثِقَلِ شَيْءٍ مِنْهَا عَلَيْهِ، لَا يُمِلُّهُ طُولُ بَقَائِهَا فَيَدْعُوَهُ إِلَى سُرْعَةِ إِفْنَائِهَا، وَلَكِنَّهُ سُبْحَانَهُ دَبَّرَهَا بِلُطْفِهِ، وَأَمْسَكَهَا بِأَمْرِهِ، وَأَتْقَنَهَا بِقُدْرَتِهِ، ثُمَّ يُعِيدُهَا بَعْدَ الْفَنَاءِ مِنْ غَيْرِ حَاجَةٍ مِنْهُ إِلَيْهَا، وَلَا اسْتِعَانَةٍ بِشَيْءٍ مِنْهَا عَلَيْهَا، وَلَا لِانْصِرَافٍ مِنْ حَالِ وَحْشَةٍ إِلَى حَالِ اسْتِئْنَاسٍ، وَلَا مِنْ حَالِ جَهْلٍ وَعَمًى إِلَى حَالِ عِلْمٍ وَالْتِمَاسٍ، وَلَا مِنْ فَقْرٍ وَحَاجَةٍ إِلَى غِنًى وَكَثْرَةٍ، وَلَا مِنْ ذُلٍّ وَضَعَةٍ إِلَى عِزٍّ وَقُدْرَةٍ
Onaj koji Mu dodeljuje stanja ne veruje u Jednost Njegovu, niti shvata zbilju Njegovu onaj koji Ga upoređuje. Onaj koji Ga prikazuje ne upoznaje Ga, onaj koji pokazuje na Njega i zamišlja Ga, ne misli na Njega. Sve što je poznato kroz sebe, stvoreno je, a sve što postoji usled drugog, posledica je. On deluje, ali ne pomoću sredstva, On utvrđuje mere, ali ne delatnošću mišljenja. On je imućan, ali ne sticanjem. Vremena nisu s Njim, a sredstva Mu ne pomažu. Postojanje Njegovo prethodi vremenima. Postojanje Njegovo prethodi nepostojanju, a večnost Njegova prethodi početku. Njegovim stvaranjem obznanjeno je da On nema čula nikakvih. Suprotnostima u različitim stvarima obznanjeno je da On nema suprotnosti nikakve, a sličnošću među stvarima obznanjeno je da nema ništa Njemu slično. On je učinio svetlost suprotnom tami, sjaj tmini, suvoću vlazi i toplinu studi. On stvara sklonost među pojavama suprotnim. On spaja oblike različite, približava udaljene i razdvaja spojene. On nije granicama ograničen ni brojevima izbrojan. Zasebnosti materijalne mogu okruživati stvari vrste njihove, a delovi tela mogu ukazivati na ono što je slično njima. Izraz „budući da“ opovrgava večitost njihovu, izraz „nakon“ opovrgava njihovo bivanje oduvek, a izraz „kao da nije“ drži ih dalekim od savršenosti. Kroz njih Se Tvorac njihov pokazuje umovima i kroz njih je On zaštićen od pogleda očiju. Mirovanje i kretanje ne odnose se na Njega, jer kako bi se moglo odnositi na Njega ono što je On Sam stvorio? I kako bi se nešto što je On stvorio izvorno ponovo moglo pojaviti u Njemu, i kako se nešto što je On izvorno izveo u postojanje može pojaviti u Njemu!? Ako to ne bi bilo tako, On Sam bio bi raznolik u Sebi, bit Njegova bi postala deljiva i zbilja bi Njegova bila sprečena da se smatra večnom. Da je za Njega postojalo ispred, za Njega bi takođe postojala i pozadi. Trebalo bi Mu upotpunjenje samo ukoliko bi Ga zadesila manjkavost. U tom slučaju u Njemu bi se pojavili znaci stvorenosti, i On bi postao znak umesto znakova koji vode Njemu. Kroz Njegovu moć odbijanja, na Njega ne može uticati ono što utiče na drugo osim Njega. On je Onaj Koji Se ne menja i na Njega se ne odnosi nestjanje. Ne priliči Mu postupak postavljanja. On nikoga nije rodio da bi On bio smatran rođenim. On nije rođen, jer bi u protivnom bio obuhvaćen granicama. On je tako visoko da bi imao sinove. On je tako čist da bi doticao žene. Zamišljanje Ga ne može doseći tako da bi Mu dodelilo količinu. Razumevanje ne može misliti o Njemu tako da bi Mu dalo oblik. Čula Ga ne opažaju tako da bi Ga osećala. Ruke Ga ne mogu dotaći tako da bi se očešale o Njega. On se ne menja ni u kakvim okolnostima. On ne prolazi iz jednog stanja u drugo. Noći i dani Ga ne čine ga starim. Svetlost i tama ne menjaju Ga. Ne može biti rečeno da On ima granicu ili krajnost, kraj ili završetak. Niti stvari upravljaju Njime tako da bi Ga uzdigle ili da bi Ga spustile, niti Ga išta nosi tako da bi Ga savilo ili Ga držalo uspravnim. On nije ni unutar oblika, ni izvan njih. On šalje vesti, ali ne jezikom i glasom. On čuje, ali ne otvorima usnim i čulima sluha. On kazuje, ali ne izgovara reči. On čuva, ali Ga čuvanje ne zamara. On određuje, ali ne uvežbavanjem misli Svoje. On voli i pristaje bez osećajnosti ikakve. On mrzi i oseća ljutnju bez brižnosti ikakve. Kada On hoće da stvori nešto, On kaže “Budi!” i ono jeste, ali ne glasom koji odzvanja, niti pozivom koji se čuje. Govor Njegov, neka je On Uzvišen, čin je stvaranja Njegovog. Sklonost Njegova nikada nije postojala pre toga. Da je ona bila večna, bio bi i drugi bog. Ne može biti rečeno da je On nastao posle nebivanja Njegovog, budući da bi u tom slučaju Njemu bila pripisana svojstva stvorenog, i ne bi bilo razlike nikakve između tog i Njega, i On ne bi imao odlike nikakve nad tim. Tako bi Stvoritelj i stvoreno postali jednaki, a Pokretač i pokrenuto bili bi na stupnju istom. On je stvorio sve stvoreno, bez uzora ikakvog koji je napravio neko drugi, i On nije obezbedio pomoć bilo čega iz stvaranja Svoga. On je stvorio Zemlju i održava je bez zaposlenosti ikakve, učvrstio je bez oslonca, učinio da stoji bez nogu, uzdigao je bez stubova, zaštitio je od uvijanja i krivljenja, odbranio je od mrvljenja i rastavljanja. On je utvrdio planine njene poput panjeva i ukrutio stene njene, dao da u izobilju provru izvori njeni i široko rascepio doline njene. Šta god je On napravio ne trpi bilo kakav tok i šta god je On ojačao ne trpi bilo kakvu slabost. On Se pokazuje nad njom vlašću i veličinom Svojom. On zna unutrašnjost njenu kroz znanje i poznavanje Svoje. On je visoko iznad svega njenog uzvišenošću i dostojanstvenošću Svojom. Ništa njeno što On traži ne opire Mu se, niti Mu se suprotstavlja tako da bi Ga nadjačalo. Trkač brzonogi ne može pobeći od Njega, tako da bi Mu umakao. On nije zavisan od bilo kog imućnog, tako da bi ga on opskrbljavao. Sve Mu se potčinjava i ponizno je pred veličinom Njegovom. Ništa ne može izbeći vlasti Njegovoj nekome drugom da bi se susteglo od blagodati Njegove ili kazne Njegove. Nema ništa uporedivo Njemu da bi se s Njim moglo meriti, i niko nije kao On da bi Mu bio jednak. On će nju uništiti posle postojanja njenog, dok će sve ono što postoji na njoj postati nepostojeće. Nestanak sveta posle stvaranja njegovog nije čudnije od prvog stvaranja i izumevanja njegovog. Kako bi to moglo biti?! Čak i kada bi sve životinje Zemlje, bilo ptice, bilo zveri, stajska ili pašnjačka stoka, porekla različitog i vrsta različitih, ljudi tupi i ljudi oštroumni, svi zajedno, pokušali da stvore čak mušicu, oni nisu sposobni da je proizvedu i ne razumeju šta je put stvaranja njenog. Umovi njihovi bili bi smeteni i lutali bi u nastojanju da to saznaju. Snage njihove bile bi nemoćne i ne bi uspeli. Odustali bi razočarani i umorni, shvatajući da su poraženi i priznajući nesposobnost svoju da je naprave. Shvatili bi i da su tako slabi da bi smeli da je unište. Zaista, posle nestanka sveta ovog, Bog Uzvišeni ostaće Sam bez ičega drugog pored Sebe. On će biti, posle nestanka sveta, kao što je bio pre stvaranja njegovog: bez vremena, ili mesta, ili trena, ili razdoblja. Tada neće postojati rokovi, razdoblja i vremena, a godine i časi nestaće. Ništa neće biti osim Jednog, Silnog, Kome jeste povratak svega. Početak stvaranja njegovog nije bio u moći njegovoj i nestajanje svoje on ne može da spreči. Kad bi mogao da to spreči, trajao bi zauvek. Kada je On stvorio bilo šta iz sveta ovog, stvaranje toga nije Mu nametnulo poteškoću ikakvu, a stvaranje svega što je On stvorio i oblikovao nije Ga umorilo. On to nije stvorio da bi uvećao vlast Svoju, niti u strahu od gubitka ili štete, niti da bi tražio pomoć njegovu od suparnika nadmoćnog, niti da bi Sebe zaštitio od protivnika osvetničkog s podrškom njegovom, niti radi proširenja vlasti Svoje uz pomoć njegovu, niti radi hvalisanja pred drugom nekim, niti zato što Se osećao usamljenim i odlučio da zatraži bliskost njegovu. Onda, posle stvaranja njegovog, On će ga uništiti, ali ne iz dosade koja Ga je obuzela u održavanju i upravljanju njegovom, niti radi zadovoljstva ikakvog koje će Mu doći, niti od ikakvog tereta njegovog nad Njim. Dužina trajanja njegovog ne umara Ga da bi Mu nametnula brzo uništenje njegovo. Ali, Uzvišeni upravlja njime dobrotom Svojom, održava ga naredbom Svojom i usavršava ga moći Svojom. Onda, posle uništenja njegovog, On će ga iznova vratiti u život, ali ne radi ikakve potrebe Svoje za njim, niti da bi tražio ikakvu pomoć bilo čega iz njega protiv njega, niti da bi prešao iz stanja usamljenosti u stanje druženja, niti iz stanja neznanja i slepila u stanje znanja i istraživanja, niti od oskudnosti i potrebe prema nepotrebitosti i obilju, niti od nemilosti i poniženosti prema časti i ugledu.
