Beseda 117
Beseda 117.
Pohvala vernih drugova njegovih
أَنْتُمُ الْأَنْصَارُ عَلَى الْحَقِّ، وَالْإِخْوَانُ فِي الدِّينِ، وَالْجُنَنُ يَوْمَ الْبَأْسِ، وَالْبِطَانَةُ دُونَ النَّاسِ، بِكُمْ أَضْرِبُ الْمُدْبِرَ، وَأَرْجُو طَاعَةَ الْمُقْبِلِ، فَأَعِينُونِي بِمُنَاصَحَةٍ خَلِيَّةٍ مِنَ الْغِشِّ، سَلِيمَةٍ مِنَ الرَّيْبِ، فَوَاللهِ إِنِّي لَأَوْلَى النَّاسِ بِالنَّاسِ
Vi ste zaštitnici istine i braća u veri, štit ste na dan nevolje i (moji) poverenici među ljudima. Uz pomoć vašu zadajem udarac onome koji uzmiče i gajim nadu u onoga koji napreduje. Zato mi pružite pomoć koja je bez obmane i čista od sumnje, jer, Boga mi, ja sam preči ljudima od njih samih.
