Beseda 125
Beseda 125.
Izrečena kada je Zapovednik vernika bio prekoren za jednaku raspodelu iz državne blagajne
أَ تَأْمُرُونِّي أَنْ أَطْلُبَ النَّصْرَ بِالْجَوْرِ فِيمَنْ وُلِّيتُ عَلَيْهِ، وَاللهِ لَا أَطُورُ بِهِ مَا سَمَرَ سَمِيرٌ، وَمَا أَمَّ نَجْمٌ فِي السَّمَاءِ نَجْمًا، لَوْ كَانَ الْمَالُ لِي لَسَوَّيْتُ بَيْنَهُمْ، فَكَيْفَ وَإِنَّمَا الْمَالُ مَالُ اللهِ، أَلَا وَإِنَّ إِعْطَاءَ الْمَالِ فِي غَيْرِ حَقِّهِ تَبْذِيرٌ وَإِسْرَافٌ، وَهُوَ يَرْفَعُ صَاحِبَهُ فِي الدُّنْيَا وَيَضَعُهُ فِي الْآخِرَةِ، وَيُكْرِمُهُ فِي النَّاسِ وَيُهِينُهُ عِنْدَ اللهِ، وَلَمْ يَضَعِ امْرُؤٌ مَالَهُ فِي غَيْرِ حَقِّهِ وَلَا عِنْدَ غَيْرِ أَهْلِهِ إِلَّا حَرَمَهُ اللهُ شُكْرَهُمْ، وَكَانَ لِغَيْرِهِ وُدُّهُمْ، فَإِنْ زَلَّتْ بِهِ النَّعْلُ يَوْمًا فَاحْتَاجَ إِلَى مَعُونَتِهِمْ، فَشَرُّ خَلِيلٍ وَأَلْأَمُ خَدِينٍ
Da li mi naređujete da moram tražiti pomoć, tlačeći one nad kojima sam postavljen? Tako mi Boga, neću tako postupiti, sve dok svet traje i sve dok jedna zvezda nebom drugu vodi. Čak i kad bi imetak taj bio vlasništvo moje, razdelio bih ga među njima, a kamoli kad je imetak taj vlasništvo Božije. Pripazite, zaista je davanje imetka nekome ko nema prava na njega rasipništvo i trošenje. To onoga koji tako čini uzdiže na svetu ovom, ali ga ponižava na svetu budućem, počašćuje ga pred ljudima, ali ga obeščašćuje kod Boga. Ako čovek daje imetak svoj onima koji nemaju pravo na njega ili ga ne zaslužuju, Bog ga ostavlja bez zahvalnosti njihove, a ljubav njihova uz to biće za druge. Onda, ako on zapadne u dane loše i zatreba pomoć njihovu, oni će se pokazati drugovi najgori i prijatelji podli.
