Share

Beseda 227.

O davanju zakletve Zapovedniku vernika za hilafet

وَبَسَطْتُمْ يَدِي فَكَفَفْتُهَا، وَمَدَدْتُمُوهَا فَقَبَضْتُهَا، ثُمَّ تَدَاكَكْتُمْ عَلَيَّ تَدَاكَّ الْإِبِلِ الْهِيمِ عَلَى حِيَاضِهَا يَوْمَ وِرْدِهَا، حَتَّى انْقَطَعَتِ النَّعْلُ، وَسَقَطَ الرِّدَاءُ، وَوُطِئَ الضَّعِيفُ، وَبَلَغَ مِنْ سُرُورِ النَّاسِ بِبَيْعَتِهِمْ إِيَّايَ أَنِ ابْتَهَجَ بِهَا الصَّغِيرُ، وَهَدَجَ إِلَيْهَا الْكَبِيرُ، وَتَحَامَلَ نَحْوَهَا الْعَلِيلُ، وَحَسَرَتْ إِلَيْهَا الْكِعَابُ

Vukli ste mi ruku radi davanja zakletve, ali sam je zadržavao. Potezali ste, ali sam je ustezao. Onda ste se gurali oko mene kao što se guraju kamile žedne oko korita za napajanje, tako da je obuća pokidana, ogrtač spao i nemoćni zgnječen. I veselje sveta davanju zakletve bejaše tako vidljivo da su deca mala osećala radost, starci teturali i bolesni žurno dolazili radi toga, a devojke mlade hrlile bez velova.

  • 10 Maja, 2019