Imam Mehdi, a.s., u predajama ehli sunneta (II)
Imam Mehdi, a.s., u predajama ehli sunneta (II)
Rođenja Imama Mehdija, a.s.
Mnogi učenjaci Ehli sunneta sami su zabilježili svoja mnogobrojna priznanja rođenja Imama Mehdija. Neki su ova priznanja sabrali u posebne studije i vremenski povezali sve one koji su priznali, bez prekida, i to počev od vremena „male skrivenosti“ Imama Mehdija, a.s., (260–329. hidžr. god.) pa sve do našeg vremena.
Zadovoljit ćemo se navođenjem samo nekih od priznanja (ko želi opširnije podatke, može pogledati prijašnje zbirke priznanja[1]):
- Ibn Esir El-Džezri ‘Izzuddin, umro 630. hidžr. god., u svojoj knjizi El-Kamil fit-tarih u događajima iz 260. hidžr. god. kaže: „…u ovoj je godini preselio Ebu Muhammed El-Alevi El-Askeri, a on je po imamijskom mezhebu jedan od dvanaest Imama, otac Muhammeda za kojeg oni vjeruju da je Iščekivani.“[2]
- Ibn Hallekan, umro 680. hidžr. god., u svojoj knjizi Vefejatu-l-e'jan rekao je: „Ebu-l-Kasim Muhammed ibn Hasan El-‘Askeri ibn Ali El-Hadi ibn Muhammed El-Dževad, koji je spomenut prije njega, dvanaesti je od dvanaest Imama po vjerovanju imamija i poznat je kao Hudždžeh… Rođen je u petak, polovinom ša'bana 255. godine.“ Zatim je zabilježio da je historičar i putopisac Ibn El-Ezrek El-Fareki, umro 577. hidžr. god., u svojoj knjizi Tarihu Mejjafarkin napisao: „Doista, kažu da se spomenuti Hudždžeh rodio 9. rebi'u-l-evvela 258. hidžr. god., ali je rečeno i da je to bilo 8. ša'bana 256. h., što je sigurnije.“[3]
Trebamo reći da je tačan datum rođenja Imama, a.s., ono što je sam Ibn Hallekan prvo spomenuo, tj. petak, polovina ša'bana 255. hidžr. god. Sve šiije se slažu u tome jer je tako preneseno i u vjerodostojnim predajama uz svjedočenja njihovih prijašnih velikana. Šejh Kulejni, r.a., koji je živio u vrijeme male skrivenosti, ovaj je datum tretirao općeprihvaćenim i dao mu prednost nad svim ostalim predajama koje govore drugačije. U poglavlju o njegovom rođenju kaže: „On, a.s., se rodio u polovini ša'bana 255. godine.“[4]
Šejh Saduk, r.a., umro 381. hidžr. god., prenoseći od svog učitelja Muhammeda ibn Muhammeda ibn ‘Isama El-Kulejnija, a on od Muhammeda ibn Jakuba El-Kulejnija, koji je prenio od Alija ibn Muhammeda Bendara, rekao je: „Sahib, a.s., se rodio u polovini ša'bana 255. hidžr. godine.“[5] Kulejni u svojoj knjizi ovaj datum nije pripisao Aliju ibn Muhammedu Bendaru, jer je taj datum bio poznat odranije i oko njega nije bilo neslaganja.
- Ez-Zehbi, umro 748. hidžr. god., u tri je svoje knjige priznao rođenje Imama Mehdija, a.s., s tim da nismo provjerili njegove ostale knjige.
U knjizi El-‘Iber je rekao: „U ovoj, tj. 255. hidžr. godini, rodio se Muhammed ibn Hasan ibn Ali El-Hadi ibn Muhammed El-Dževad ibn Ali Er-Rida ibn Musa El-Kazim ibn Džafer Es-Sadik, Ebu-l-Kasim, kojeg rafidije oslovljavaju El-Halefu-l-Hudždžehom, Mehdijem, Išečekivanim, Sahibu-z-zemanom jer je on posljednji od dvanaest Imama.“[6]
U knjizi Tarihu dovelil-islam u biografiji Imama Hasana Askerija je napisao: „Hasan ibn Ali El-Hadi ibn Muhammed El-Dževad ibn Ali Er-Rida ibn Musa El-Kazim ibn Džafer Es-Sadik, Ebu Muhammed El-Hašimi El-Husejni, jedan je od šiitskih Imama koje šiije smatraju bezgrešnima; zove se El-Hasan El-‘Askeri zbog toga što stanuje u Samerri, koja se zove i Asker. On, otac Iščekivanog kod rafidija, preselio je u Samerri 8. rebi'u-l-evvela 260. hidžr. god. Imao je 29 godina i ukopan je pored svog oca. Što se tiče njegovog sina Muhammeda ibn Hasana, kojeg rafidije zovu El-Kaim, El-Halef El-Hudždžeh, on se rodio 258. ili 256. hidžr. godine.“[7]
U knjizi Sijeru a'lami-n-nubela je rekao: „Iščekivani časni Ebu-l-Kasim Muhammed ibn Hasan El-‘Askeri ibn Ali El-Hadi ibn Muhammed El-Dževad ibn Ali Er-Rida ibn Musa El-Kazim ibn Džafer Es-Sadik ibn Muhammed El-Bakir ibn Ali Zejnu-l-abidin ibn Husejn Eš-Šehid ibn El-Imam Ali ibn Ebu Talib, El-Alevi, El-Husejni, posljednji je od dvanaest prvaka.“[8]
Ovo je dio Zehebijevog mišljenja s kojim se slažemo, što ne znači da se slažemo s cjelokupnim njegovim načinom vjerovanja u Mehdija jer je on u zabludi, kao i mnogi drugi koje smo spomenuli, koji vjeruju da je Mehdi Muhammed ibn Abdullah.
- Ibnu-l-Verdi, umro 749. hidžr. god., u fusnoti Tetimetu-l-muhtesara poznatog kao Tarihu Ibni-l-Verdi piše: „Muhammed ibn Hasan El-Halis rodio se 255. hidžr. godine.“[9]
- Ahmed ibn Hadžer El-Hejsemi Eš-Šafi'i, umro 974. hidžr. god., u svojoj knjizi Es-Seva'iku-l-muhrike, pred kraj trećeg poglavlja 11. glave, piše: „Ebu Muhammed El-Hasan El-Halis, a Ibn Hallekan ga je nazvao Askerijem, rodio se 232. hidžr. god. … preselio je u Samerri i ukopan je pored svog oca i amidže, a imao je 28 godina. Prenosi se da je i on bio otrovan i da nije ostavio djece iza sebe, osim sina Ebu-l-Kasima Muhammeda El-Hudždžeta, koji je u vrijeme preseljenja oca imao 5 godina, ali mu je Allah i u tim godinama podario mudrost pa se zove i El-Kaim El-Muntezar. Navodno je odveden u Medinu, gdje je nestao bez traga.“[10]
- Eš-Šebravi Eš-Šafi'i, umro 1171. hidžr. god., u svojoj knjizi El-Ithaf jasno je istakao rođenje Imama Mehdija Muhammeda ibn Hasana El-‘Askerija, a.s., u polovini ša'bana 255. hidžr. godine.[11]
- Mu'min ibn Hasan Eš-Šeblendži, umro 1308. hidžr. god., u svojoj knjizi Nuru-l-ebsar u opsežnom tekstu navodi ime Imama Mehdija, njegov časni i čisti rodslov, njegove nadimke i kaže: „… on je posljednji od dvanaest Imama po vjerovanju imamija.“[12]
- Hajruddin Ez-Zerkuli, umro 1396. hidžr. god., u svojoj enciklopediji El-A'lam u biografiji Imama Mehdija El-Muntezara napisao je: „Muhammed ibn Hasan El-Askeri El-Halis ibn Ali El-Hadi, Ebu-l-Kasim, posljednji od dvanaest Imama kod imamija … rođen je u Samerri. Otac mu je preselio kad je imao 5 godina … smatra se da se rodio polovinom ša'bana 255. hidžr. godine, a da je sakriven 265. hidžr. godine.“[13]
Ipak, po konsenzusu šiija i ostalih koji su to zabilježili, početak datuma male skrivenosti je, prema našim saznanjima, 260. hidžr. god. Možda se u knjizi El-A'lam desila neka štamparska greška, jer Ez-Zerkuli godinu nije napisao slovima već brojevima, a greška u tiskanju brojeva je vrlo moguća.
Postoje još mnoga priznanja koja ova rasprava ne može obuhvatiti.
Imam Mehdi, a.s., u predajama ehli sunneta (I)
mam Mehdi, a.s., u predajama ehli sunneta (III)
[1] Vidi: El-Kazvini, Kitabul-imani-s-sahih; Mehdi Fekih Imani, El-Imamu-l-Mehdi fi nehdži-l-belage; Et-Tebrizi, Men huve el-Imamu-l-Mehdi; Ali Jezdi El-Hairi, Ilzamu-n-nasib; Ali Muhammed Dehil, El-Imamu-l-Mehdi; Samir El-Emidi, Difa’ ani-l-kafi, u kojoj je spomenuto 128 pripadnika Ehli sunneta koji su priznali rođenje Imama Mehdija, a.s., poredano hronološki – prvi ga je priznao Ebu Bekr Muhammed ibn Harun Er-Rujani, umro 307. hidžr. god., u svojoj knjizi El-Musned, a posljednji savremeni profesor Junus Ahmed Es-Samerrai u svojoj knjizi Samerra fi edebi-l-karni-s-salis-el-hidžri, čije je izdavanje pomagao Bagdadski univerzitet 1968. god. Vidi: Difa’ eni-l-kafi, sv. 1, str. 568–592, pod naslovom: Šesti dokaz: priznanja ehli sunneta.
[2] El-Kamil fit-tarih, sv. 7, str. 274, u djelu o događajima 260. hidžr. godine.
[3] Vefejatu-l-e'jan, sv. 4, str. 176 i 562.
[4] Usulu-l-kafi, sv. 1, str. 514.
[5] Kemalud-din, sv. 1, str. 430.
[6] El-‘iber fi haberi men gaber, sv. 3, str. 31.
[7] Tarihu-l-islam, sv. 19, str. 113, u događajima i smrti 251–260. hidžr. godine.
[8] Sijeru e'lami-n-nubela, sv. 13, str. 119.
[9] Nuru-l-ebsar, str. 186. U Tarihu Ibnu-l-Verdi nismo ovo našli, moguće je da je izbrisano?
[10] Ibn Hadžer El-Hejsemi, Es-Savaiku-l-muhrike, prvo izdanje, str. 207; drugo izdanje, str. 124 i treće izdanje, str. 313–314.
[11] El-Ithaf bi Hubbi-l-ešraf, str. 68.
[12] Nuru-l-ebsar, str. 186.
[13] El-A'lam, sv. 6, str. 80.
