Oholost
Oholost
Meleci su se, svi do posljednjeg, zajedno poklonili osim Iblisa; on se uzoholio i postao nevjernik.[1]
Reče: “Silazi s njega, nije tvoje da se na njemu oholiš; izlazi, ti si zaista odonih prezrenih!”[2]
1. Imam Ali, mir s njim: “Uzmite pouku iz onoga što je Allah učinio s Iblisom, kada mu je zbog jednog trenutka oholosti uništio dugotrajna djela i veliki trud! Pa ko je taj što će, nakon Iblisa, biti siguran od Allaha za isti taj grijeh!?”[3]
2. Imam Bakir, mir s njim: “Ne uđe u čovjekovo srce oholosti, a da se u istoj mjeri ne umanji od njegovog razuma, mnogo ili malo.”[4]
3. Imam Sadik, mir s njim: “Ko se očisti od oholosti, stigne do plemenitosti.”[5]
4. Imam Sadik, mir s njim: “Uzvišenost je ukras Allahov, pa ko se natječe s Allahom u bilu čemu od toga, On će ga baciti u Vatru.”[6]
Značenje oholosti
1. Poslanik, s.a.v.a.: “O Ebu Zerre, ko umre a u srcu mu bude oholosti koliko zrno gorušice, neće osjetiti džennetskog mirisa, osim ako se prije toga pokaje.”Ebu Zerr reče: “O Poslaniče, ja volim lijepe stvari, čak volim da mi bič i vezice na obući budu lijepi. Da li ovo spada u oholost?” Reče: “Kakvo ti je stanje u srcu?” Ebu Zerr reče: “Ono je spoznalo Istinu i sigurno je u nju.” Poslanik reče: “To nije oholost, nego je oholost da se odbaci Istina i da se
prihvati nešto drugo, te da gledaš u ljude na način kao da ničija čast i krv nisu poput tvoje časti i krvi.”[7]
2. Imam Ali, mir s njim: “Tražio sam skrušenost i ne nađoh je, osim u prihvatanju Istine. Prihvatite Istinu! Zaista, prihvatanje Istine udaljava od oholosti.”[8]
3. Imam Sadik, mir s njim: “Rekao je Poslanik, s.a.v.a.: ‘Zaista je najveća oholost smatrati ljude niskim i olahko uzimati Istinu.’” Kaže Abdul-A‘la ibn A‘jen: “Upitah: ‘Šta je smatranje ljudi niskim i olahko uzimanje Istine?’” Odgovori: “Ponašati se naspram Istine neuko i govoriti ružno o onima koji su sa Istinom. Ko god postupa na ovaj način, sučeljava se sa Allahom u vrlini Njegovoj.”[9]
4. Imam Sadik, mir s njim: “Svako ko vjeruje da je bolji od drugih spada među ohole.” Hafs ibn Gijas reče: “Šta ako vidi grješnika te se usljed svoje čistoće od grijeha u odnosu na njega vidi boljim?” Reče Imam: “Daleko bilo, daleko bilo! Moguće je da mu bude oprošteno ono što je učinio, a da tebe zadrže prilikom obračuna. Zar nisi čitao priču o čarobnjacima Musaovim, a.s.?”[10]
Oholi
1. Poslanik, s.a.v.a.: “Najomraženiji ljudi su oni koji se ohole.”[11]
2. Poslanik, s.a.v.a.: “Najudaljeniji od mene na Sudnjem danu od vas bit će brbljivci, a oni su oholî.”[12]
3. Imam Ali, mir s njim: “Čudim se čovjeku! Početak mu je sperma, kraj lešina, a dok je između toga dvoga, posuda je za izmet, pa se i pored toga oholi!”[13]
4. Imam Ali, mir s njim: “Ne oholi se niko, osim beznačajnog.”[14]
5. Imam Sadik, mir s njim: “Nema čovjeka koji se oholi i uzdiže, a da to ne čini zbog niskosti koju nalazi u sebi.”[15]
Liječenje oholosti
1. Poslanik, s.a.v.a.: “Veoma mi je drago da čovjek svojom rukom ponosno ponese nešto za svoju porodicu i na taj način otjera oholost iz sebe.”[16]
2. Poslanik, s.a.v.a.: “Svako ko sam pomuze svoju ovcu, zakopča košulju, zaveže uzice, objeduje zajedno sa slugama i sam ponese namirnice sa pijace, bez sumnje se očistio od oholosti.”[17]
3. Ebu Umame: “Poslanik, s.a.v.a., pošao je prema mezarima Beki‘a, a ashabi ga slijediše. On je zastao i naredio im da prođu ispred njega, a zatim se on zaputi za njima. Kada su upitali za razlog, on im reče: “Čuo sam udaranje vaših papuča i pobojao sam se da se u meni ne pojavi šta od oholosti.”[18]
4. Imam Ali, mir s njim: “Međutim, Allah, dž.š., okušava svoje robove teškoćama različitim i određuje im da Mu robuju kroz napore razne i iskušava ih neugodnostima raznovrsnim, radi izbacivanja oholosti iz njihovih srca i radi naseljavanja poniznosti u duše njihove, da bi to učinio kapijama otvorenim u dobrotu Svoju.”[19]
5. Imam Ali, mir s njim: “Allah, dž.š., propisao je vjerovanje radi čišćenja od idolopoklonstva, a namaz radi udaljavanja od oholosti.”[20]
6. Imam Hasan, mir s njim: “Nije dostojno onoga koji je spoznao veličinu Božiju da se uznosi, jer je visina onih koji znaju za veličinu Božiju u tome da budu skrušeni, a onih koji znaju za veličanstvenost Božiju u tome da budu ponizni.”[21]
Posljedice oholosti
1. Poslanik, s.a.v.a.: “Ko se bude oholio, Allah će ga poniziti.”[22]
2. Imam Ali, mir s njim: “Pohlepa, oholost i zavist su poticatelji srljanja u grijeh.”[23]
3. Imam Ali, mir s njim: “Za oholog nema prijatelja.”[24]
4. Imam Ali, mir s njim: “Neće postati učen onaj koji se oholi.”[25]
5. Imam Ali, mir s njim: “Ko se oholi nad ljudima, bit će ponižen.”[26]
6. Imam Sadik, mir s njim: “Neka se oholi nikako ne nada da će biti hvaljen.”[27]
7. Imam Kazim, mir s njim: “Zaista biljke rastu iz zemlje, a ne iz kamena. Takva je i mudrost, raste u srcu skrušenog, a ne u srcu oholog i uznesenog, usljed okolnosti da je Allah, dž.š., učinio skrušenost sredstvom znanja, a oholost sredstvom neznanja. Zar ne znaš da onaj koji digne glavu, udara njome u strop i povrijedi je, a onaj koji je spusti koristi se hladovinom i sklanja se. Isto tako, ko se u ime Allaha, dž.š., ne ponizi, On će ga poniziti, a svako ko se u ime Allaha, dž.š., ponizi, On će ga uzdići.”[28]
Odredište oholih
“Zato ulazite na kapije džehennemske, u njemu ćete vječno ostati! Kako je samo grozno prebivalište onih koji su se oholili!”[29]
1. Imam Sadik, mir s njim: “U Džehennemu postoji polje koje je namijenjeno oholim, a ime mu je Sekar, koji će se žaliti Allahu zbog velike užarenosti tražeći dozvolu da predahne. Ispustivši dah spržit će Džehennem.”[30]
[1] Sad, 73-74.
[2] El-A‘raf, 13.
[3] Nehdžu-l-belaga, govor 192.
[4] El-Bihar, 78/186/16.
[5] Isto, 78/229/5.
[6] Isto, 73/215/5.
[7] Isto, 77/90/3.
[8] Isto, 69/399/91.
[9] El-Kafi, 2/310/9.
[10] Isto, 8/128/98.
[11] El-Bihar, 73/231/23.
[12] Isto, 73/232/25.
[13] Isto, 73/234/33.
[14] Gureru-l-hikem, 9467.
[15] El-Kafi, 2/312/17.
[16] Tenbihu-l-havatir, 1/201.
[17] Kenzu-l-‘ummal, 7793.
[18] Kenzu-l-’ummal, 8878.
[19] Nehdžu-l-belaga, govor 192.
[20] Isto, mudrost 252.
[21] El-Bihar, 78/104/3.
[22] Emali-s-Saduk, 395/1.
[23] Nehdžu-l-belaga, mudrost 371.
[24] Gureru-l-hikem, 7464.
[25] Isto, 10586.
[26] El-Bihar, 77/235/3.
[27] El-Hisal, 434/20.
[28] Tuhafu-l-‘ukul, 396.
[29] En-Nahl, 29.
[30] El-Kafi, 2/310/10.
