Plač supruge Imama Husejna
Plač supruge Imama Husejna
U predaji Tezkiretul-havas od Sibta ibn Dževzija stoji da se na skupu kod Ibn Zijada Rubabi ukazala prilika. Ona je bestidnost ubica Imama, mir s njim, sažela u jedan tužan stih i ispisala ga na stranici historije Dana ašure. Kada su Ehli-bejt odveli na skup kod Ibn Zijada i stavili glavu Imama Husejna, mir s njim, ispred Ibn Zijada, ova žena je ustala je između ostalih žena te uzela i poljubila Imamovu glavu. Glavu je potom stavila je u svoje krilo i rekla:
O Husejne! Pa Husejne u zaborav ne odi,
Isprobadali su ga šiljci sablji kopiladi.
Ostavili su ga na Kerbeli bačena na tlo,
Dok Allah ne napoji obje strane Kerbele.
Naizgled se činilo da ova ožalošćena žena ranjena srca oplakuje i tuguje za Husejnom i uzdiše ranjena srca. Međutim, zbilja stvari bila je drugačija. Upravo tim kratkim stihovima i sažetim rečenicama Ehli-bejt je zabilježio u historiju događaje kakvi su bili i zatvorio neprijatelju mogućnost iskrivljenja, jer se u suprotnom moglo desiti da se zapiše, kako je uradio jedan orijentalist, koji kaže da je Imam Husejn bolovao od tuberkuloze te su mu pluća iskrvarila pa je tako preselio, a na drugoj stranici svoje historije napiše da je Imam Husejn imao tumor i prije nego što je počeo rat između njega i neprijatelja i da je 10. dana muharema otišao s ovog svijeta. Treći je mogao dokazati da ovaj orijentalista izgovara laži u korist Muavije i Jezida.
Rubab, supruga Imama Husejna, mir s njim, na skupu kod Ibn Zijada s dvama kratkim stihovima oduzela je mogućnost ovakvih nedoličnih krivotvorenja onima koji su htjeli to učiniti. Rekla je da Imam Husejn, mir s njim, nije bolovao od tuberkuloze ili tumora, da je na Božijem putu pao kao šehid i da su ga kopljima iskomadali. Njegove ubice predvodili su ljudi za koje se nije znalo ko mu je otac. Sutradan, poslije njegova pogubljenja, niko ne treba kazati da su ga s poštovanjem ukopali. Nije tako bilo. Tijelo su mu bacili na zemlju. Nisu mu klanjali namaz, nisu ga ukopali i nisu mu ukazali nimalo poštovanja.