Poniznost zarad časti znanja

Poniznost zarad časti znanja

Islam je saglasan sa ovom vrstom skromnosti i poniznosti i dozvoljava laskanje u potrazi za znanjem, zato što prikupljenim znanjem čovjek zadobija najveću čast i ponos. On u ovoj trgovini ne samo da ne trpi štetu već ostvaruje najveću i najvažniju korist i dostiže visoke stepene znanja.

 

Božiji Poslanik, s.a.v.a., je rekao: „Ko se ne strpi u poniznosti jedan sat pri učenju od drugog, ostaće zauvijek u poniženju neznanja.“[1]

Imam Rida, a.s., je kazao: „Znanje predstavlja riznice savršenstva, a njegovi ključevi su pitanja.“[2]

Imam Ali, a.s., je rekao: “Laskanje i zavidnost nisu osobine vjernika, osim u slučaju prikupljanja znanja.“[3]

Na osnovu ove predaje možete zaključiti koliko su velikani islama podsticali ljude na sticanje znanja. Iako je u islamskoj doktrini velika pažnja posvećena časti i dostojanstvu muslimana, kao i izbjegavanju svake poniženosti i niskosti, na putu sticanja znanja dozvoljeno je laskanje učitelju, prihvatanje poniznosti učenja i pitanja – što je najveće poštovanje prema položaju znanja, učenog i učenja.

Onaj koji mrzi poniženost i niskost neznanja te želi postići čast i ponos znanja, ko je voljan dosegnuti riznice znanja i okoristiti se njihovim svijetlim biserima, treba se lišiti samoljublja i drskosti. Treba da prihvati poniznost učenja i da sa skrušenošću usvaja znanje. On treba da bude spreman na poniznost postavljanja pitanja, pa čak i na laskanje svom učitelju zarad sticanja novog znanja, što je jedini put za rješavanje poniženosti neznanja.

[1] Biharu-l-envar, sv. 17, str. 46.

[2] Ujunu ahbari Er- Rida, poglavlje 30.

[3] Tuhafu-l-ukul, str. 207.