Poslanstvo (3)

Poslanstvo (3)

MUHAMMED

Muhammed, Allahov poslanik

Muhammed je Allahov poslanik.[1]

Došao vam je Poslanik, jedan od vas, teško mu je što ste u muci, jedva čeka vas uputi Putem pravim, a prema vjernicima je blag i milostiv.[2]

O Vjerovjesniče, Mi smo te poslali kao svjedoka i kao donosioca radosnih vijesti i kao Poslanika koji opominje, da – po Njegovom naređenju – pozivaš ka Allahu, i kao svjetiljku koja sija.[3]

1. Poslanik, s.a.v.a., kada ga je jedan Jevrej upitao za razlog zbog kojeg je nazvan Muhammed, Ahmed, Ebul­Kasim, Bešir, Nezir i Da‘i (onaj koji donosi radosne vijesti, koji opominje i koji poziva): “Muhammed je stoga što sam hvaljen na Zemlji, Ahmed zbog toga što sam hvaljen na Nebesima, Ebul­Kasim zbog toga Uzvišeni Allah udjeljuje na Sudnjem danu udio Džehennema, pa onaj koji mu poricao od prijašnjih i posljednjih, biće u Vatri, i udjeljuje udio Dženneta pa onaj ko je povjerovao mene i priznao moje poslanstvo, biće u Džennetu; “onaj koji poziva” je zbog toga što pozivam ljude vjeri u moga Gospodara; “onaj koji opominje” je zbog toga što opominjem Vatrom one koji mi nisu poslušni; “onaj koji donosi radosne” vijesti je zbog toga što svakome ko mi je pokoran dajem radosnu vijest Dženneta.”[4]

Pečat poslanstva

Muhammed nije otac nijednom od vaših ljudi, nego je Allahov Poslanik i pečat vjerovjesništva – a Allah sve zna.[5]

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam ‘Akib, onaj nakon kojeg nema poslanika.”[6]

2. Imam Sadik, mir s njim: “Zaista je Allah, dž.š., zapečatio poslanstvo vašim Poslanikom, nakon kojeg više nikad neće biti poslanika, i zapečatio je slanje knjiga vašom Knjigom, tako da nakon nje više neće biti Knjige.”[7]

3. Imam Sadik, mir s njim: “Došao je Muhammed, s.a.v.a., donijevši Kur’an sa svojim šerijatom i putem. Ono što je on dopustio, dopušteno je do Sudnjeg dana, a ono što je on zabranio, zabranjeno je do Sudnjeg dana.”[8]

Muhammed, s.a.v.a., o sebi

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Mene je odgojio Allah, dž.š., a ja sam odgojio Alija, mir s njim.”[9]

2. Poslanik, s.a.v.a.: “O ljudi! Zaista sam ja milost podarena od Boga!”[10]

3. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam primljena Ibrahimova dova, kada je podižući zidove Kabe učio: Gospodaru naš, pošalji im poslanika od njih…”[11]

4. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam prvak čitavog ljudskog roda, i to nije nikakvo hvalisanje.”[12]

5. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam predvodnik poslanika, i to nije hvalisanje; ja sam pečat poslanstva, i to nije hvalisanje; ja sam prvi zagovornik i prvi čije se zagovorništvo prihvata, i to nije nikakvo hvalisanje.”[13]

6. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam prvi koji će doći pred Allaha, dž.š., na Sudnjem danu, zatim Njegova Knjiga, pa moj Ehli bejt, pa moj ummet. Zatim ću ih upitati: ‘Šta ste uradili s Božijom Knjigom i mojim Ehli bejtom?’”[14]

7. Poslanik, s.a.v.a.: “Zaista, najbogobojazniji i najučeniji od vas sam ja.”[15]

8. Poslanik, s.a.v.a.: “Allah, dž.š., nije stvorio bolje stvorenje od mene, niti je koje stvorenje kod Allaha plemenitije od mene.”[16]

9. Poslanik, s.a.v.a.: “Dato mi je petero što nije dato nijednom poslaniku prije mene: poslan sam i bijelim, i crnim, i crvenim, učinjena mi je zemlja čistom i mjestom za obavljanje sedžde, pomognut sam strahom, dopušten mi je plijen, što nije bilo dopušteno nijednom poslaniku prije mene, i dat mi je univerzalan govor – Kur’an.”[17]

Ali, a.s., o Muhammedu, s.a.v.a.

1. Imam Ali, mir s njim, kada ga je neki čovjek upitao o tjelesnim osobinama Poslanikovim, a on bijaše zategao remen sablje u kufskoj džamiji: “Poslanikovo, s.a.v.a., lice je bilo bijelo i rumeno, oči crne i krupne, kosa mehka i ravna, brada bujna, obrazi mršavi i košćati, s tankim prugama kojima teku suze, vrat mu je bio poput srebrenog ibrika, ispod vrata do pupka imao je tanku maljavu traku poput sablje, a osim toga nije imao dlaka po grudima i trbuhu. Noge i ruke su mu bile krupne i košćate. Kada bi koračao, izgledalo je kao da klizi nizbrdicom, ustajao je kao da polijeće sa stijene, kada bi se okretao, okretao bi se čitavim tijelom. Graške znoja na licu su mu bile poput bisera, a znoj mu je mirisao ljepše od jakog mošusa. Nije bio ni nizak ni visok. Nije bio nejak ni slab. Nisam vidio nikoga poput njega ni prije, ni poslije njega.”[18]

2. Imam Ali, mir s njim: “I onda je Allah poslao Muhammeda, s.a.v.a., kao svjedoka, donosioca vijesti dobrih i opominjača, najboljeg od stvorova kao djeteta i najčestitijeg kao čovjeka odraslog, najčistijeg od čistih u ponašanju, najdarežljivijeg od darežljivih u izdašnosti.”[19]

3. Imam Ali, mir s njim: “Nikada mu se nisu ispriječile dvije stvari, a da ne bi odabrao težu.”[20]

4. Imam Ali, mir s njim: “Allah, dž.š., nije stvorio boljeg čovjeka od Muhammeda, s.a.v.a.”[21]

5. Imam Ali, mir s njim: “Vjerovjesnik je bio poput liječnika putujućeg s lijekovima svojim, koji je pripremio pomade svoje i zagrijao pomagala svoja. Koristi ih gdje god se javi potreba za liječenjem srca slijepih, ušiju gluhih i jezika nijemih. Lijekovima svojim otklanja mrlje nemara i mjesta smetenosti. Oni nisu uzeli svjetlo od svjetlosti mudrosti njegove, niti su proizveli plamen s kremena znanja iskričavog. Zato su u tome poput stoke koja pase i kamenja tvrdog.”[22]

6. Imam Ali, mir s njim: “Zaista, ja sam rob od roblja Muhammedovog!”[23]

Univerzalnost Muhammedova, s.a.v.a, poslanstva

Mi smo te poslali svima ljudima da radosne vijesti donosiš i da opominješ, ali većina ljudi ne zna.[24]

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Ja sam poslanik onome koga zateknem živog i onome ko se rodi nakon mene.”[25]

2. Poslanik, s.a.v.a.: “Svaki poslanik prije mene bio je upućivan njegovom narodu, na njegovom jeziku, a ja sam poslanik svima, i crnima i bijelima, na arapskom jeziku.”[26]

Poslanikova porodica

1. Imam Ali, mir s njim: “Porodica njegova je porodica najbolja, a rodoslovno stablo njegovo je rodoslovno stablo najplemenitije, grane stabla tog su skladne, a plodovi njegovi nadohvat ruku za ubiranje. Mekka je rodno mjesto njegovo, a Medina mjesto iseljenja, odakle se spomen njegov vinuo visoko, a glas rasprostro nadaleko i naširoko.”[27]

2. Imam Ali, mir s njim: “Svjedočim da je Muhammed rob Njegov, Poslanik Njegov i prvak robova Njegovih. Kad god je Allah ponovo izvodio stvorove u skupinama dvjema, njega je stavljao u bolju.”[28]

Poslanikove osobenosti

1. Izvanrednog ćudoređa

I ti, zaista, imaš najuzvišeniju ćud![29]

1. Imam Ali, mir s njim, o osobinama Poslanikovim, s.a.v.a.: “Bio je najdarežljiviji, najhrabriji, od svih je najviše govorio istinu, od svih se najviše držao obećanog, najblaži, od svih se najplemenitije ponašao. Ko ga je tek vidio, osjećao bi strahopoštovanje prema njemu; ko se družio s njim pa ga upoznao, zavolio bi ga. Nisam vidio nikoga poput njega ni prije, ni poslije njega.”[30]

2. Aiša, kada je bila upitana o Poslanikovom ponašanju u kući: “Bio je čovjek najplemenitije ćudi od svih, nije bio nepristojan ni bestidan, nije bio bučan na sokacima, nije odgovarao zlom na zlo, već je opraštao i prelazio preko učinjenog.”[31]

3. Aiša, kada je bila upitana o Poslanikovom ahlaku u kući: “Poslanik je od svih nepoćudnih svojstava u ponašanju najviše mrzio sklonost za izricanje laži. Kad god bi neki od ashaba izrekao laž, klonio bi ga se sve dok ne bi saznao da se ovaj pokajao.”[32]

4. Aiša, kada je bila upitana o Poslanikovom ponašanju u kući: “Bio je najmekši čovjek, najplemenitiji, bio je poput vaših ljudi, samo što je uvijek imao osmijeh na licu.”[33]

5. Muhammed ibn Hanefijje: “Skoro da nikada nije rekao ne. Kada bi ga nešto pitali, i on bi to htio učiniti, rekao bi: ‘Da.’ A kada ne bi htio učiniti, šutio bi. I bilo bi jasno da ne želi to učiniti.”[34]

6. Abdullah ibn Haris: “Nisam vidio nikoga da mu je osmijeh bio više na licu od Poslanika, s.a.v.a.”[35]

2. Pouzdan

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Znajte! Ja sam zaista pouzdan na Nebesima i ja sam pouzdan na Zemlji.”[36]

2. Ibn Ishak: “Kurejšije su Poslanika zvale Emin (pouzdani) i prije nego mu je stigla Objava.”[37]

3. Ibn Ishak: “Hadidža, kći Huvejlidova, bila je častan i bogat trgovac. Unajmljivala je ljude da rade s njenim trgovačkim imetkom, dajući im određeni dio od zarade. Kurejšije su bile trgovci. Kada je Hadidža čula za iskrenost, povjerljivost i moralna svojstva koji su ga krasili, posla nekoga te mu predloži da ode do Sirije s njenom robom da trguje.”[38]

3. Pravedan

1. Imam Sadik, mir s njim: “Poslanik, s.a.v.a., dijelio je svoj pogled među ashabima: gledao bi u svakoga podjednako.”[39]

4. Hrabar

1. Imam Ali, mir s njim: “Kada bi borba dostizala vrhunac i kada bi dvije strane navaljivale jedna na drugu, mi bismo se zaklanjali iza Poslanika i niko nije bio bliži neprijatelju od njega.”[40]

2. Berra ibn Azib: “Kad god bi borba postala žestoka, mi bismo se zaklanjali za Poslanika, a hrabar je bio onaj ko je bio rame uz rame s njim.”[41]

3. Enes: “Bio je Poslanik, s.a.v.a., najljepši, najdarežljiviji, najhrabriji. Jedne noći Medinlije su čule nekakav glas, od kojeg su se svi uplašili. Nekoliko ljudi se uputilo prema mjestu odakle je glas došao. Sreo ih je Poslanik, koji se već vraćao. Bio je već prije svih otišao prema glasu. Jahao je na neosedlanom Ebu Talhinom konju, a na ramenu mu sablja. Doviknuo im je: ‘Ne boj te se, ne bojte se!’”[42]

5. Milostiv

1. Enes: “Kada nekoga od ljudi ne bi bilo tri dana, Poslanik, s.a.v.a., bi se raspitivao o njemu. Ako bi bio odsutan, molio bi se za njega, ako bi bio kući, otišao bi kod njega, a ako bi bio bolestan, obilazio bi ga.”[43]

6. Blag

2. Enes: “Išao sam sa Poslanikom, s.a.v.a. Na njemu je bio nedžranski ogrtač debelih rubova. Jedan beduin mu snažno strže ogrtač s tijela. Pogledah, na njegovom vratu je ostao trag od siline potezanja. Zatim reče beduin: ‘O Muhammede! Naredi da mi se da od imetka Allahovog koji je u tebe.’ Poslanik mu se okrenu, nasmija se i naredi da mu se nešto da.”[44]

7. Stidljiv

1. Ebu Seid El­Hudri: “Poslanik je bio stidljiviji od djevice u ženskom odjelu šatora.”[45]

2. Ebu Seid El­Hudri: “Bio je Poslanik stidljiv. Nije se od njega ništa tražilo, a da to nije dao.”[46]

8. Skrušen

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Pet je stvari kojih se neću proći dok sam živ: jedenja hrane na zemlji s robovima, jahanja neosedlane mazge, muže koze svojom rukom, oblačenja vunene odjeće i nazivanja selama djeci – kako bi sve to postalo sunnet nakon mene.”[47]

2. Ebu Mesud: “Došao je čovjek kod Poslanika, a tijelo mu se treslo. Počeo je razgovarati s njim. Poslanik, s.a.v.a., mu reče: ‘Smiri se, ja nisam kralj. Ja sam sin majke koja je jela na suncu osušeno meso.’”[48]

3. Hamza ibn Abdullah ibn Utbe: “Imao je Poslanik, s.a.v.a., odlika kojih nije bilo kod kraljeva: ko god da ga je zvao, bio crnac ili bijelac, on mu se odazivao na poziv. Kada bi našao hurmu na putu, i pored toga što se plašio da nije od milostinje, stavljao bi je u usta i jahao je mazgu koja nije imala ništa na leđima.”[49]

4. Imam Bakir, mir s njim: “Džebrail je dolazio tri puta kod Poslanika, nudeći mu ključeve riznica zemaljskih, da se odluči da li će ih uzeti, uz jamčenje da mu Allah neće ništa umanjiti od onoga što mu je spremio na Sudnjem danu. Ipak, izabrao je skrušenost zarad svoga Gospodara, dž.š.”[50]

5. Imam Bakir, mir s njim: “Poslanik, s.a.v.a., jeo je poput roba, sjedio je poput roba, jeo je na zemlji i spavao je na zemlji.”[51]

9. Koji se uzda u Boga

1. Imam Sadik, mir s njim: “U borbi Zatur­Rika‘ Poslanik, s.a.v.a., našao se ispod drveta u jednoj udolini. U tom trenutku naišla je bujica, koja se ispriječila između njega i ashaba, koji su čekali da voda splasne. Jedan od mušrika je primijetio Poslanika te reče svojim saborcima: ‘Ubit ću Muhammeda!’ Prišao je Poslaniku, isukao sablju prema njemu i obratio mu se riječima: ‘O Muhammede, ko će te spasiti od mene?’ Poslanik reče: ‘Onaj Koji je Gospodar i tebi, i meni!’ U tom trenutku Džebrail je oborio mušrika s konja i on pade na leđa. Poslanik je ustao, uzeo sablju, sjeo mu na grudi i rekao: ‘Ko će sad tebe spasiti od mene, o Gavrese?’ On reče: ‘Tvoja širokogrudost i plemenitost, o Muhammede!’ Poslanik ga pusti, on ustade i reče: ‘Tako mi Allaha, bolji si i plemenitiji od mene.’”[52]

10. Strpljiv

1. Poslanik, s.a.v.a.: “Nije niko uznemiravan kao što sam ja uznemiravan na Božijem putu.”[53]

2. Poslanik, s.a.v.a.: “Niko poput mene nije uznemiravan na Putu Božijem, niko poput mene na Božijem putu nije bio više zastrašivan. Trideset uzastopnih dana ja i Bilal nismo imali ništa što bi živo biće moglo pojesti, osim onoga što je bilo toliko sićušno da kada bi se sakrilo pod pazuh Bilalov, ne bi se ni vidjelo.”[54]

3. Ismail ibn Ajjaš: “Poslanik je bio najstrpljiviji čovjek spram zlodjela ljudi prema njemu.”[55]

4. Ibn Mesud: “Kao da gledam u Božijeg Poslanika koji je bio poput ranijih poslanika, koje su njihovi narodi udarali i okrvavili, a on briše krv sa lica i govori: ‘Bože, oprosti mome narodu, zaista oni ne znaju!’”[56]

11. Suzdržljiv

1. Poslanik, s.a.v.a., kada mu je neko rekao: “Da si uzeo ćilim”, a on bijaše na rogozini koja bijaše ostavila traga na njegovom boku: “Šta ja imam s Dunjalukom? Primjer mene i Dunjaluka je poput primjera konjanika koji putuje u toplom danu te se na trenutak skloni u hladovinu pod drvetom, a zatim kreće i napušta je.”[57]

2. Imam Bakir, mir s njim: “Zaista Poslanik, s.a.v.a., nije ostavio iza sebe ni dinara ni dirhema, ni roba ni ropkinje, ni ovce ni deve. Već je bio ispustio dušu, a njegov pancir je bio dat kao zalog jednom Jevreju u Medini za dvadeset sa‘a ječma za potrebe porodice.”[58]

3. Omer: “Otišao sam kod Poslanika a on je sjedio na rogozini. Sjeo sam. Imao je na sebi samo ogrtač, a na boku mu je bio trag od rogozine. U ćošetu sobe vidio sam malo ječma u količini jednog sa‘a, malo mimozinog lišća (za štavljenje kože) i jednu okačenu neuštavljenu kožicu. Oči su mi zasuzile. On reče: ‘Zašto plačeš, sine Hattabov?’ Rekoh: ‘O Božiji Poslaniče, kako da ne plačem, kada vidim da ti se rogozina urezala u bok, a i tvoja riznica je samo ovo što vidim. Vladari i carevi žive u velikom bogatstvu, a ti si Božiji Poslanik i Njegov izabranik, a ovo je tvoj imetak?!’ Poslanik reče: ‘O sine Hattabov, zar ti se ne sviđa da Ahiret bude naš, a Dunjaluk njihov!?’”[59]

4. Mekarimu-l-ahlak: “Donio je Poslaniku Ibn Huli posudu s mlijekom i medom. Poslanik ustuknu pa reče: ‘Dva napitka odjednom?! Dva suda u jednoj posudi?!’ Nije to popio već reče: ‘Ne držim ih zabranjenim, ali se ustručavam da se ovdje nadmećem, jer je na Ahiretu obračun za dunjalučka pretjerivanja. Volim skromnost, jer ko bude skroman zarad Allaha, Allah će ga uzvisiti.’”[60]

12. Davao je prednost ljudima nad sobom i porodicom

1. Imam Bakir, mir s njim, rekao je Muhammedu ibn Muslimu: “Muhammede, misliš li da je on (Poslanik, s.a.v.a.), otkako ga je Allah odabrao za poslanika pa dok nije umro, tri dana zaredom jeo pšenični hljeb?” Imam je dao odgovor u sebi pa je rekao: “Ne, tako mi Allaha, nije jeo pšenični hljeb tri dana uzastopno otkako je postao poslanik pa sve do smrti. Ali, ja ne kažem da nije mogao naći pa da stoga nije jeo. On bi ponekad samo jednom čovjeku davao po stotinu deva kao nagradu. Prema tome, da je htio, mogao je.”[61]

13. Nije se ljutio zbog sebe

1. El-Menakib: “Poslanik, s.a.v.a., ljutio se radi Allaha, a nije se ljutio zbog sebe.”[62]

2. Aiša: “Poslanik, s.a.v.a., nije nikad nikoga udario rukom, ni ženu, ni slugu, a udarao je samo kada bi se borio na Putu Božijem. Nikad se nikome nije osvetio iz ličnih razloga, a pribjegavao je osveti samo u slučaju kada je bila vrijeđana neka od Božijih zabrana: tada bi se svetio u ime Allaha, dž.š.”[63]

14. Iscrpljivanje sebe u ibadetu

Ta-Ha. Ne objavismo ti Kur’an da se mučiš.[64]

1. Imam Ali, mir s njim: “Kada je Poslaniku, s.a.v.a., bilo objavljeno: O ti umotani! Probdij noć, osim malog dijela, probdio bi čitavu noć tako da su mu noge oticale, pa bi zato jednu dizao a na drugoj bi stajao. Zbog toga mu je došao Džibril, mir s njim, i rekao mu: ‘Ta­ha’, tj. spusti obje noge na zemlju, o Muhammede, ne objavismo ti Kur’an da se mučiš, i također je spustio ajet: I učite iz Kur’ana ono što je lahko.”[65]

2. Imam Bakir, mir s njim: “Bio je Poslanik, s.a.v.a., kod Aiše kada mu je rekla: ‘O Poslaniče, zašto mučiš samoga sebe kada ti je Allah oprostio i ono što je bilo i ono što će biti?!’ On joj odgovori: ‘Aiša, zar da ne budem rob zahvalni?!’”[66]

---

[1] El-Feth, 29.

[2] Et-Tevbe, 128.

[3] El-Ahzab, 45­46.

[4] Me‘ani-l-ahbar, 52/2.

[5] El-Ahzab, 40.

[6] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/105.

[7] El-Kafi, 1/269/3.

[8] Isto, 2/17/2.

[9] Mekarimu-l-ahlak, 1/51/19.

[10] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/192.

[11] Kenzu-l-‘ummal, 31833; El-Bekare, 129.

[12] Biharul-envar, 8/48/51.

[13] Kenzu-l-‘ummal, 31883.

[14] El-Kafi, 2/600/4.

[15] Kenzu-l-‘ummal, 31991.

[16] ‘Ujunu ahbari-r-Rida, 1/262/22.

[17] Emali-t-Tusi, 484/1059.

[18] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/410.

[19] Nehdžu-l-belaga, govor 105.

[20] Mekarimu-l-ahlak, 1/61/55.

[21] El-Kafi, 1/440/2.

[22] Nehdžu-l-belaga, mudrost 108.

[23] Et-Tevhid, 174/3.

[24] Es-Sebe, 28.

[25] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/191.

[26] Biharul-envar, 16/316/6.

[27] Nehdžu-l-belaga, govor 161.

[28] Isto, govor 214.

[29] El-Kalem, 4.

[30] Mekarimu-l-ahlak, 1/51/20.

[31] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/365.

[32] Isto, 1/378.

[33] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/365.

[34] Isto, 1/368.

[35] Isto, 1/372.

[36] Kenzu-l-‘ummal, 32147.

[37] Es-Siretu-n-nebevijjetu libni Hišam, 1/210.

[38] Isto, 1/199.

[39] El-Kafi, 8/268/393.

[40] Mekarimu-l-ahlak, 1/53/62.

[41] Kenzu-l-‘ummal, 35347.

[42] Sahihu Muslim, 2307.

[43] Mekarimu-l-ahlak, 1/55/34.

[44] Et-Tergibu ve-t-terhib, 3/418/20.

[45] Kenzu-l-‘ummal, 17817.

[46] Mekarimu-l-ahlak, 1/50/15.

[47] Emali-s-Saduk, 68/2.

[48] Sunen Ibn Madže, 3312.

[49] Et-Tabekatul-kubra, 1/370.

[50] El-Kafi, 8/130/100.

[51] El-Mehasin, 2/244/1759.

[52] El-Kafi, 8/127/97.

[53] Kenzu-l-‘ummal, 5818.

[54] Isto, 16678.

[55] Et-Tabekatu-l-kubra, 1/378.

[56] Et-Tergibu ve-t-terhib, 3/419/21.

[57] Mekarimu-l-ahlak, 1/64/65.

[58] Kurbu-l-isnad, 91/304.

[59] Et-Tergibu ve-t-terhib, 4/199/120.

[60] Mekarimu-l-ahlak, 1/79/124.

[61] El-Kafi, 8/130/100.

[62] El-Menakibu libni Šehr Ašub, 1/145 i 146.

[63] Sahihu Muslim, 2328.

[64] Ta-Ha, 1­2.

[65] Tef sir El-Mizan, 14/126; El-Muzzemmil,1­2.

[66] El-Kafi, 2/95/6.