Pripreme za vjenčanje

Pripreme za vjenčanje

Ali, a.s., je sam rekao: „Nakon sklapanja braka, čekao sam mjesec dana. Zbog stida od Poslanika nisam govorio ništa o Fatimi, s.a. Međutim, svaki put kada bih se osamio s njim, on bi mi rekao: ‘O Ali, kako li je tvoja supruga dobra i kako li je lijepa. Budi radostan, o Ali, pa vjenčao sam te s velikodostojnicom svih žena svijeta.’“

Ali, a.s., nastavlja: „Mjesec dana kasnije, kada je u moju kuću ušao moj brat Akil, rekao mi je: ‘Brate dragi, ničemu se nisam obradovao kao tvom vjenčanju s Fatimom, kćerkom Božijeg Poslanika. Zašto ne razgovaraš s Božijim Poslanikom da dopusti da Zehra dođe u tvoju kuću i da vas dvoje budete sretni jedno pored drugog?’“

Ali, a.s., je odgovorio: „Brate, tako mi Gospodara, i ja bih to volio, ali jedino što me sprečava da ga pitam jest stid od njega.“

Imam, a.s., kaže: „Akil mi je rekao: ‘Tako ti Allaha, kreni sa mnom kod Poslanika.’

Tako smo obojica ustali u namjeri da obiđemo Božijeg Poslanika. Usput smo sreli Berke Ummu Ejmen, sluškinju Božijeg Poslanika. Ispričali smo joj o čemu se radi. Ona je predložila da mi ne poduzimamo ništa, već da njoj damo priliku da razgovara s njim jer, kako nam je rekla, riječi žena u vezi s tim pitanjem više utiču i ostavljaju traga na srca muškaraca.

Tako se Ummu Ejmen vratila i otišla kod Ummu Seleme. Ispričala joj je o čemu se radi. Poslanikove žene su također saznale za to pitanje. Sve zajedno su došle kod Poslanika i sjele ukrug oko njega. Ummu Seleme im se obratila riječima:

‘O Božiji Poslaniče, neka su naši očevi i naše majke žrtva za tebe. Mi smo se okupile kod tebe s namjerom da nešto uradimo. Da je Hatidža živa, ona bi zasigurno bila zbog toga radosna.’“

Ummu Seleme kaže:

„Čim je Poslanik čuo Hatidžino ime, zaplakao je i rekao:

خَدِيجَةُ وَأَيْنَ مِثْلُ خَدِيجَةَ؟ صَدَّقَتْنِي حِينَ كَذَّبَنِي النَّاسُ وَوَازَرَتْنِي عَلَى دِينِ اللهِ وَأَعَانَتْنِي عَلَيهِ بِمَالِهَا

‘Reče Hatidža! Gdje se može naći žena kao što je Hatidža? Kada su me svi poricali, ona je potvrđivala istinitost mojih riječi, podržavala me na putu unapređenja Božije vjere i potrošila sav svoj imetak zarad širenja islama.’“

Ummu Seleme nastavlja:

„Rekla sam: Neka su naši očevi i naše majke žrtva za tebe! To što si rekao za Hatidžu je tačno, ali ona se sada skrasila pored svoga Gospodara i otišla s Ovoga svijeta. Gospodar je nas počastio tim mjestom i položajem i nas će u okrilju Svoga zadovoljstva i milosti smjestiti pored Hatidže u Džennetu i postaviti na njene deredže. O Božiji Poslaniče, sada Ali ibn Ebu Talib, tvoj brat po vjeri i amidžić, želi da dopustiš da Fatima ide u njegovu kuću i da žive jedno pored drugog.

Božiji Poslanik je upitao: ‘Ummu Seleme, zašto to Ali sam nije od mene tražio?’

‘Stid mu ne dozvoljava.’“

Ummu Ejmen kaže: „Božiji Poslanik mi je rekao: ‘Idi kod Alija i dovedi ga meni.’

Ja sam otišla od Božijeg Poslanika, a Ali je čekao da od mene čuje Poslanikov odgovor. Kada me je ugledao, upitao me je: ‘Ummu Seleme, šta ima?’

Rekla sam mu: Božiji Poslanik te treba.“

Imam Ali kaže: „Kada sam ušao kod Božijeg Poslanika, sve njegove supruge su ustale i otišle svojim kućama. Sjeo sam kod Poslanika i od stida spustio glavu. Božiji Poslanik me je upitao: ‘Bi li volio da odvedeš svoju suprugu u svoju kuću?’

Dok sam zbog stida držao oborenu glavu, rekao sam: ‘Oca i majku bih žrtvovao za vas, da.’

Poslanik mi je rekao: ‘Dobro i izvrsno! O Ali, ako Bog da, ili večeras ili sutra navečer ću Zehru poslati u tvoju kuću.’ Potom se Poslanik okrenuo prema svojim suprugama i upitao:

‘Ko ima ovdje?’ Ummu Seleme je rekla: ‘Ja sam tu, Ummu Selema, Zejneba i ta i ta.’

Poslanik im je rekao: ‘Jednu od mojih soba opremite za moju kćerku i mog amidžića.’

Ummu Seleme je upitala: ‘Koju sobu?’

‘Tvoju sobu’, rekao je Poslanik.

Ostalim suprugama je naredio da dotjeraju Fatimu i da sve poslove vezane za nju urade na nivou koji njoj priliči.“

Ummu Seleme kaže: „Upitala sam Fatimu:

‘Jesi li sačuvala kod sebe malo mirisa?’

Rekla je: ‘Jesam.’

Donijela je flašicu i posula malo mirisa po mojim rukama. Ja sam pomirisala i do toga dana nikada nisam osjetila tako lijep miris. Upitala sam je odakle je nabavila tako lijep miris i rekla mi je: ‘Dihje El-Kelbi je navraćao do Božijeg Poslanika. Jednog dana mi je otac rekao
da donesem prostirku za svoga amidžu[1]. Ja sam je donijela i prostrla. On je sjeo na nju. Kada je ustao, iz odjeće mu je nešto ispalo na zemlju. Otac mi je naredio da to uzmem.’“ (Ali, a.s., je upitao za to Božijeg Poslanika. Poslanik mu je odgovorio: To je amber koji pada s krila Džibrila, a.s.)

Božiji Poslanik je rekao Aliju, a.s.: „Dragi Ali, za svadbu se treba napraviti gozba.“

Sa'd kaže: „Ja sam imao ovcu, a jedna grupa ensarija je spremila nešto kukuruza. Božiji Poslanik je odvojio deset dirhema od novca koji je dao Ummi Selemi, dao ih meni i rekao:

‘Spremi malo ulja, hurme i osušene sirutke.’ Ja sam to kupio i donio kod Poslanika. Poslanik je zavrnuo rukave i zatražio kožnu mušemu. Svojim blagoslovljenim rukama otvarao je hurme i miješao ih s uljem. Tome je dodao osušene surutke. Jako bi to pritiskao dok se košpice nisu odvojile. Potom je rekao: ‘Dragi Ali, pozovi koga god želiš.’“

Zapovjednik vjernika kaže: „Ja sam krenuo prema džamiji da pozovem goste. Vidio sam da je džamija prepuna ashaba. Bilo me je stid da pozovem samo jednu skupinu prisutnih. Zato sam stao na izdignuto mjesto i glasno rekao:

‘Dođite svi na gozbu u moju kuću povodom Fatimine udaje.’

Na ovaj poziv su ljudi krenuli u skupinama. Ja sam se postidio vidjevši ovu veliku skupinu ljudi, a malo spremljene hrane. Božiji Poslanik je znao šta mi prolazi kroz srce pa je rekao:
‘Dragi Ali, i ja ću sad zatražiti od Gospodara da podari berićet i dobro.’

Pokrio je salvetom hranu i rekao mi: ‘Svaki put mi pošalji po deset osoba da ih počastim hranom.’ Ja sam to uradio i svi su dolazili, jeli i izlazili vani, a da se količina hrane nije smanjivala.

Božiji Poslanik je svojim blagoslovljenim rukama sipao hranu u posudu, a Abbas, Hamza, Ali i Akil su usluživali ljude.“ Ali, a.s., je rekao:

„Četiri hiljade ljudi se na tom skupu počastilo jelom i pićem. Od Boga su zatražili dobro i berićet za mene, nakon čega su otišli svojim kućama. kućama

Potom je Poslanik, s.a.v.a., zatražio veliki tanjir, napunio ga hranom i poslao ga u kuće svojih supruga. Uzeo je još jedan tanjir, nasuo hranu u njega i rekao:

‘Ova posuda hrane je za Fatimu i njenog supruga Alija.’“[2]

[1] Ovdje se koristi izraz amidža, iako se ne odnosi na pravog amidžu, zato što je kod arapa praksa da se određeni ljudi iz poštovanja oslovljavaju izrazom amidža. (prim. prev.)

[2] Biharul-envar, sv. 43, str. 106, 114, 132, 137.