Vjenčani dar i Zehrino ruho
Vjenčani dar i Zehrino ruho
Ali, a.s., je nakon prodaje svog štita Osmanu po cijeni od 400 crnih hadžerskih dirhema donio pare vjenčanog dara u kuću. Poslanik je uzeo pare i podijelio ih nekim ashabima i svojim suprugama da kupe stvari za njihovu novu kuću. Njeno ruho se sastojalo od:
- košulja, od 7 dirhema
- veo (mahrama) jedan komad, 4 dirhema
- crna hajberska kadifa, jedan komad
- drveni krevet koji je bio omotan vlaknima palme
- dva egipatska lanena madraca, od kojih je jedan bio napunjen vunom, a drugi palminim vlaknima
- četiri jastuka od štavljene taifske kože koji su bili napunjeni izhirom (vrsta mirisne biljke)
- stora od vune, jedan komad
- hasura hadžerijskog tkanja, jedan komad
- ručni mlin, jedan komad
- kožna kanta, jedan komad
- bakreni lavor, jedan komad
- veliki bokal posebno namijenjen za izmuženo mlijeko
- vrč za pitku vodu, jedan komad
- ibrik premazan smolom
- glineni lončić zelene boje, jedan komad
- glineni vrč, dva komada
- kožna mušema, jedan komad
- čador kitranijski, jedan komad
- mješina za vodu, jedan komad
Osobe koje su išle da kupe ove potrepštine rekle su: „Sve ove stvari smo donijeli Božijem Poslaniku i stavili ih ispred njega. Kada ih je Božiji Poslanik pogledao, zaplakao je i potekle su njegove blagoslovljene suze. Potom je okrenuo glavu prema nebu i rekao:
اللهم بَارِكْ لِقَوْمٍ جُلُّ آنِيَتِهِمُ الْخَزَفُ
‘Bože, blagoslovi porodicu kojoj je veći dio posuđa od gline.’“[1]
Potom je Ali, a.s., pospremio svoju kuću i posuo sitni pijesak po podu. Između dva zida je postavio drveni nosač na koji se vješala odjeća. Pod u sobi je prostro ovčijom štavljenom kožom, a jastuke je napravio od paminih vlakana.
Od Ebu Jezida Medinija se prenosi da je rekao:
„Kada je hazreti Fatima otišla u Alijevu kuću, u njoj nije bilo ništa osim sitnog pijeska koji je bio razastrt po podu te nekoliko jastuka i glinenih vrčeva, kao i vrčeva za vodu od pečene gline.“[2]
[1] Ibn Šehr Ašub, El-Menakib, sv. 3, str. 353; Kešfu-gumme, sv. 1, str. 359.
[2] Fatimetu Zehra, behdžete kalbe Mustafa, str. 477, preneseno iz El-Menakiba Ahmeda ibn Hanbela.
