Razgovor s Ubejdullahom ibn Hurrom Džu'fijem
Razgovor s Ubejdullahom ibn Hurrom[1] Džu'fijem
U svratilištu Beni Mukatil imam Husejn, s.a., je bio obaviješten da Ubejdullah ibn Hurr Džu'fi također boravi na tom mjestu. Prvo je poslao Hadždžadža ibn Mesruka po njega, i kada je Hadždžažd došao do njega, između ostalog je rekao:
“Hurrov sine, donio sam ti skupocjen poklon, ako želiš da ga primiš. Evo, došao je ovdje Husejn ibn Ali i poziva te da mu pomogneš, da mu se pridružiš kako bi postigao najveću sreću. Jer ako se boriš uz njega, postići ćeš neograničenu nagradu, a ako budeš ubijen, postigao si šehadet.”
Ubejdullah ibn Hurr je rekao:
“Tako mi Boga, kada sam napustio Kufu, većina Kufljana se spremala za rat protiv njega i njegovih sljedbenika. Meni je jasno da će on u ovom ratu biti ubijen. Ja nemam tu moć da mu pomognem i zato ne bih volio niti da me on vidi niti da ja njega vidim.”
Hadždžadž ibn Mesruk se vratio i prenio Ibn Hurrov odgovor pa je imam Husejn s nekoliko svojih prijatelja otišao do Ubejdullaha i on ga je lijepo dočekao i izrazio mu dobrodošlicu. Ubejdullah u vezi s ovim susretom prenosi:
“Kada sam ga ugledao, osjetio sam kao da u životu ljepšeg i dražeg čovjeka nisam vidio. Ni za kim nisam žalio koliko za njim. Nikada ne mogu zaboraviti prizor kako nekoliko djece poskakuje oko njega dok on korača.”
Ubejdullah dodaje: “Kada sam ga malo bolje pogledao, zapazio sam da mu je brada potpuno crna pa sam upitao je li mu to prirodna boja. Odgovorio mi je: ‘Ibn Hurr, starost mi je rano došla.’ Iz ovog odgovora sam shvatio da mu je brada bila bojena.”
Nakon uobičajenih pitanja i odgovora imam Husejn je rekao Ubejdullahu:
“Hurrov sine, ljudi vašeg grada su mi slali pisma i u njima pisali da su saglasni i ujedinjeni u podršci i pomaganju meni te da žele da dođem u njihov grad. Međutim, sada je stvarnost potpuno drugačija od onoga što su oni meni pisali. Znam da si u životu počinio mnogo grijeha i imao si dosta propusta. Želiš li se pokajati i očistiti od toga?”
يَا ابنَ الحُرِّ، إِنَّ أَهلَ مِصْرِكُم كَتَبُوا إِلَيَّ أَنَّهُمْ مُجْتَمِعُونَ عَلَى نُصْرَتِي وَسَأَلُونِي القُدُومَ عَلَيهِم فَقَدِمْتُ، وَليسَ رَأْيُ القَومِ عَلى مَا زَعَمُوا، فَإِنَّهُم أَعَانُوا عَلَى قَتْلِ ابنِ عَمِّي مُسْلِمٍ وَشِيعَتِهِ، وَأَجْمعُوا عَلَى ابنِ مَرجَانَةَ، عُبَيدِ اللهِ بنِ زِيَادٍ، يَا ابنَ الحُرِّ، اعْلَمْ أَنَّ اللهَ، عَزَّ وَجَلَّ، مُؤَاخِذُكَ بِمَا كَسَبْتَ مِنَ الذُّنُوبِ فِي الأَيَّامِ الخَالِيَةِ، وَأَنَا أَدْعُوكَ إِلَى تَوبَةٍ تَغْسِلُ بِهَا مَا عَلَيكَ مِن ذُنُوبٍ، أَدْعُوكَ إِلَى نُصْرَتِنَا أَهْلِ البَيتِ
Ubejdullah ga je upitao kako da se pokaje i Imam mu je ukratko objasnio:
“Pomogneš sina kćerke Božijeg Poslanika i boriš se uz njega.”
Ubejdullah je rekao:
“Tako mi Boga, ko god tebe slijedi postići će vječnu sreću, ali ja sam siguran da ti moja pomoć neće donijeti koristi, jer u Kufi nisam vidio nikoga da je odlučan i spreman ti pomoći. Tako ti Allaha, oslobodi me toga, jer ja silno bježim od smrti. Ali poklonit ću ti svog najboljeg konja Mulhike, koji je toliko brz da do sada nijednog neprijatelja nisam potjerao, a da ga nisam stigao, niti je mene ko od neprijatelja gonio, a da se nisam izbavio i pobjegao od njega.”
Imam mu je odgovorio:
“Ako čuvaš svoj život od žrtvovanja na našem putu, ne trebate nam ni ti ni tvoj konj: Za pomagače nisam uzimao one koji na krivi put odvode” i dodao: “Onako kako si ti mene savjetovao, i ja ću tebe posavjetovati: koliko god možeš udalji se odavde kako ne bi čuo naše vapaje za pomoć i vidio našu borbu, jer tako mi Allaha, do čijih ušiju stigne naše zapomaganje, a ne pritekne nam u pomoć, Svevišnji Allah će ga licem spustiti u Vatru.” [2]
… أَمَّا إِذَا رَغِبْتَ بِنَفْسِكَ عَنَّا، فَلَا حَاجَةَ لَنَا فِي فَرَسِكَ وَ لا فِيكَ. وَمَا كُنتُ مُتَّخِذَ ٱلۡمُضِلِّينَ عَضُدً۬ا
وَ إِنِّي أَنْصَحُكَ كَمَا نَصَحْتَنِي، إِنِ اسْتَطَعْتَ أَنْ لا تَسمَعَ صُرَاخَنَا ، وَ لَا تَشهَدَ وَقْعَتَنَا فَافْعَلْ، فَوَاللهِ، لا يَسمَعُ وَاعِيتَنَا أَحَدٌ وَ لا يَنصُرُنَا إِلّا أَكَبَّهُ اللهُ فِي نَارِ جَهَنَّمَ
Ubejdullah nije uzeo nikakvu pouku iz ovih Imamovih savjeta i nije mu se pridružio, ali se nakon tragedije na Kerbeli pokajao i do kraja života žalio zbog izgubljene tako časne prilike. Kao jedan od primjera njegovih žaljenja navodimo njegove stihove:
Avaj, žalim i žalit ću dok života u men’ ima
zbog propusta teški očaj kruži mi grudima
kad Husejn mi pomoć iska protiv dvoličnjaka
da ništimo licemjerstva i zablude sljedbenika
da životom svojim tada pomogo sam njemu,
veličanstven položaj bih na Sudnjemu imo danu.
Briga za izbavljenje ljudi
Čitajući o susretu imama Husejna s Ubejdullahom ibn Hurrom vidimo da Imam traži pomoć od njega i postavlja se pitanje zašto Imam poziva jednog razbojnika i poznatog griješnika, koji nije gajio neku posebnu simpatiju prema njemu, pripadao je protivnicima Zapovjednika vjernih, kada s druge strane vidimo da je oslobađao ljude koji su mu se pridružili u Medini i Mekki, a bili su požrtvovani i spremni za svaku vrstu pomoći, kako je i sam imam Husejn govorio o njima:
“Najvjerniji prijatelji koje je iko ikad imao.”
Zašto je Imam njima dopustio da idu, a pozvao nekog poput Ubejdullaha ibn Hurra da mu pomogne?
Odgovor na ovo pitanje postaje jasan kada se razmotri uloga vođa Upute i u ratu i u miru, i u pokretu i u mirovanju. Oni su bili nasljednici Božijih Poslanika koji su nastavili njihov put i nisu imali nikakav drugi cilj osim spasa i izbavljenja svih ljudi.
Odlazak imama Husejna u šator nekog griješnika je poput odlaska hazreti Isa, a.s., u kuću poreznika ili pokvarene žene. Motiv obojice je isti.
Hazreti Isa, a.s., odgovarajući na pitanje zašto je sa svojim učenicima ušao u kuću pokvarene žene, rekao je: “Liječnik ponekad mora ići u dom bolesnika.”
Imam Husejn je u razgovoru s Ubejdullahom ibn Hurrom imao ulogu liječnika i spasitelja i to je jasno istakao te mu ponudio izlaz iz njegove crne prošlosti:
“Doista si u prošlosti počinio mnogo grijeha… Želiš li se pokajati i očistiti od toga?”
Ali kada je vidio da Ubejdullah ne shvata njegov cilj, i još mu nudi konja s kojim se u otežaloj situaciji može i pobjeći s bojnog polja i izbaviti od strijela i sablji, tj. sve stvari gleda materijalistički i kroz spoljašnju pobjedu i poraz, rekao mu je:
“Ne trebate nam ni ti ni tvoj konj: Za pomagače nisam uzimao one koji na krivi put odvode.” (El-Kehf, 51)
[1] Ubejdullah ibn Hurr je bio jedan od Osmanovih simpatizera – nakon Osmanovog ubistva otišao je kod Muavije, a u Bici na Siffinu borio se protiv imama Alija, s.a. U historiji je zabilježeno mnogo o njegovim pljačkanjima i presretanju po putevima. Vidi: Tarihe Taberi, sv. 7, str. 168 i Džemhere od Ibn Hazma, str. 385.
[2] Ensabu-l-ešraf, sv. 3, str. 174; Tarihe Taberi, sv. 7, str. 306; El-Kamil fi-tarih, sv. 3, str. 282; Maktelu-l-Husejn, sv. 1, str. 226; Ahbaru-t-tival, str. 246; Amali Saduk, besjeda 30.
