Stav Kurejšija naspram Poslanice i Poslanika, s.a.v.a.
Stav Kurejšija naspram Poslanice i Poslanika, s.a.v.a.
Tokom četiri godine poslanstva spušteni su mnogi ajeti iz časnog Kur'ana koji su sadržavali veličanstvo tevhida i poziv u njega, čudesne rječitosti, opomene, prijetnje protivnicima poslanstva, pa su jezicima bili prenošeni, srca vjernika su ih primala i privlačila su mnoge, iz blizine i iz daleka, da slušaju i shvate.
Budući da je rječitost imala najveći uticaj na duše ljudi, jedno od mnogobrojnih sredstava kojima su Kurejšije pokušale ograničiti Poslanikov pokret, nakon neuspjelog pokušaja da privuku Poslanika vlašću, ogromnom imovinom, položajem i poglavarstvom, bilo je i sprečavanje njegovog susreta s većim grupama ljudi i njihovog pozivanja na vjeru, kako oni koji dolaze u Mekku ne bi čuli objavljene ajete. Potom su pokušali ubaciti sumnju u ispravnost njegovog poziva tvrdeći da je ono što se desilo Poslaniku neka vrsta bolesti koju će oni izliječiti. Poslanik, s.a.v.a., im je dao odgovor u kojem je bilo samo dobro, čast i spas za njih:
أُرِيدُهُمْ عَلَى كَلِمَةٍ وَاحِدَةٍ يَقُولُونَهَا تَدِينُ لَهُمْ بِهَا الْعَرَبُ وَ تُؤَدِّي إِلَيْهِمْ بِهَا الْعَجَمُ الْجِزْيَة
“Zbog jedne riječi koju izgovorite, svi Arapi će vam se predati, a nearapi će vam platiti glavarinu…” Oni su naglo postali zainteresirani i, misleći da je Poslanik, s.a.v.a, konačno popustio, rekli su: “Tako ti oca, dobro je i deset…” Na to im je on rekao: “Nema božanstva osim Allaha.” Ovaj odgovor ih je jako iznenadio i razočarao. Ustali su, oholo mrmljajući:[1]
أَجَعَلَ الْأَلِهَةَ إِلَـٰهًا وَاحِدًا إِنَّ هَـٰذَا لَشَىْءٌ عُجَابٌ
“Zar on da učini božanstva bogom jednim! Zbilja, ta je stvar vrlo čudnovata!”[2]
Nakon toga su odlučili da vrijeđaju i izruguju se Poslaniku i njegovim sljedbenicima, čiji broj se povećavao iz dana u dan, a njegov poziv se ukorijenio u njihove duše. Tako su npr. Ebu Leheb i njegova supruga Umm Džemil bacali trnje na ulaz u Poslanikovu, s.a.v.a., kuću, jer im je bila u susjedstvu,[3] a i Ebu Džehel[4] je počeo uznemiravati Poslanika, s.a.v.a., vrijeđajući ga. Međutim, Svevišnji Allah ne voli nasilnike i desio se čuveni događaj kada je Poslanikov amidža Hamza[5] uzvratio Ebu Džehelu uvredama u prisustvu svih Kurejšija razglašavajući svoj islam i izazivajući ih da mu uzvrate ili da se neko ponovo usudi da uznemirava Poslanika.[6]
[1] Tarihu-t-Taberi, sv. 2, str. 66-67; El-Mustedreku ‘ala-s-sahihejn, sv. 2, str. 432; El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 3, str. 152-153.
[2] Sad, 5.
[3] Et-Tibjan, sv. 10, str. 427; Biharu-l-envar, sv. 8, str. 279; Es-Siretu-n-nebevijje, sv. 1, str. 354-355; Subulu-l-huda ve-r-rešad, sv. 2, str. 464.
[4] Ebu Džehl: Ebu-l-Hakem ‘Amr ibn Hišam ibn Mugajre El-Mehzum, poznat kao Ebu Džehl, bio je jedan od poglavara Kurejša i jedan od najvećih neprijatelja Poslanika, s.a.v.a., i islama. Bio je uključen u sve zavjere protiv Poslanika, s.a.v.a., i njegovog poziva, a ubijen je u Bici na Bedru, kada je imao sedamdeset i jednu godinu.
[5] Hamza ibn Abdulmuttalib, poznat kao Esadullah, Esadu Rasulillah i sejjidu-š-šuheda, Poslanikov, s.a.v.a., amidža, jedan je od najvažnijih pristalica Poslanika, s.a.v.a., čak i dok nije bio primio islam. Bio je vrlo ugledan među Kurejšijama i zato se, kada je on primio islam, znatno smanjio pritisak na Poslanika. Na Bedru je, pored Imama Alija, a.s., bio ključna ličnost koja je osigurala pobjedu. Na Uhudu je postao šehid.
[6] Es-Siretu-n-nebevijje, sv. 1, str. 291-292; Tarihu-t-Taberi, sv. 2, str. 72-73.
