Zarobljene žene i djeca kod Ibn Zijada

Zarobljene žene i djeca kod Ibn Zijada

Kada su unijeli glavu imama Husejna zajedno s njegovom porodicom, djecom i ženama kod Ubejdullaha ibn Zijada, Zejneb, sestra imama Husejna, na sebi je imala staru odjeću i postavila se tako da se ne prepozna, a sluškinje su se okupile oko nje.

Po ulasku je sjela. Ubejdullah ibn Zijad je upitao: “Ko je ova žena što sjedi?”

Ona nije odgovorila pa je Ubejdullah isto pitanje ponovio još tri puta. Na kraju je jedna od sluškinja rekla: “To je Zejneb, Fatimina kćerka.”

Saznavši to, Ubejdullah ibn Zijad je rekao: “Hvala Bogu koji vas je osramotio i poubijao i pokazao lažnost vaše priče”, a Zejneb je odmah uzvratila:

“Hvala Bogu koji nas je počastio putem Muhammeda i potpuno nas očistio, a ne kao što ti kažeš. Uistinu, jedino griješnici bivaju osramoćeni, a laž nevaljalih osoba postaje očita.”

Ubejdullah ju je zatim upitao: “Šta je Bog uradio s tvojom porodicom?” i ona mu je odgovorila:

“Bog je pogibiju njima učinio neizbježnom i oni su otišli u svoje počivalište. Ubrzo će On i njih i tebe sakupiti na jednom mjestu i ti ćeš kod Boga biti ispitivan.”

Ubejdullah se zbog ovih riječi jako uznemirio i razljutio pa ga je Amr ibn Hurejs pokušao smiriti riječima: “Da Bog da dobro zapovjedniku! Ona je samo žena, a žene se ne kore zbog njihovog jezika”,  ali Ubejdullah je nastavio: “Mirna i spokojna mi je duša od neposlušnog i buntovnika vaše porodice!”, na što je Zejneb zaplakala:

“Ubio si mog velikana, uništio mi porodicu, otkinuo moje grane i iščupao moj korijen. Ako ti to čini dušu mirnom i spokojnom, neka ti je onda mirna i spokojna!”

Kad ju je Ubejdullah upitao: “Kako ti izgleda to što je Bog učinio s tvojim bratom i porodicom?”, Zejneb mu je odgovorila:

“Nisam vidjela ništa osim lijepog. Oni su bili oni kojima je Bog propisao šehadet i došli su na svoje gubilište. Ubrzo će Bog i tebe i njih sakupiti na jednom mjestu i sjest ćeš da ti se sudi. Tada ćeš vidjeti ko je pobjednik, sine Merdžanin!”

Potom su doveli Alija ibn Husejna, imama Sedždžada, kod Ubejdullaha. On ga je upitao: “Ko si ti?”, a Ali ibn Husejn mu se predstavio. Ubejdullah se začudio: “Zar Bog nije ubio Alija ibn Husejna?”, pa mu je Ali pojasnio: “Imao sam brata po imenu Ali kojeg su ljudi ubili!”  Ubejdullah ga je prekinuo: “Bog je njega ubio!”, a imam Sedždžad je naoko potvrdio: “Da, u trenutku smrti Bog uzima duše.” (Ez-Zumer, 42) Ubejdullah ibn Zijad se razljutio: “Opet imaš smjelosti da mi odgovoriš i imaš snage da odbiješ moje riječi?” i naredio da ga odvedu i da mu odrube glavu. Međutim, Zejneb se pribila uz bratića i rekla:

“O, sine Zijadov, zar nije dovoljno prolijevanja naše krvi? Kunem se Bogom da se neću odvojiti od njega. Ako hoćeš da njega ubiješ, trebaš i mene ubiti.”

U drugoj predaji se nastavlja ovako: “Ali ibn Husejn je rekao Zejnebi:

‘Tetka draga, ja ću razgovarati s njim.’ I okrenuo se prema Ibn Zijadu: ‘Plašiš li me to smrću? Zar ne znaš da je pogibija naš običaj, a šehadet naš ponos?’

Ubejdullah ih je neko vrijeme šutke gledao pa progovorio: ‘Srodstvo je nešto jako zanimljivo. Tako mi Boga, znam da želi biti s njim pogubljena. Ostavite ih. Dosta mu je njegova bolest.’”